Sezonska prognoza za zimu 2023/2024. godine

Očekivane opšte odlike zime koje je pred nama

• Zima znatno bogatija padavinama od nekoliko proteklih
• Neobična kombinacija globalnih indexa (telekonekcija) može usloviti veliku nepouzdanost od dugoročnoj prognozi
• Početak zime verovatno bez ranog naleta hladnoće. Dok bi početak ozbiljne zime trebao uslediti u negde oko treće dekade decembra
• Najhladniji period verovatno od kraja decembra pa do oko treće nedelje januara.
• Povećanje verovatnoća naglog zagrevanja stratosfere (SSW, sudden stratosferic warming-a) u drugom delu zime, posebno krajem januara
• Posledica toga bi mogao biti jači nalet hladnoće u februaru.
• Moguće produženje hladnog trenda vremena veći deo marta
• Pojava najjačih mrazeva je najverovatnije u prvih dve nedelje januara i sredinom februara.
• Planine bi mogle imati akumulacije snega iznad proseka, dok bi nizije mogle imati akumulacije oko proseka.
• Deficit snega u nizijama početkom zime,a moguć suficit u njenom drugom delu.

Glavni okeanski i atmosferski faktori koji će uticati na sinoptički trend

Stanje svetskog okeana

ENSO region

Posle nekoliko godina hladne ENSO faze (“La Nina”) došlo je de promene ovog indexa i ove zime ćemo imati izrazito pozitivan ENSO index (“El Nino”). Sve upućuje da će u decembru i januaru ovaj indeks boraviti negde između +1,7 i +1,9 što predstavlja umeren, do jak pozitivan ENSO događaj. Osim jasno definisanog “El Nina” vrlo je verovatno da će, posebno od druge polovine decembra pa kroz ostatak zime biti u pitanju centralno pozicioniran “El Nino”, tzv modoki “El Nino”. To znači da će se najveća pozitivna odstupanja iz istočnog dela ENSO regiona pomeriti više ka centralnom Pacifiku. Takva varijanta “El Nina” ima drugačiji efekat na vremenske prilike širom sveta nego u slučaju tipičnog, istočnog pozicioniranog događaja. Prognoze idu u pravcu da će se topla ENSO faza naglo završiti u kasno proleće 2024 i moguće ja da u leto iste godine pređemo u hladnu ENSO fazu “La Nina” što se dosta retko dešava.

Ostali okeanski indexi sugerišu pozitivan dipol Indijskog okeana (povećana verovatnoća za toplu zimu), slabo razvijenu negativnu PDO (pacifička dekadna oscilacija), što favorizuje prosečnu zimu i moguć “tripol” Atlanskog okeana što favorizuje hladniju ili prosečnu zimu

QBO index

QBO index (kvazibinalna oscilacija) predstavlja veoma redovnu pojavu promene dominantnih vetrova u oblasti stratosfere i troposfere. U svojoj istočnoj fazi QBO daje istočne vetrove u ovim delovima atmosfere, dok je u njenoj zapadnoj fazi situacija obrnuta. Ova zima će biti obeležena jakom, stabilnom istočnom QBO fazom koja je počela još kasno letos i verovatno će se završiti negde u rano leto sledeće godine. U istočnoj QBO fazi zapadni vetrovi su manje postojani i javlja se veća verovatnoća njihovog narušavanja i prelaska na istočne. Tako nešto favorizuje veću verovatnoću hladnih upada tokom zime, a u kombinaciji sa  jakim “El Ninom” daje veliku verovatnoću pojave SSW (sudden stratosferic warming-a), posebno u drugom delu zime, što može biti okidač za vrlo hladno vreme.

Stanje arktičkog leda

Trenutna debljina i pokrivenost arktičke regije snegom i ledom u velikoj meri odgovara stanju iz 2010 godine tako da uz još neke parametre koji su vrlo slični toj zimi postoji određena verovatnoća da će sinoptički i zima 2023-24 podsećati na tu zimu.

