Zima 2017/2018

Osnove odlike zime 2017/18

  • Prvi deo zime (okvirno do 5.01.) dosta promenljiv uz jak uticaj atlantika, česte i jake temperaturne oscilacije
  • Druga polovina zime najverovatnije drugačija, očekuje se širenje uticaja Sibirskog i Skandinavskog anticiklona
  • Najhladniji period verovatno od 10.01. do 15.02. kada se može javiti kontinuitet od preko 10 dana jakog mraza
  • Vetrovitija i padavina bogatija zima od protekle.

autumn-and-winter-tree

Opšti faktori koji će uticati na odlike zime koja je pred nama

ENSO index (El Nino-La Nina) i temperatura svetskog okeana

Sada je već sigurno da će ENSO index tokom zime 2017/18 biti svojoj hladnoj fazi, poznatoj kao La Nina. Do sredine leta najpouzdaniji prognostički modeli su naginjali toploj fazi (El Ninu) ali je negde sredinom avgusta usledio preokret i index je počeo padati prvo u neutralnu, a od septembra i negativnu zonu. Trenutno je gotovo sigurno da ćemo tokom ove zime boraviti u negativnoj fazi, sa ENSO indexom negde oko -1, što bi označilo slabu do umerenu La Ninu.

U drugom delu zime bi index polako bio u porastu i u poslednjih nekoliko nedelja bi verovatno bio oko -0,5; što se definiše kao slaba La Nina ili neutralno stanje. Po ovom faktoru ova zima bi imala vrlo sličan index kao protekla.

2

Što se tiče ostalih karakteristika svetskog okeana veći deo Atlantika bi trebao biti barem malo topliji od proseka, dok bi oblast oko Norveškog mora trebala biti znatno toplija od proseka. Nešto malo negativnog odstupanja se očekuje nad prostorom izumeđu Grenlanda i Islanda ali u znatno manjoj meri nego protekle dve zime.

Vode Pacifika imaju manje uticaja na stanje artmosfere nad nama ali svakako treba naglasiti vrlo jak signal za negativno odstupanje temperature Pacifika blizu obala Aljaske, kod Aleuta i jako pozitivno dostupanje temperature vode ove akvatorije od istočnog Japana do Aleutskog zaliva gde kreće negativna anomalije.

1

Kada je uticaj na vreme nad Evropom u pitanju, negativan ENSO index favorizuje veću verovatnoću razvijajnja blokirajućih anticiklona i višim geografskim širinama (Island, Grenland, oblast Severnog Pola..). Središnji Atlantik nema signal za negativnu severno-atlansku oscilaciju (NAO+), ali toplije vode središnjeg atlantika u odnosu na proteklih nekoliko godina i vrlo toplo Norveško more signaliziraju mogućnost razvijanje negativne Arktičke oscilacije (AO-), što takođe povećava verovatnoću za česte anticiklonalne blokade u visokom geografskim širinama koje nam često pošalju vrlo hladan vazduh iz oblasti Severnog Pola i Sibira.

QBO (quasi-biennial) oscilacija

Ovaj index predstavlja oscilujući odnos zapadnih i istočnih, planetarnih vetrova i višim slojevima troposfere.  Periodična smena dominatnih vetrova utiče na snagu i postojanost zapadne mlazne struje koja nam tokom zime sa Atlantika donosi toplo i kišovito vreme. U godinama kada je ovaj index u zapadnoj fazi, zapadni vetrovi su jaki i postojani te je mlazna struja jača i stabilnija.

To znači da su zime sa zapadnom QBO fazom najčešće kišovite i blage uz dominatan uticaj Atlantika. Kada ovaj index uđe u svoju istočnu fazu, zapadni vetrovti su znatno manje postojani i to omogućava njihovo češće narušavanje. Takva narušanja zapadne mlazne struje sa Atlantika nam tokom zime donose upade hladnoće sa istoka ili severa.

Ove godine će QBO index biti u istočnoj fazi, što je još jedan od elemenata koji favorizuje česte anticiklnalne blokade u višim geografskim širinama i temperaturno malo hladniju ili prosečnu zimu.

Nikako ne znači da će istočna faza ovog indexa doneti hladno vreme, to se dosta dobro može i videti na grafikonu gde je dat prikaz smena QBO indexa gde su godine za istočnom fazom prikazane belom, a sa zapadnom fazom sivom bojom. Većina godina sa istočnom fazom ovog indexa jeste imala hladnije zime, ali ne i sve.

