Da li nam je stigla jesen…ili još nije?

Dugoročna prognoza za letnji period 2018 godine

Očekivane osnovne odlike letnjeg perioda koji je pred nama

rain-and-sun-shutterstock

  • Bez dužih perioda vrlo toplog vremena sa maksimumima preko +33 stepena Celzijusa
  • Relativno česti prodori svežeg i nestabilnog vazduha sa severoistoka, praćeni čestim ciklogenezama u višim slojevima atmosfere
  • Najveća količina padavina, posebno u julu lokalnog, konvektivnog, porekla
  • Do treće dekade jula česta pojava vremenskih nepogoda
  • Količina padavina oko prosečnih vrednosti, iznad brdsko-planinskih predela iznad proseka, a na severu ispod prosečnih vrednosti.

 

Globalni faktori koji će uticati na razvoj sinoptičke situacije tokom naredna 2-3 meseca

ENSO index

Ovaj index predstavlja cikličnu promenu odstupanja temperature vode iznad Pacifika i poznat je kao “El Nino” –“La Nina”.

U periodima “El Nina” (ENSO +) temperature vode iznad ovog dela sveta je viša od proseka, dok se u “La Nina” fazi dešava obrnuta situacija (ENSO-). Ovaj index je znatno značajniji za razvoj vremena tokom jeseni i zime na severnoj hemisferi tako da ću njemu znatno više pažnje posvetiti u narednim sezonskim prognozama.

Trenutan trend ENSO indexa pokazuje da smo već izašli iz “La Nine” koja je okarakterisala zimu i rano proleće i da smo trenutno negde oko +0,6 uz tendenciju brzog porasta što bi oko oktobra trebalo da uslovi odstupanje od oko +1,7 i time bi smo se našli u “EL Nino” fazi.

Jako je neobično što je nakon toga indikovan pad ovog indexa tako da bi on negde početkom 2019 trebao biti na oko +0,7 dakle blizu neutralne zone (zona od -0,5 do +0,5). Vrlo su retke godine koje su imale ovakav trend jer je glavna karakteristika ovog indexa jačanje signala tokom jeseni i rane zime, a modeli upravo za taj period sugerišu njegov pad.

Videćemo kako će se tokom kasnije faze leta kretati signal za ovaj parametar tako da će dalju analizu ostaviti za jesenji period, a za ostatak leta napomena da ćemo imati brz odlazak ENSO indexa u pozitivnu fazu što bi za posledicu trebalo imati jačanje zapadnih vetrova nad Atlantikom, posebno od avgusta i znatno mirniju sezonu uragana u odnosu na proteklu.

1

AO INDEX

 

Ovaj index predstavlja odnos vazdušnog pritiska nad Atlanskim okeanom, Arktikom i Evroazijom. Isto kao i ENSO index i on je znatno bitniji za razvoj vremena nad Evropom u hladnije delu godine, ali takođe može dati osnovne smernice trenda rasporeda vazdušnog pritiska nad Atlantikom i severoistokom Evrope.

Za sada sve do kraja leta ovaj index uglavnom boravi u negativnoj ili neutralnoj zoni.

2

Konkretno to indikuje nastavak vrlo slabe aktivnosti Atlantika, barem do pred kraj septembra do kada ovaj index trenutno ide.

Time se značajno povećavaju šanse za održavanje relativno visokog vazdušnog pritiska u širem prostoru od središnje i istočne Skandinavije do zapadne Rusije. Kao posledica toga vrlo su male šanse za uspostavljanje jake ciklonske aktivnosti negde nad Islandom ili zapadnim obalama Evrope (tipičan pozitivan AO index), što bi preko nas moglo pokrenuti veću količinu toplog, subtropskog, vazduha koji bi se preko nas kretao u toplom sektoru tog ciklona.

 

NAO INDEX

 

Veoma slične vrednosti ima i NAO index koje zajedno sa gore pomenutim AO indexom i ENSO indexom predstavlja deo globalnog atmosfrskog trenda nad prostorom Severne Amerike i Evroazije, poznatom ka telekonekcija.

Isto kao i AO index i ovaj tokom gotovo ceo gletnjeg perioda boravi u pretežno neutralnoj zoni (između +0,3 i -0,3) i to posebno do 20.08. Što znači da u koliko i bude jačih i nešto dužih naleta vrelog vazduha iz severne Afrike treba ih očekivati tu negde do 20.08. Posle ovog datuma kada oba ova indexa idu ka neutralnoj zoni verovatnoća za neki konkretniji tropski talas je minimalna.