Prognoza snage zapadnih vetrova (snaga polarnog vrtloga)

Prognoza snage zapadnih vetrova od strane jednog od najpouzdanijih prognostičkih sistema (ECMWF) sugeriše da bi početkom zimskog perioda oni trebali biti znatno iznad proseka, čak bi negde krajem novembra ili početkom decembra mogli biti i rekordno jaki. Negde posle prve dekade decembra stoji jasan signal za njihovo slabljenje i odlazak u vrednosti ispod proseka, a takav trend bi se barem prema trenutom proračunu ECMWF-a nastavio sve do kraja zime, pa čak i u rano proleće. Ovakvo stanje snage zapadnih vetrova upućuje na moguće rano slabljenje polarnog vrtloga i njegovo moguće razilaženje na nekoliko odvojenih cirkulacija, što bi moglo imati značajne posledice na sinoptiku iznad Evrope, uslovljavaju nekoliko jačih, hladnih, prodora. Za sada nema mnogo članova niza koji obaraju zapadne vetrove ispod nule (okretanja na istočne) što bi bila posledica SSW procesa, ali obzirom na dalek termin koje proračun obuhvata to se i ne može očekivati. Dve zone kada raste broj članova koji “vide” SSW je početkom januara i početkom marta.

NAO  index

NAO index predstavlja odnos razlike vazdušnog pritiska između Arktika i Atlantika. Kada je pozitivan tada će se nizak vazdušni pritisak nalazi nad Arktikom, zapadni vetrovi su jaki,a  hladnoća je “zarobljena” na dalekom severu. Kada je ovaj index negativan na Artikom se razvija visok vazdušni pritisak, dok se nizak vazdušni pritisak spušta južnije ka Evropi. To omogućava vrlo hladnom vazduhu da se iz visokih geografskih širina spusti ka Evropi. Ove zime prognoza ECMWF-a za sada upućuje da bi u toku novembra i većeg dela decembra ovaj index bio pozitivan tako da neke duže nalaze hladnoće tada ne bi trebalo očekivati, dok negde od kraja decembra index opada, tako da će prvo u januaru biti blizu neutralnog statusa, dok u februaru ide u izrazito negativne vrednosti što bi vrlo lako moglo biti posledica SSW procesa tokom januara te bi vrlo hladan vazduh u drugom delu zime mogao da se pokrene ka delovima Evrope.

Prognoza sinoptičkog trenda tokom zime 2023-24

Najčešća sinoptička postavka tokom jakog do umerenog
centralno pozicioniranog “El Nina”

U godinama jakog, centralno pozicioniranog “El Nina” zapaža se prostrano polje visokog vazdušnog pritiska koja se preko preko centralne i istočne Kanade prebacuje preko severozapadnog Atlantika do zapadnih i severozapadnih obala Evrope. U isto vreme nad južnim i jugoistočni delovima Severne Amerike dominira izraženo polje niskog vazdušnog pritiska na kojem se uz jaku suptropsku mlaznu struju premeštaju serije ciklonalnih aktivnosti.  Ti cikloni zatim izlaze nad otvorene vode Atlantika i tu svojim jakog ciklogenezom utiču na jačanje zapadne mlazne struje koja ih onda uz jako jugozapadno vazdušno strujanje vodi ka Evropi.  Za razliku od tipičnih istočno pozicioniranih ENSO+ događaja kod godina gde je on bio centralno pozicioniran  atmosferski odgovor je nešto drugačiji nad Evropom i favorizuje građenje anticiklona u širem prostoru južnog Grenlanda, Islanda, Velike Britanije i jugozapadne Evrope, dok se nad istokom i jugoistokom Evrope javlja zona niskog vazdušnog pritiska.

Ovakva sinoptika nije izrazito hladna ali nije ni jako topla kakva je obično kod tipičnih jakih ENSO + faza kada se anticiklon pozicionira nad jugoistok Evrope. U ovakvim zimama je naš deo Evrope bio izložen povremenim upadima vrlo hladnog vazduha sa severa ali je glavnina hladnoće odlazila na krajnji jugoistok Evrope.

Odstupanje vazdušnog pritiska kod “modoki” El Nina

Za razliku od tipičnog, kod “modoki” El Nina gde su najviše temperature anomalija umesto nad istokom Pacifika pomerene kad njegovim središnjim predelima sva tri zimska meseca, a posebno decembar i januar daju jak signal za razvijanje snažnog polja visokog vazdušnog pritiska u širem prostoru istočne Kanade, Grenlanda, i delova Skandinavije. U isto vreme prostrano polje niskog vazdušnog pritiska zahvata oblasti od središnje i istočne oblasti SAD, preko jugozapadnog i zapadnog Atlantika pa sve do centralne i jugoistočne Evrope. Ovakav trend bi u suštini na nama doneo relativno toplo vreme ali zbog postojanja anticiklonalne blokade u visokim geografskim širinama mlazna struja biva potisnuta na južniju putanju od prosečne i to omogućava spuštanje hladnog vazduha ka nama. U suštini količina dostupnog hladnog vazduha zavisi od snage anticiklonalne blokade nad visokim geografskim širinama.