3

Pokrivenost snegom Evroazije i Skandinavije

Ovaj parametar se pokazao kao jako koristan kod procenjivanja potencijala za razvijanje blokirajućih anticiklona u prostoru zapadne Rusije i Skandinavije. Moram istaći da ovaj parametar ima znatno više značaja u drugom delu jeseni nego sada ali ipak, mislim da može biti jako bitan za konačan razvoj zime, posebno u njenom drugom delu.

Okvirno gledano, što je veći deo Rusije, Evroazije i Skandinavije pokriven snegom i što se snežni pokrivač ovde javi ranije to je potencijal da razvijanje hladnih anticiklona u toku zime veći. Pokazalo se da u gotovo svim zimama kada dođe do ranog pokrivanja ovog prostora snegom imamo nekoliko situacija u kojima Sibirski ili Skandinavski anticiklon ima presudnu ulogu na razvoj vremena nad većim delom Evrope.

Kako po ovom parametru imamo vrlo rano pokrivanje ovog prostora snegom i gomilanje izuzetno hladnog vazduha nad dalekim Sibirom, gde su temperature već padale i ispod -50 stepeni Celzijusa, postoji dobar potencijal da se deo ove hladnoće u nekom momentu preko jačanje Sibirskog i Skandinavskog anticiklona transportuje ka Evropi. U analognim godina, od kojih je poslednja zima 2011/12 se upravo to dogodilo krajem januara 2012.

Ipak za širenje hladnoće iz Evroazije ka nama nije dovoljan samo jak anticiklon već je potrebno i da njegova osa orijentacije bude postavljena tako da hladnoću usmeri ka Evropi. I nekoliko zima posle 2012 smo takođe imali jak i dobro definisan anticiklon nad ovim predelima ali je njegova osa orijentacija bila takva da je hladnoću preko Severnog Pola slao ka Severnoj Americi što je imalo za posledicu jaku ciklogenezu nad istočnim atlantikom i prodore vrlo toplog vazduha sa jugozapada ka nama.

4

Za sada ovaj anticiklon ima takvu osu orijentaije koja bi mogla poslati ozbiljnu količinu hladnoće ka nama ali je jezgro tog sistema za sada jako daleko na istoku i nema bitan uticaj na razvoj vremena nad nama.

Solarna aktivnost

Solarna aktivnost svakako igra jako bitnu ulogu u razvoju vremena, naročito kada su u pitanju inertna, blokirajuće, stanja.

Generalno gledano u fazama kada solarna aktivnost uđe u minimum ili krene izlaziti iz njega imamo situacije koje Evropi donose izražene hladnoću i jaka blokirajuća anticiklonalna stanja u visokim geografskim širinama. Periodi jake solarne aktivnost su uglavnom bili praćeni jakog zapadnom mlaznom strujom koja nam je donosla blage zime sa jakim uticajem atlantika.

Trenutna aktivnost sunca i sve prognoze ukazuju da ono ulazi u jako miran period koji će se manifestovati solarnim minimum za godinu ili dve godine.

Upravo to i jeste problem kod analize ovog faktora. Ako se posmatraju periodi slični padova solarne aktivnosti zapaža se da su zime dve godine pre solarnog minimuma najčešće bile hladne i snežne, dok su one koje su bile godinu dana pre solarnog minimuma bila relativno tople i kišovite, te bi kad nastupi solarni minimum i nekoliko godina kasnije imali vezane hladna i snežne zime.

Problem sa analizom uticaja ovog faktora stoji u tome da nema sigurnog mehanizna koji može prognozirati kada tačno nastupa solarni minimum. Ukoliko će nastupiti sledeće godine, a mi se nalazimo u godini pre njega vrlo je izvesna topla zima pod uticajem Atlantika. Nasuprot tome, ukoliko će solarni minimum nastupiti za dve godine onda analogija ukazuje da bi veći deo zime bio barem malo hladniji od proseka.

5

Stanje AO i NAO indexa

Ova dva indexa su vrlo bitni za razvoj opšteg trenda zime jer predstavljaju veoma složen odnos vazdušnog pritiska između arktičkih, polarnih, subpolarnih i atlanskih vazdušnih masa. (Više o ovome možete pročitati u prethodnoj dugoročnoj prognozi,ovde)

AO index

Stanje ovog indexa na osnovu trenutno postavljenih parametara za zimu 2017/18 pokazuje da bi on trebao biti blago negativan ili neutralan, dok ima vrlo malo “pikova” koji ga prebacuju u pozitivan trend.

