Dugoročna prognoza za zimu 2020/21

Osnovne odlike klimatskih faktora i indexa

• Neobičan temperaturni profil svetskog mora (ENSO-,  prisutna „La Nina“, PDO+, pozitivna Pacifička Dekadna Oscilacija, IDO-,negativan ili neutralana dipol Indijskog okeana, topao Atlantik)
• QBO (kvazi-dvogodišnja oscilacija) verovatno preskače istočnu fazu i ponovo odlazi ka svojoj zapadnoj fazi
• Velika aktivnost tropskog atlantika, ACE (akumulirana cikonska energija) malo iznad proseka
• Stratosferni polarni vrtlog verovatno početkom zime malo jači, kasnije malo slabiji od proseka
• Povećanja verovatnoća SSW (sudden stratosferic warming-a) u drugom delu zime

Najverovatnije odlike zime 202/21

• Jesenji period (novembar) u svom drugom delu može doneti prvi nalet hladnog vremena.
• Trenutno stoji jak signal za održavanje visokog vazdušnog pritiska (u proseku) nad većim delom jugozapadne, središnje i severozapadne Evrope, što bi mlaznu struju i ciklonske aktivnosti poslalo na južniju putanju kretanja u odnosu na uobičajnu.
• Padavinama znatno aktivnija zima za južni deo Evrope u odnosu na proteklu, moguće vrlo obilne padavine i lokalne poplave. Kao i obilan sneg, posebno na planinama, česta pojava severca i košave na kopnu te bure duž Jadrana
• Apeninske i Dinarske planine kao i Karpati bi mogli imati više snega od zapadnih vrhova Alpa.
• Najhladniji period zime verovatno od treće dekade januara do sredine februara, posle brz dolazak proleća

Analiza faktora i indexa ključnih za sinoptiku zime 2020/21

Temperaturni profil svetskog mora

Temperaturni profil svetskog mora će zime 2020/21 imati voma čudnu postavku, koja se vrlo retko (u ovom obliku gotovo nikad) nije javila u skorijoj prošlosti.

Jasno je da će ova zima biti La Nina zima, tačnije da će ENSO index biti u svojoj negativnoj fazi. Jedino što još nije jasno je koliko će to negativno odstupanje biti izraženo, tačnije koliko će La Nina biti “jaka”.

Neki od dugoročnih modela, poput CFSV2 koji je među prvima još zimus simulirao razvijanje La Nine u poslednjih nekoliko nedelja daje signal za razvijanje jake čak i vrlo jake Le Nine (ENSO oko -2,7) u svom maksimumu, negde oko januara 2021. Ostali modeli, kao i njihov konsenzus su umerniji i simuliraju da La Nina u svom maksimumu decembar 2020/januar 2021 dostigne oko -1,5 stepeni Celzijusa.

Od ključnog je značaja koliko će snažna biti La Nina, jer uprkos opštem mišljenju da je La Nina (suprotna pojava od El Nina) signal za hladnu zimu nad Evropom, to nije savim tačno i jaka La Nina, generalno preko -2 stvara preduslove za relativno toplu zimu nad Evropom.  Sa druge strane zima jake La Nine su veoma često u svom drugom delu imale SSW (sudden stratosferic warming) događaje koji su donosili vrlo hladne intervale u drugom delu zime.

Tako da slaba do umerena La Nina favorizuije brz početak zime, dok jaka La Nina uz dominaciju Atlantika daje potencijal za kasniji hladniji period.

Što se tiče Atlantika generalno, ovaj okean je već godinama topliji od proseka, a ove godine će to odstupanje biti još izraženije nego prošle godine. Neobično toplo temperaturno odstupanja tropskog dela Atlantika je velikim delom uzrok ovako aktivne i produžene sezone tropskih ciklona (uragana) nad ovim delom sveta, a oni su bitan faktor transporta enegije u obliku toplote iz ovih širina ka polarnim i subpolarnim predelima, što kasnije može imati značaj za građenje zimskih blokirajućih anticikona na severu. Generalno gledano topao Atlantik će ove zime favorizovati snažniji nego obično Azorski anticiklon, ali će od ključnog značaja za zimu nad Evropom biti njegova osa orijatnacije.