Analiza numeričkih i statističkih prognostičkih modela

Kombinacija velikog broja prognostičkih modela CS3 multisistema

Kada je u pitanju kombinacija velikog broja numeričkih prognostičkih sistema koje CS3 sve obuhvata za tromesečni period decembar, januar, februar stoji signal za snižen vazdušni pritisak u širem prostoru od juga Velike Britanije, preko severozapadne, dela središnje i istočne Evrope, dok signal za viši vazdušni pritisak od proseka stoji nad prostorom juga Grenlanda, središnjeg Atlantika i zapadne Evrope. Kod kombinacije velikog broja numeričkih modela nema signala za postojanje jake anticiklonalne blokade u visokim geografskim širinama koja se javlja kod velikog broja individualnih proračuna modela, pre svega zbog NCEP (CFS) modela koji ima znatno topliju sinoptiku u odnosu na ostale i forsira održavanje anticiklona nad većim delom Mediterana i jugoistoka Evrope. Signal za jačanje anticiklonalne blokade u višim geografskim širinama se javlja u februaru kada to veliki deo numeričkih modela simulira

Sa ovakvim odstupanjem veći deo zime 2023-24 bi nad nama bio znatno bogatiji padavinama u odnosu na nekoliko proteklih ali bi hladnoća stizala samo u jačim ali kraćim naletima. Dok bi februar mogao doneti duži period vrlo hladnog vremena.

Prognoza ECMWF modela

Decembar

ECMWF za decembar simulira povišen vazdušni pritisak u širem prostoru od Grenlanda, Islanda, središnjeg i jugozapadnog Atlantika. U isto vreme model u širi prostor Severnog mora i Skandinavije postavlja izraženu oblast niskog vazdušnog pritiska. Nad severom Afrike i zapadom Rusije bi se nalazili relativno slabi anticiklonalni centri. Ovakva sinoptika bi nam donela nekoliko jačih upada maritimno-polarnog vazduha uz oblasti Skandinavije što bi uslovljavalo sekundarne ciklogeneze nad širim prostorom severne Italije i Jadrana. Kao rezultat toga decembar bi trebao imati suficit padavina u odnosu na prosek, dok bi se temperatura verovatno kretala oko proseka. Ovakva pozitivna anomalija vazdušnog pritiska nad Atlantikom bi verovatno bila posledica jakog anticiklona koji se tamo očekuje početkom meseca kada bi i kod nas usledilo prvo jače zahlađenje i ponovnog građenja anticiklona u sličnom položaju krajem meseca dok bi sredina meseca bila relativno topla uz uticaj anticiklona sa jugoistoka Evrope.

Januar

Kada je u pitanju drugi mesec zime koja je pred nama ECMWF jača uticaj blokirajućeg anticiklona i širem prostoru Grenlanda, Islanda ali i istoka Skandinavije kao i zapada Rusije izmeštajući jezgro te anticiklonalne blokade sve dalje na istok. Kao posledica toga prostrano polje ciklona se iz oblasti Severnog mora izmešta južnije i zahvata veći deo severozapadne, središnje i istočne Evrope, a slabo polje anticiklona bi se i dalje održavalo nad severom Afrike. U ovakvim uslovima i drugi mesec zime koja je pred nama bi doneo veću količinu padavina od proseka, a značajan deo tih padavina bi dolazio u obliku snega. Nije moguće na mesečnoj anomaliji predvideti u kom delu meseca bi se više javljao sneg, a u kojem kiša, ali za očekivati je prateći simulacije ostalih modela da veći deo januara bude dovoljno hladan za češću pojavu snega, posebno prvih dve nedelje, dok bi zatim usledio topliji period kada bi dominirala kiša. Sam kraj meseca bi mogao ponovo doneti zaokret ka hladnijem vremenu ali to na osnovu ove mape nije moguće pouzdano tvrditi. Najjače mrazeve bi trebalo očekivati u prvih desetak dana januara i na kratko oko polovine meseca.