Da bi verovatnoća severno lociranih blokirajućih anticiklona bila visoka potreban je barem neutralan ili još bolje negativan index i po tom pitanju šanse za barem dva izraženija hladna prodora stoje vrlo dobro. Međutim, nije dovoljno (barem ne najčešće) da samo AO index bude negativan.

NAO index

U jakoj bliskoj vazi sa njim je NAO index (telekonekcija). Projekcije ovog indexa za zimu pokazuju da on neće biti u tako dobroj postavci za hladno vreme ned Evropom te da će biti neutralan u proseku. Da bi forsirao hladne prodore ovaj index treba da bude negativan jer tada označava slabljenje zonalnih vetrova nad Atlantikom i Evropom.

Kako izgleda vreme nad Evropom kada je AO negativan, a NAO pozitivan imamo priliku da vidimo u prvih dve nedelje decembra. Bez obzira što je AO index potonuo jako nisko i severna blokada se razvija nad prostorom Grenlada, pozitivan NAO index daje signal za jak uticaj Atlantika i ka nama se samo povremeno probijaju oslabljeni hladni prodori. Blokada anticiklona postoji ali je pomerena previše na zapad te se hladnoća pretrežno razliva preko severne i zapadne Evrope.

Ako uporedimo očekivano stanje oba indexa zimu 2017/18 može se zaključiti da najveću verovatnoću jačeg i dugotrajnijeg hladnog prodora možemo imati od sredine januara pa do kraja februara.

67

Analiza izlaznih podataka numeričkih prognostičkih modela

Analiza proračuna 500-HPA SST CA sistema

Ovaj prognostički sistem predstavlja kompromis nekoliko veoma pouzdanih dugoročnih prognostičkih modela, kako američkih, tako i evropskih te sam zbog toga izabrao da u mojoj konačnoj dugoročnoj progozi za zimu 2017/18 pokažem izlazne vrednosti ovog modela za tromesečni period decembar-januar-februar. Reč je o prilazu odstupanja vazdušnog pritiska od prosečnih vrednosti za pomenuti period.

Analizom prikazanih vrednosti primećuje se da prognostički sistem ima jak signal za iznadprosečnu vrednost vazdušnog pritiska  nad središnjim Atlantikom. Ova oblast predstavlja jak i dobro razvijen Azorski anticiklon.

Ono što je takođe jako bitno spomenuti je da bi ovaj sistem trebao biti izmešetm malo na zapad i pomeren malo na sever u odnosu na svoj prosečan položaj. U takvom položaju anticiklon bi usmerevao ciklonske aktivnosati sa Atlantika severnije od glavnom kopna Evrope i oni bi se preko severa Velike Britanije premeštali ka Islandu i zapadu Skandinavije gde bi se tokom većeg dela zime trebala održavati oblast niskog vazdušnog pritiska.

Druga jako bitna struktura, posebno u drugom delu zime, je oblast istočne Skandinavije, zapadne i južne Rusije gde model takođe ima vrlo jak signal za održavanje vazdušnog pritiska iznad prosečnih vrednosti. Ovo indikuje veliku verovatnoću da barem u jednom dužem periodu tokom ove zime (najverovatnije posle prve dekade januara 2018) dođe do širenja uticaja grebena Sibirskog i Skandinavskog anticiklona ka prostoru Evrope.

Model takođe ima signal, mada slabiji, povećane verovatnoće održavanja sniženog vazdušnog pritiska nad većim delom oblasti Alpa, Sredozemljem, Apeninskim i Balkanskim poluostrvom.

8

Ovako postavljeni barički sistemi bi nam najverovatnije u prvom delu zime doneli dominaciju  Atlantika, ali zbog nešto severnijeg položaja Azorskog anticiklona nad nama ne bi bilo konstatnog zonalnog strujanja, već bi mlazna struja dosta ondulirala, što uslovljavalo čestu smenu hladnih i toplih naleta.

Negde krajem decembra bi trebalo doći do jačanja uticaja anticiklona nad zapadom Rusije i Skandinavijom (mada taj proces može početi i malo ranije), što bi najavilo drugi deo zime koji bi bio drugačije defenisan nego prvi.