U koliko se usmeri pravcem zapad.-istok biće to tipičina pozitivna NAO situacija i tada će biti malo prave zime, a u koliko se usmeri pravcem severozad- jugoistok ili sever-jug tada će zimskih prodora biti znatno više.

Poslednji okean čije ću temperatuno stanje analizirati je Indijski okean i stanje njegovog indeksa koji se naziva IDO (Indijski dipol). Ovaj index zapravo označava teperaturnu razliku između istočnog i zapadnog dela Indijskog okeana.Sve je više mišljenja da je protekla ekstremno topla i suva zima između ostalog bila uzrokovana i izuzetno pozitivnim IDO indeksom. Ove godine IDO bi trebao biti blago neutralan ili blago negativan i vrlo verovatno da u takvim stanju neće bitno uticati na razvoj sinoptike nad Evropom.

Očekivano stanje QBO indexa

Još jedan vrlo bitan index za stanje zimske sinoptike je QBO index (kvazi binalna, dvogodišnja, oscilaija). Ovaj idex predstavlja relativno redovnu smenu dominacije zapadnih i istočnih vetrova od stratosfere pa sve do troposfere. U sezonama kada dominiraju istočni vetrovi (QBO je u istočnoj fazi) zonalno strujanje je oslabljeno i dolazi do lakšeg građenja anticiklona u visokim geografskim širinama. Kod zapadne QBO faze situacija je obrnuta.

Ovaj index bi trebao imati dosta pravilnu smenu zapadnih i istočnih faza, ali u oslednjih 5-6 godina smo svedoci da je prvo 2015 ovaj index “preskočio” istočnu fazu, što se objašnjavalo super El Ninjom koje je te zime bio prisutan, a ove godine će gotovo sigurno istočna faza ponovo biti preskočena, dok razlozi za sada nisu poznati. Najverovatnije da će index ostati negde u neutralnoj zoni, dakle neće biti ni istočne ni zapadne faze. To će svakako smanjiti verovatnoću blokada u visokim geografskim širinama, ali s druge strane zapadna ili neutralna QBO faza u kombinacijis a jakom LA Ninom povećeva verovatnoću pojave SSW u drugom delu zime.

Očekivanjo stanje AO indexa u prvom delu zime

AO index (Arktička oscilacija) predstavlja odnos vazdušnog pritiska između Arktika, Islanda i središnjeg Atlantika. Kada je ovaj index pozitivan (AO+) tada nad širim prostorom Islanda dominira jak ciklon, nema anticikonalne blokade nad severnim oblastima, a jak Azorski anticiklon pojačava signal za zonalno (zapadno) strujanje. To su periodi kada gotovo uvek nad nama nema prave hladnoće, osim možda “veštačke” zbog temperaturne inverzije. Sa druge strane kada je ovaj index negativan (AO-) nad severnim predelima se razvija anticiklonalna bokada koja uslovljava spuštanje hladnog vazduha ka Evropi, a mlazna struja biva potisnuta ka jugu, prema Mediteranu, dok je Azorski anticiklon oslabljen i disociran na jug. To su perodi kada kod nas uvek ima dosta padavina, a u koliko je dovoljno hladno pada sneg.

Kako je ovaj index poslednica sinoptike, a ne kao što se često pogrešno misli da on gradi sinoptiku postoji vremenski ograničan prostor u kojem ga je moguće prognozirati i naravno sa produžavanjem intervala ta prognoza bive sve manje pouzdana jer sam index zavisi od kombinacija niza faktora (telekonekcija).