Februar

Februar 2024 na karti anomalije vazdušnog pritiska kod ECMWF modela ne pokazuje građenje jakog anticiklonalnog bloka kojeg u ovom mesecu simulira veliki do ostalog prognostičkog materijala i u neku ruku daje signal za “nasleđen” trend iz januara gde bi se anticiklonalni blok i dalje održavao nad širom okolinom juga Grenlanda, Islandom, i delovima Skandinavije, dok bi se prostrano polje niskog vazdušnog pritiska prostiralo preko zapadne, središnje i većeg dela jugoistočne Evrope. Ovakva sinoptika bi najverovatnije donela još jedan mesec gde bi količina padavina bila iznad proseka ali verovatno bez dugotrajnog hladnog perioda te bi snega u nizijama verovatno bilo u kraćim naletima uz jača, prolazna, zahlađenja, dok bi planine regiona mogle imati vrlo obilne snežne padavine.

Prognoza UKMO modela

Decembar

Odstupanje vazdušnog pritiska kod  UKMO modela za decembar 2023 pokazuje prostranu oblast sniženog vazdušnog pritiska koja bi pokrivala najveći deo evropskog kontinenta. Primarni centar niskog pritiska bi se verovatno nalazio nad Atlantikom ali bi se nad Evropom, uključujući i regiju severne Italije nalazilo nekoliko sekundarnih ciklonalnih centara. Oblast visokog vazdušnog pritiska bi se  nalazila nad zapadom Rusije i jugozapadom Atlantika ali bi uticaj ta dva sistema veći deo meseca bio slab. Ovakva sinoptika bi verovatno donela decembar sa padavinama iznad proseka ali bi sneg bio znatno češći u predelima preko 800mnv, jer bi temperature verovatno bila malo iznad proseka.

Januar

Odstupanje vazdušnog pritiska za januar 2024 pokazuje trend porasta vazdušnog pritiska u širem prostoru između juga Grenlanda, Islanda, zapadnog i jugozapadnog Atlantika i jugozapada Evrope, dok bi se glavna oblast niskog vazdušnog pritiska izmestila ka zapadu Rusije i jugoistoku Evrope. Ovo je znatno hladniji sinoptički trend u odnosu na decembar kada je naš deo Evrope u pitanju i bez obzira što još nema signala za jaku anticiklonalnu blokadu simuliranje vazdušnog pritiska iznad proseka u široj oblasti severnog, zapadnog i jugozapadnog Atlantika nagoveštava ovakav razvoj sinoptike. Sa ovakvom postavkom vazdušnog pritiska januara 2024 bi bio znatno hladniji u odnosu na decembar uz dominantne severne vetrove i češću pojavu snega, posebno prema istoku regiona.

Februar

Za februar 2024 UKMO simulira razvijanje snažnog, blokirajućeg, anticiklona koji bi verovatno bio troposferni odgovor na proces naglog zagrevanja stratosfere koji se nagoveštava tokom januara. U isto vreme evropski deo Rusije, veći deo Skandinavije, istočne i jugoistočne Evrope bi se nalazio u polju niskog vazdušnog pritiska gde bi uz hladno vreme bilo čestih padavina. Trenutno nije moguće proceniti količinu hladnog vazduha koji bi se pri ovakvoj sinoptici spustila ka nama ali obzirom na stepen snage simulirane blokade to bi mogla biti veća količina te bi ovaj mesec našem regionu osim vrlo niskih temperatura doneo i česte snežne padavine.

Prognoza NCEP (CFS) modela

Simulacija američkog NCEP (CFS) modela značajno odstupa od gotovo svih proračuna i za zimu generalno daje signal za povišen vazdušni pritisak u širem prostoru jugozapadne, južne i dela jugoistočne Evrope, dok se nad širim prostorom severozapadne Evrope simulira nizak vazdušni pritisak uz česte i jake ciklogeneze. Ovakav sinoptički trend bi nam doneo relativno toplu zimu bez potencijala za bilo kakvo jače i dugotrajnije zahlađenje te bi često bilo prolaznih naoblačenja uz pretežno kišu u nižim i sneg u planinskim predelima. Sa ovakvom sinoptikom hladnoća bi bila prisutna  samo nad većim delom Skandinavije i severne Škotske.

Simulacija sinoptike za februar 2024

Želim samo na kratko prikazati dve simulacije za februar 2024. U pitanju su simulacije nemačkog DWD i kanadskog CMCC modela. Oba modela za februar simuliraju razvijanje snažne anticiklonalne blokade u širem prostoru zapadne Rusije, Skandinavije, severne Evrope, Islanda i Grenlanda. U isto vreme oba modela, posebno DWD postavljaju centar niskog vazdušnog pritiska iznad nas i to bi verovatno bio deo polarnog vrtloga koji bi se raspao krajem januara zbog uticaja zagrevanja stratosfere. Takav razvoj sinoptike bi nam doneo veoma hladan i snežan februar. Obzirom da su zime sa ovakvom telekonekcijom sklone SSW procesima ove simulacije treba držati kao vrlo moguće.