Uz naglašen uticaj ovog anticiklona ka nama bi sve češće vazduh dolazio sa istoka i severoistoka, količina padavina i dinamika atmosfere bi se značajno smanjile, samim tim bi i temperaturne oscilacije bila znatno manje, a u januaru sledeće godine, kada se anticiklon postavi nad širu obast Finske i zapadne Rusije možemo očekivati i spuštanje vrlo hladnog vazduha iz Rusije. Od snage tog hladnog prodora zavisi kako će se vreme odvijati dalje u toku februara.

Analiza ensamble proračuna sezonskog  ECMWF modela

Kada je u pitanju proračun ECMWF modela, bilo je dosta oscilacija u poslednjih nekoliko meseci, tako da nisam siguran koliko je i ovaj proračun tačan, ali kako je reč o vrlo kvalitetnom prognostičkom sistemu, želim obraditi i njegove podatke sa zimsku sezonu 2017/18. Kako materijal koji je uzet u obzir za ceo novembar nije dostupan, obradiću proračune ovog modela iz prve polovine ovog meseca. Podaci prikazuju verovatnoću odstupanja iznosa vazdušnog pritiska u odnosu na klimu modela, kako u pozitivnom (žute, naranđžaste i crvene oblasti), tako i u negativnom smislu (razne nijanse plave boje).

Analiza ovog modela pokazuje visoku verovatnoću negativog odstupanja vazdušnog pritiska od proseka u širokom području od Islanda, Velike Britanije, severne Afrike sve do srednje Afrike i Arabijskog poluostrva. Ovo indikuje aktivan atlantik uz dosta jak maritiman uticaj.

U isto vreme model sugeriše visoku verovatnoća održavanja vazdušnog pritiska iznad prosečnih vrednosti u širem području od krajnjeg severoistoka Evrope, većeg dela Skandinavije sve do zapadne Rusije. Ovako postavljena zona viskog vazdušnog pritiska sugeriše blokiranje uticaja Atlantika uz naglašeno istočno i severoistočno strujenje ka većem delu Evrope.

9.png

Kada analiziramo oba signala istovremeno ovakva postavka ima dosta prognostičke logike i u saglasju je sa opštim trendom u analognim godinama. Vrlo je verovatno da će se nad Evropom tokom zime (naročito u njenom drugom delu) voditi “bitka” između dominacije Atlantika i kontinentalnog uticaja iz Sibira.

Za sada bi granica dominacija dva faktora trebala biti posvaljena negde nad središnju Evropu, zapad Skandinavije, zapad Apeninskog i Balkanskog poluostrva. To za naš region znači da bi se on veoma često nalazio na granici uticaja dvaju vazdušnih masa i da će prevaga ka toplijem ili hladnijem vremenu biti vrlo marginalna, tačnije moguće je da istok Balkanskog poluostrva bude hladniji, a zapad topliji od proseka.

Od načina kako će ove dve vazdušne mase međusobno reagovati će zavisiti količina i tip padavina. Bude li ta granica pomerena više na zapad, kako to poslednji izlazi sezonskog ECMWF modela sugerišu nad nama će drugi deo zime biti suv i dosta hladan, a bude li se granica pomerila na istok, hladnoća će ići dalje od nas ka Crnom moru i Turskoj. Za sada još uvek trenutno rešenje sezonskog ECMWF modela ima najviše prognostičkog smisla.

Analiza analognih podataka za sezonu 2017/18

Analiza prosečnog stanja odstupanja analognih godina

Analiza odstupanja vazdušnog pritiska od proseka

Kada sve gore navedene klimatske faktore, kao i neke koji nisam stigao obraditi u ovoj sezonskoj prognozi vremena dobijamo okvirnu sliku trenda razvoja vremena tokom ove zime.

 Ova krata daje prikaz sezonskog odtupanja iznosa vazdušnog pritiska od prosečnog u godinama koja su imale veliku većinu parametara kao i 2017/18.

10

Prema toj metodici zima 2017/18 bi kada je prosečan iznos vazdušnog pritiska u pitanju trebala biti u svom prvom delu pod dominatnim uticajem Atlantika uz dosta česte smene hladnih i topliji perioda.

Zaokret bi nastupio najranije od treće dekade decembra do kraja prve dekade januara kada bi došlo do razvijanja jakog anticiklonalnog bloka u širem prostoru od juga Grenlanda, preko Islanda, naročito od istoka Skandinavije ka zapadu Rusije.