Trenutne projekcija kretanja ovog indexa sugerišu da bi index u narednim danima trebao biti veoma pozitivan, dok bi posle 10.11. ušao u negativnu zonu ali bez nekog velikog negativnog odstupanja (okvirno do oko -1), što je slab signal za visok vazdušni pritisak nad severnim geografskim širinama. Zatim posle 25.11. pa sve do pred sam kraj decembra index osciluje između neutralnog i slabo pozitivnog, dok tek početkom januara 2021 odlazi u izraženu negativnu fazu gde u proseku pada na oko -1,8, a neki od proračuna ga obaraju i na ispod -4 što bi svakako bilo povezano sa SSW. Za sada nema kontinualnog signala za izražeu dugu fazu pozitivnog AO indexa koja je praktično obeležila celu prošlu zimu, tako da je tako snažna zonalnost za sada malo verovatna.

Analiza nekih od prognostičkih sistema za zimu 2020/21

Analiza ECMWF modela

Jedan od najpouzdanijih prognostičkih sistema je svakako ECMWF model. Ovaj model je pre nekokliko nedelja “otlkjučao” praktično sve podatke i sada su oni svima dostupni, bez plaćanja. Neke od tih karata će iskorisiti u svojoj konačnoj sezonskoj prognozi za zimu, a ovde će pre svega pokazati podatke koji su dobijeni proračunima ulaznih informacija iz septembra 2020.

Na karti očekivanog odstupanja vazdušnog pritiska od proseka se zapaža da model u proseku za sva tri zimska meseca simulira da nad središnjim i severnim Atlantikom bude prisutan vazdušni pritiska viši od proseka (dominatan anticiklon), koji bi preko jugozapadne Evrope i većeg dela Mediterana pružao svoj greben visokog vazdušnog pritiska. Kao glavnu oblast gde bi vazdušni pritisak trebao biti niž od proseka model postavlja oblast Skandinavije, zapadne Rusije i Severnog Okeana. Nad našim delom Evrope nema jasnog signala i vazdušni pritiska bi se kretao oko normalne, naravno u proseku.

Sa ovakvom postavkom anomalije, zima bi nad Evropom bila obeležena čestim upadima vlažnog i umereno hladnog maritimno-polarnog vazduha čija je izvorišna oblast predeo Skandinavije i Severnog mora. U isto vreme sa položajem anticikono kako to ovaj model postavlja nema jakog zonalnog strujanja sa Atlantika koje je obeležilo proteklu zimu, barem ono svakako neće biti dominanto. Ovakav signal za naš deo Evrope daje zimu oko proseka ili malo topliju od proseka sa višom količinom padavina u odnosu na prosek, dok bi za veliki udeo snega bilo potrebno da se anomalije vazdušnog pritiska nad našim delom Mediterna spuste, jer bi se time ka nama više otvorio put hladnom vazduhu, dok bi ciklogeneze nad Jadranom bile češće.

Ovako bi to bila temperaturno prosečna zima uz višak padavina i povremene jače ali kratkotrajne  hladne prodore.

Analiza većine relevatnih modela u sklopu Copernikus sistema

Kada se pogleda isti parametar ,a u obzir se uzmu svi relavatni modeli (ECMWF,Met Office, Meteo-France,CMCC, DWD, NCEP, JMA) zapaža se zapravo da ideja ECWF-a ima vrlo visoku podršku ostalih modela jer se takođe simulira vrlo slično odstupanje vazdušnog pritiska od proseka, sa neštom slabijim signalom za visok vazdušni pritisak nad našim delom Mediterana, što otvara mogućnost češćih ciklogeneza nad Jadranom i češćih upada hladnog, severnog strujanja preko Rusije ka nama.

Sa ovakvom postavkom zima 2020/21 bi takođe bila oko proseka uz nešto viši potencijal jačih, hladnih, prodora uz sneg u nizijama.

Analiza simulacije Met-Office

Nastavak analize Copernicus skupa modela bi nastavio sa prikazom odstupanja vazdušnog pritiska od proseka za zimu 2020/21 kada je u pitanju Met-Office model.