Prognoza BCC modela

Kineski prognostički sistem (BCC) za zimu 2023-24 ima sličnu postavku anomalije vazdušnog pritiska kao i većina ostalih modela. Simulira se vrlo snažno pozitivno odstupanje vazdušnog pritiska u širem prostoru Kanade, Grenlanda, Islanda  i veće dela Skandinavije. U isto vreme snižen vazdušni pritisak bi se trebao prostirati od istočne obale severne Amerike, preko centralnog i severozapadnog Atlantika, zatim južne i jugoistočne Evrope. U suštini ovo bi bio topao sinoptički trend da nema jako razvijanje anticiklonalne blokade u visokim geografskim širinama koja bi putanje ciklona potisnula južnije i  time omogućava hladnom vazduhu da se iz viših geografskih širina spusti duboko na jug.  Ovakva sinoptički trend  je tipičan za godine modoki El Nina koja se kombinuje sa istočnom QBO fazom i negativnim PDO indexom. Sinoptika poput ove nad nama favorizuje česte hladne prodore uz povremen sneg, posebno u drugom delu zime.

Prognoza analognog prognostičkog modela

Za razliku od ostalih modela koji pri proračunu kombinuju okeanske, atmosferske i statističke faktore ovaj model posmatra samo okeanske faktore. Uzima u obzir odstupanje temperature vode u proteklom periodu i na osnovu tog radi analognu prognostiku odstupanje vazdušnog pritiska po principu sličnosti.

Kao i kod većine ostalih i kod ovog modela se simulira značajno pozitivno odstupanje vazdušnog pritiska u širem prostoru istočne Kanade, Grenlanda, Islanda, Skandinavije i zapadne Rusije. U isto vreme centar niskog pritiska se postavlja negde nad jugoistok Evrope vrlo blizu našem regionu. U takvim uslovima bi zima 2023-24 bila vrlo bogata padavinama uz česte temperaturne oscilacije nad našim delom Evrope, smenu toplih i hladnih talasa, ali bi u suštini najhladniji deo zime bio njena druga polovina.

Prognoza odstupanja količine snega za zimu 2023-24 UKMO model

Na karti odstupanja količine snega za Evropu tokom predstojeće zime zapaža se da bi najveći deo kontinenta imao manje snežnih padavina od proseka, što se pripisuje pretežno anticiklonalnom stanju koje bi trebalo vladi nad većim delom zapadne i središnje Evrope. Van uticaja tog anticiklona nad Skandinavijom, posebno nad njenim istokom bi količina snega trebala biti iznad proseka, a isto važi i za evropski deo Rusije. Nad našim delom Evrope bi se količina snega u brdsko-planinskim oblastima kretala iznad, a u nizijskim oko ili malo ispod proseka jer bi naš deo Evrope bio na perifernom uticaju anticiklona te bi se preko nas sa severoistoka često premeštali naleti hladnog vazduha dok bi cikloni nad Italijom i Jadranom povremeno donosili padavine.

Zaključak

Zima 2023-24 bi trebala biti znatno bogatija padavinama u odnosu na nekoliko proteklih. Najhladniji deo zime bi trebao uslediti od kraja decembra do treće nedelje januara, a zatim posle toplijeg perioda prema kraju januara novo zahlađenje je moguće od početka do treće dekade februara. Količina snežnog pokrivača bi na planinama mogla biti iznad proseka, dok bi se u nizijama kretala oko ili malo ispod proseka. Postoji oko 45% verovatnoće  pojave naglog zagrevanja stratosfere u januaru koji bi uslovilo raspadanje polarnog vrtloga u februaru uz vrlo niske temperature ali sa oko 30% postoji verovatnoća da zima kao cela bude blaga uz pretežno zapadne i jugozapadne vetrova.

Svaka prognoza koja prevazilazi deset dana je sklona značajnim izmenama, a  sezonske prognoze su čisto orijentacionog tipa  i podložne su značajnim odstupanjima od očekivanog trenda. Za njihovu kontrolu preciznosti potrebno je pratiti kraće dvonedeljne i mesečne prognoze.

Ova prognoza predstavlja moje tumačenje proračuna numeričkih modela, za zvanične informacije pratite državne prognostičke zavode.