Obzirom da bi trabalo biti reč o vrlo jakom anticiklonu sa vazdušnim pritiskom možda i do 1050Hpa, signal za povišen vazdušni pritisak u tom prostoru postaje dominatan tokom cele zime, ali će on praktično biti dominatntan samo u njenom drugom delu. Ovakav raspored vazdušnog pritiska bi za naš region značio promenjljiv i padavinama bogat prvi deo zime uz česte smene hladnih i toplijih perioda, bez dužeg zadržavanja snega i nizijama, dok bi drugi deo zime trebao biti znatno hladniji uz nekoliko snežnih naleta. Od tačnog položaja ciklona kod tih pogoršanja će zavisi i količina padavina nad nama.

Analiza odstupanja temperature vazduha od proseka

Kada se po istom metodu posmatra odstupanje prosečne temperature vazduha za isti period, primećuje sa da bi zima 2017/18 mogla biti najsličnija zimama: 1894, 1927, 1934, 1951, 1996, 2005, 2006.

U ovom nizu analognih godina primećuje dosta izraženo pozitivno dostupanje iznosa temperature vazduha od prosečnih vrednosti u prostoru od Grenlanda, većeg dela Skandinavije, zapadne i dalekog istoka Evroazije.

Ovo odstupanja daje signal gde bi tokom većeg dela zime trebao nalaziti anticiklonalni blok. Sa druge strane izraženo negativno odstupanje bi se trebalo realizovati u prostoru od istočnog, središnjeg, južnog i zapadnog Sibira.

Negativno odstupanje je simulirano i nad prostorom središnje, dela istočne i jugozapadne Evrope. Velika Britanije bi u svom istočnom delu trebala imati malo hladnije, a u zapadnom delu malo toplije vreme od proseka.

Značajno pozitivno odstupanje bi se trebalo javiti i nad prostorom Bliskog istoka i dela Afrike, dok bi se u manjoj meri ta anomalija prebacivala i na prostor Turske.

11.jpg

Za naš region ovo znači da bismo se trebalo naći u polju gde bi se temperature pretežno kretale u granicama proseka za zimski period, s tim da bi prvi deo zime verovatno bio malo topliji, a drugo deo malo hladniji od proseka.

 

Analiza odstupanja iznosa vazdušnog pritiska od prosečnog po mesecima, analogna metoda

Analiza prikazuje da bi u decembru dominantan signal bio za održavanje prostranog polja niskog vazdušnog pritiska u prostoru središnje Evrope.  Anticiklonalna blokada bi već trebala biti izražena ali ne dovoljno da bi usmerila hladan vazduh ka ovom delu Evrope te bi se hladnoća uglavnom razlivala preko Islanda, većeg dela Skandinavije, Velike Britanije i zapadne Evrope jer bi ove oblasti bile na hladnoj zoni mlazne struje gde bi dominirao severni i severoistočni vetar.

Oblast istočne Evrope bi se pri ovakvoj situaciji pretežno nalazila u toplom sektoru tog polja sniženog vazdušnog pritiska, te bi ka nama dolazilo do čestih smena hladnih i toplih intervala uz dosta obilne padavina, posebno na zapadu regiona.

Od januara bi trebalo da dođe do određenih izmena u globalnoj postavci visokog i niskog vazdušnog pritiska koja bi označila preokret u razvoju vremena nad nama.

Generalno gledano, signal za jaku anticiklonalnu blokadu i dalje postoji u širem prostroru Grenlanda, Islanda, većeg dela Skandinavije i zapadne Rusije ali je sada on znatno jači nego u decembru, preciznije model simulira znatno jaču i bolje definisanu oblast visokog vazdušnog pritiska nad ovim predelima.

Kao posledica toga zona niskog vazdušnog pritiska koja bi se protezala od istočnih obala Severne Amerike, preko središnjeg Atlantika do Evrope bi bila potisnuta na jug i sada bi se prostirala preko jugozapadne Evrope, zemalja Alpskog regiona i šireg prostora jugoistočne Evrope.

U takvom odnosu vazdušnog pritiska mlazna struja bi bila potisnuta ka jugu te bi se naš region najverovatnije u nekom momentu našao u hladnom sektoru ovog strujanja te bi mlaza struja sada ka nama povlačila vrlo hladan vazduh iz Rusije i istočne Skandinavije.