3

ANALIZA PRORAČUNA CFSV2 MODELA

Analiza vazdušnog pritiska za jul

 

Kada se pogled karta odstupanja iznosa vazdušnog pritiska za jul 2018 prvo što se zapaža je održavanje vrlo visokog vazdušnog pritiska u prostoru zapadne Evrope i zapadne Skandinavije. Ovakva situacija je uslovila relativno sveže i vrlo kišovito vreme tokom proteklog meseca i početkom jula. Obzirom da se održavanje ovog stanja projektuje za najveći deo jula 2018, za očekivati je da ovaj mesec nastavi u promenljivom, kišovitom i relativno svežem trendu.

Naime, sa ovakvim položajem anticiklona direktan uticaj Atlantika na vremenske prilike nad zapadnom Evropom je bitno smanjen.  Glavna oblast ciklonske cirkulacije je pomerena znatno na istok i trebala bi se nalaziti negde nad severom Rusije. U isto vreme, anticiklon u ovom položaju uslovljava razilaženje mlazne struje sa Atlantika i ona se svojim jednim delom vraća ka jugu Grenlanda, dok drugim ulazi preko Pirinejskog poluostrva, uslovljavajući strujanje toplog vazduha iz severne Afrike preko jugozapadnog dela Evrope, dalje ka zapadu ovog kontinenta.

Obzirom da nema jakih ciklona u široj okolini Islanda, naš region se ne izlaže strujanju toplog vazduha iz severne Afrike koje se nad nama javi u toplom sektoru ovih ciklona. U isto vreme Azorski anticiklon ostaje pomeren daleko na sever, što takođe ne daje povoljne uslova za povlačanje toplog vazduha nad naš region.

Ka nama sa severoistoka tada često prodire relativno svež i nestabilan vazduh koji se spušta po istočnoj periferiji anticiklona nad Skandinavijom, dok se nad krajnjim istokom Evrope održava prostrano polje sniženog vazdušnog pritiska.

7

Naš region će najčešće biti izložen strujanju vazduha sa severa i severoistoka uz vrlo česte ciklogeneze nad istokom Evrope. Sve to daje jednu vrlo neobičnu sinoptičku situaciju za letnji period godine i ovakav raspored vazdušnog pritiska je tipičan za zimski period kada nam zna doneti vrlo hladno vreme i obilan sneg.

Analiza vazdušnog pritiska za avgust

 

Kada se posmatra prognostička karta odstupanja iznosa vazdušnog pritiska za avgust 2018., zapaža se da su za ovaj mesec projektovane određene izmene kada je ovaj parametar u pitanju.

Oblast severa i severoistoka Rusije koja bi u julu trebala imati prostrano polje sniženog vazdušnog pritiska bi se u ovom mesecu trebala naći u polju anticklona, što je potpuna izmena trenda u odnosu na jul nad ovim prostorom. U isto vreme prognostički model sugeriše slabljenje blokade visokog vazdušnog pritiska nad severozapadom Evrope i Skandinavijom u odnosu na jul, ali se u isto vreme simulira spuštanje jezgra tog anticiklona južnije, negde u prostor od Baltičkih zemalja do Poljske i Belorusije.

Sa slabljenjem i spuštanjem te anticiklonalne oblasti južnije u odnosu na jul, cikloni sa Atlantika bi trebali imati više uticaja na vremenske prilike nad Evropom i prognostički model sugeriše da bi se centar glavne ciklonske cirkulacije trebao nalaziti negde nad Biskejskim zalivom između Španije i Francuske, što znači da bi “Islandski minimum” i dalje bio jako oslabljen.

Time bi se dodatno pojačalo strujanje toplog vazduha iz severne Afrike ka prostoru zapadne ali i središnje Evrope gde bi ovaj mesec mogao biti veoma topao, a zbog uticaja anticiklona na istoku i dosta suv, izuzetak bi trebalo biti Pirinejsko poluostrvo gde bi se uz često održavanje ciklonske aktivnosti temperature držale oko ili malo ispod proseka kao i Velika Britanije, gde bi uticaj atlantika postao znatno izraženiji u odnosu na jul. Takođe, model predviđa slabljenje signala za održavanje prostranog depresivnog polja nad krajnjim istokom Evrope.

8.jpg

Naš region bi i dalje najčešće bio izložen strujanju vazduha sa severoistoka ili severa jer bi slabljenje anticiklona nad severom i severozapadom bilo kompenzovano njegovim spuštanjem ka jugu čime bi uticaj ovog sistema na razvoj vremena iznad nas ostao isto značajan kao i u julu.

Moguće da će ovaj mesec doneti neki period jačeg uticaja Atlantika i ka prostoru Alpa što bi na kratko pokrenulo strujanje toplog vazduha iz severne Afrike ka nama ali upitno je hoće li se to uopšte desiti i kada jer su posle 20.08. su izgledi za duži period tropskog vremena veoma niski.