Ovaj model je verovatno “najtopliji” od svih u sklopu ovog prikaza jer za razliku od ostalih simulira održavanje visokog vazdušnog pritiska nad velikim delom Evrope, dok sekundarno jezgro anticiklona postavlja negde nad prostor Ukrajne. Uticaj niskog vazdušnog pritiska nad Skandinavijom i zapadom Rusije je znatno oslabljen, a sa anticiklonom nad Ukrajinom i slabim potencijalom za ciklogenezu nad Jadranom naš region bi pretežno bio izložen toplom vazdušnom strujanju sa juga, te bi padavina bilo znatno manje od proseka dok bi temperature svakako bile znatno iznad proseka, a sneg pojava vezana pretežno za više planine. Ova sinoptika jako dobro pokazuje kako i najmanja korekcija u položaju anticiklona nad Atlantikom može doneti vrlo blagu zimu nad nama.

Analiza simulacije DWD modela

Na drugom kraju ekstrema za zimu 2020/21 je simulacija nemačkog DWD modela.

Ovaj model simulira lociranje jezgra anticiklona nad Veliku Britaniju, dok bi se greben anticiklona pružao preko zapadnog Mediterana i središnje Evrope, dok bi istok Evrope i istok Mediterna bio izložen hladnim prodorima sa istoka Skandinavije i Rusije pod uticajem sniženog vazdušnog pritiska nad ovim delom Evrope.

Ovakva sinoptika bi nam donela dosta hladnu, ali padavinama verovatno ne preterano bogatu zimu, jer bi se glavnina ciklogeneza odvijala nad Jonskim i Egejskim morem. Zapadni deo regiona bi imao mirniju, manje hladnu i tmurnu zimu, dok bi istočni deo ima snežniju, vetrovitiju i padavinama (pretežno snegom) aktivnijiu zimu. Sa čestim severcem na kopnu i burom duž Jadrana. Ovaj model jeste manje pouzdan u odnosu na ostale ali ovo je upravo anomalija koju je kao dominatnu za zimu postavila američka meteorološka kuća, “Accuweather”.

Analiza simulacije JMA modela

Posle Copenicus skupa prognostičkih modela, posmatraćemo simulaciju odstupanja količine padavina JMA modela .

Ovaj model ne daje simulaciju odstupanja vazdušnog pritiska od preoseka već simulira odstupanje padavina i temperatura od prosečnih vrednosti. Analizu temperatura vazduha će ostaviti za konačnu, sezonsku, prognozu dok ću ovde prikazati odstupanje količine padavina od proseka na osnovu čega se može zaključiti kako će se ponašati anomalija vazdušnog pritiska.

Model kao glavne zone negativnog odstupanja količine padavina od proseka simulira prostor između juga Grenlanda, preko Islanda i zapadne Rusije, te je očekivati dominaciju anticikona nad ovim predelima, dok se kao još jedna oblast manje količine padavina od proseka simulira zona istočne i jugoistočne Evrope. Oblast gde bi padavina trebalo biti više od proseka se postavlja između jugozapadne Evrope, većeg dela Mediterana i oblasti Alpa, dakle u velikoj meri drugačija od simulacija ostalih modela.

Ovakva anomalija količine padavina sugeriše negativnu AO vrednost, anticiklonalnu blokadu nad severnim geografskim širinama i postiskivanje mlazne struje sa ciklonima dalje na jug ka našem delu Evrope. To za nas znači zimu bogatiju ili barem prosečnu kada su padavine u pitanju, ali anticiklon nad istokom Evrope ograničava količinu hladnoće koja bi stizala do nas tako da na temperaturnom polju stoji da bi zima nad sredšnim i jugozapdmom Evropom bila hladnija od proseka, dok bi nama bila oko ili malo iznad proseka,  a samo malo istočnije od nas zima bi bila znatno toplija od proseka.

Ova simulacija samo pokazuje koliko je još nejasno šta će se zapravo dešavati na sinoptičkom planu ove zime.

Za sam kraj ove prve analiza sam izabaro simulaciju temperaturnog odstupanja, tačnije verovatnoću toplije ili hladnije zime kako to simuira IRI model (https://iri.columbia.edu/)

Ovaj model koristi sve do sada analizirane (i veliki broj njih koji nisu) podatke modela i daje probabilističku (prognozu verovatnoće) odstupanja količine padavina i temperature vazduha od proseka.