U isto vreme ovo bi označilo znatno suvlji period zime nad zapadnom Evropom gde bi dominiralo strujanje hladnog ali slabo vlažnog vazduha sa istoka Evrope. Poslednji mesec zime 2017/18 bi trebao doneti vrlo sličan raspored vazdušnog pritiska nad Evropom, uz nešto jači signal za nizak vazdušni pritisak nad jugoistokom i istokom Evrope. To bi moglo značiti da bi februar 2018 mogao biti bogatiji padavinama u odnosu na januar.

13.jpg

Uzevši sve u obzir moja konačna prognoza za zimu 2017/18 je da nas očekuje temperaturno prosečna zima, nešto blaža u prvom i nešto hladnija u drugom delu.

Analogno gledano zime sa globalnim faktorima poput ovih koji su trenutno prisutni su pretežno bile kasnog početka i glavnina hladnog vremena se realizovala u njihovoj drugoj polovini.

U velikoj meri zima 2017/18 će zavisiti od anticiklogeneze koja se očekuje negde početkom januara i to bi trebala biti prekretnica za njen dalji razvoj. Kako su ovakvi procesi jako teški za dugoročne procene postoji velika margina greške kada je scenario za drugi deo zime u pitanju. Ipak kako dosadašnji deo zime dosta “sluša” analogne postavke mislim da je verovatnoća ostvarenja ove sezonske prognoze za sada oko 70%.

Marko Čubrilo

Advertisements

16 thoughts on “Zima 2017/2018

    • Pozdrav! Nisam studirao meteorologiju ali se prognostikom ozbiljno bavim od svoje 20 godine. Studirao sam geografiju (zemljopis), a dalja spacijalizacija je išla ka prognostici i meteorologiji. Izvini što malo kasnim sa odogovorom. Gužva ovih dana predajem geografiju u srednjoj školi…..

      Like

    • Ne verujem da će nekog velikog snega i dugotrajnije hladnoće biti do kraja ove godine. Prolazan sneg još možda oko 24.12. i zatim nekoliko vrlo toplih dana tako da će božić po Gregorijanskom kalendaru na kratko imati sneg na tlu ponegde, a ja promenu sinoptike uz značajnije blokiranje atlantika očekujem do 10.01. možda i nešto ranije kada bi bio moguć obilniji sneg i značajnija hladnoća

      Like

      • Marko,da li je moguce da ce antickilon pojesti pola januara, i da li konacno ima na vidiku nekig velikog minusa i snega otprilike oko 10-15 januara?GFS kaze da bi u januaru moglo biti cak 3-6 stepeni topliji od proseka?!

        Like

  1. Cao Marko!Nadam se samo da Atlantik nece pojesti januar,mada kako je krenulo…Samo da februar bar bude snezan u odnosu na prosla 2.Cim je ovakva zima,bice prolece kisno i mozda sa snegom.Kao ove godine u aprilu sto je bilo mraza.Uzas!

    Like

    • Za sada konkretne zime gotovo sigurno nema do 10.01. potencijalno i posle toga. GFS je trenutno znatno topliji od ECMWF modela, ali ni on ne daje naki jasan signal za dolazak prave zime.

      Like

      • Nisam ni očekivao da ovaj januar bude jako hladan, obzrim da je prošli bio vrlo hladan, e sada šta će se dešavati na prognostičkom polju krajem jaunara ćemo videti

        Like

    • Takvi hladni periodu su veoma retrki sli svakako si uoravu i ja očekujem da februar bude najhladniji deo zime, svakako znatno hladniji od prošlog kada se zima faktički završila krajem januara

      Like

  2. Cao Marko,da li ima nekih naznaka kakav ce februar biti?Ova zima se svakom smucila,ako i 2.mesec zabrlja,mislim da ce zima 17/18 biti u top 5 najtoplijih sigurno!Cim su ovakve zime onda ce i leta biti blaga i kisna…

    Like

    • Pozdrav! Koliko za sada vidim februar mi mogao biti znatno hladniji od januara, što i nije teško obzirom da je ovaj januar verovatno za oko 5 stepeni topliji od proseka. Ima nekih indicija da bi februar mogao biti i znatno hladniji od proseka. Što se tiče leta, poveznica sa zimama važi samo u određenoj meri

      Like

  3. Cao Marko,kad planiras da postavis prognozu za leto 2018.AccuWeather je to uradio pre neki dan i kazu da nas ocekuje burno leto sto se tice oluja,ali dobro je stvar sto se ne predvidjaju neke vrucine,kao sto je to bilo sa onim cuvenim toplotnim talasomLuciferom u avgustu 2017.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s