Analiza simulacije IRI modela  za zimu 2020/21

Analiza verovatnoće odstupanja temperature vazduha od proseka pokazuje da u prvom tromesečnom periodu (decembar, januar, februar) nad većim delom zapadne, središnje i jugoistočne Evrope stoji signal da bi temperature trebale biti oko proseka, sa postajanjem nagoveštaja da nad središnjom i delom istočne Evrope taj period bude malo hladniji od proseka. Na suprot tome veliki deo Skandinavije, Rusija i krajnji jugoistok Evrope bi trebalo imati zimu topliju od proseka.

Za nas to znači da bi temperature bile oko prosečnih vrednosti, dok bi zapadni deo regiona možda čak mogao imati i nešto niže temperature od proseka.

Kada je u pitanju drugi deo zime (januar, februar, mart 2021) signal za zimu hladniju od proseka se pojačava nad našim delom Evrope ,a posebno nad istokom Evrope gde ide i do oko 65% verovatnoće negativne temperaturne anomalije.

Signal da zima bude toplija od proseka se značajno snižava nad evropskim delom Rusije (što povećava verovatnoću češćih hladnih prodora ka nama), dok iznad Skandinavije i krajnjeg jugoistoka Evrope ostaje signal za zimu topliju od proseka.

Imajte na umu da su ovo anomalije, tako da u oblastima gde se simulira toplije od proseka i dalje može biti mraza i vrlo hladnog vremena, a da isto tako nad oblastima gde se simulira hladnije od proseka nikako ne znači da će stalno biti mraza i hladnoće.

Za sam kraj ove analize sam ostavio nešto  drugačije u odnosu na dosadašnji deo. Poslednja karta će biti analogna krata odstupanja vazdušnog pritska za zimu 2020/21 kada se u obzir uzima padavinski trend i raspored tokom ovog leta.

Analogna sinoptička karta za zimu 2020/21

Karta je samo jedna u paketu analognih karata i ne mora biti tačna, ali ukoliko bi se atmosfera ponašala po obrascu iz godina koje su tokom leta imale slične sinoptičke obrasce onda bi zima 2020/21 u sinoptičkim smislu ličila na zime iz 1956, 1967, 1979, 1991, 2005 i 2012.

Prikaz anomalije vazušnog pritiska sugeriše da bi nad severnim predelima, oko Severog Ledenog Okeana dalje prema zapadnom Sibiru postajalo polje anticiklona kojie bi svakako ka Evropi i naletima slalo vrlo hladan vazduh i to pre svega ka središnjoj i jugozapadnoj Evropi koje bi se pri ovakvoj postavci sinoptike uglavnom nalazile u hladnom sektoru (zapadno od centra glavnog ciklona) koji bi se pretežno nalazio negde nad prostorom Poljske, Belorusije, Češke i Slovačke, sa pružanjem svog sekundarnog ciklona ka Mediteranu.

Krajnji jugoistok Evrope bi verovatno bio kišovit i pretopao za neki konkretan sneg, dok bi se naš region nalazio između hladnog i toplog sektora te bi zima 2020/21 bila bogata padavinama uz vrlo česte smene toplih i hladnih perioda, gde bi se uz značajan višak padavina, smenjivala obilna kiša i obilan sneg.

Ovo je simulacija koja je u velikoj meri potencijalno problematična kada su količine padavina u pitanju, jer su dosta poklapa sa onim što je meteorološka kuća “accuweather” pre nekoliko dana postavila, gde se za naš deo Evrope daje velika verovatnoća pojave poplava i obilnih padavina (snega, kiše).

Na sreću to je samo jedna od analognih karata i videćemo tek za oko mesec dana kada se svi podaci obrade na koji zimu bi ova najviše mogla ličiti.

Imajte na umu da je ovo samo orijentaciona prognoza i da svaka prognoza na preko deset dana može imati bitne izmene.

Konačna prognoza za zimu 2020/21 će biti dostupna negde pred kraj novembra.

Marko Čubrilo