Prosek stanja vazdušnog pritiska za period jul, avgust, septembar

 

Naredni tromesečni period, barem kada je CFSV2 prognostički model u pitanju bi trebalo da obeleži održavanje relativno visokog vazdušnog pritiska u prostoru između Islanda, Velike Britanije i većeg dela Skandinavije, dok bi se nad predelima Pirinejskog poluostrva trebala  održavati dominatna oblast ciklonske cirkulacije. U isto vreme nad krajnjim istokom Evrope bi se veći deo ovog prognoziranog perioda trebalo nalaziti prostrano ciklonalno polje, posebno u srednjoj i gornjoj troposferi.

9

Pri takvim uslovima u tom intervalu ka nama bi strujanje pretežno dolazilo iz pravca severa i severoistoka što sugeriše da bi ovaj tromesečni period trebao proći u dosta neobičnoj situaciji za topliji deo godine.

Ukoliko bi trebao da izdvojim neki period kada bi se nad Evropom uspostavio raspored vazdušnog pritiska koji je tipičan za leto sa ciklonom nad širom okolinom Islanda i anticiklonom u prostoru od Pirinejskog poluostrva, preko Mediterana do jugoistoka Evrope onda bi to mogao biti kratkotrajan period krajem jula i početkom avgusta.

 

Analiza odstupanja temperature vazduha u odnosu na prosek za jul 2018

 

Logična posledica simuliranog odstupanja iznosa vazdušnog pritiska za jul je negativno odstupanje srednje dnevne temperature vazduha za ovaj mesec. Ukoliko se analizira prognostička karta CFSV2 modela onda se primećuje da je gotovo cela Evropa, uključujući i naš region u negativnoj anomaliji.

Jedina oblast gde bi temperatra vazduha trebala biti iznad proseka je Velika Britanija, zapadna Evropa (pretežno Francuska) i delovi Skandinavije. Iznad svih ostalih predela prognozirana temperatura vazduha bi trebala biti barem za oko 0,5 stepeni niža u odnosu na prosek ili bi se trebala kretati oko proseka.

4

Najizraženije negativno odstupanje bi se trebalo javiti nad krajnjim jugoistokom Evrope, iznad istočne Rumunije, Bugarske i Grčke gde bi ono išlo i do -1,5 stepeni Celzijusa kao i iznad zapadne Rusije. Nad našim regiona se simulira da temperatuta vazduha bude oko proseka uz moguću negativnu marginu odstupanja od oko -0,4 stepena Celzijusa, što nije jako izraženo odstupanje i ova jul bi trebao biti vrlo blizu višegodišnjeg proseka

Analiza odstupanja temperature vazduha u odnosu na prosek za agust 2018

 

Shodno vrlo malim izmenama u trendu rasporeda vazdušnog pritiska i avgust 2018 ne sugeriše neki duži period vrlo toplog vremena. Kako će se jezgro anticiklona verovatno pomertiti ka Baltičkim zemljama, tako će se ka Velikoj Britaniji otvoriti put prodoru znatno svežijeg vazduha sa zapada te bi ovaj mesec trebao biti znatno prijatniji i svežiji nad ovim delom Evrope, isto važi i za Francusku gde bi se temperatura trebala kretati oko prosečnih vrednosti.

Sa druge strane pomeranjem anticiklona južnije i malo istočnije u odnosu na jul, glavnina toplih prodora će se sada kretati preko središnje Evrope i južne Skandinavije te su ovo ponovo jedini predeli gde CFSV2 model sugeriše blago pozitivno odstupanje.

Nad svim ostalim predelima Evrope avgust bi trebao biti temperaturno u granicma proseka za odstupanjem od oko -0,1/+,0,1 što je faktički nulto odstupanje od proseka.

Najizraženine negativno odstupanje se i dalje simulira nad Pirinejskim pluostrvom i jugoistokom Evrope ali će i tamo ono biti manje izraženo u odnosu na jul. Zapad Rusije bi zbog porasta vazdušnog pritiska nad ovim predelima trebao izgubiti negativnu anomaliju temperature vazduha koja bi ga pratila kroz jul.

5

Naš region bi u ovom mesecu po simulacijiji ovog modela trebao biti u okviru prosečnih vrednosti, čak bi južni i deo srednjeg Jadrana mogao imati blago pozitivno odstupanje od oko +0,5, što je u skladu sa očekivanim sinoptičkim trendom, ređom pojavom visinskih ciklona i manjem oblačnošću, posebno duž obale Jadrana

 

Očekivano odstupanje temperature vazduha za period jul-september

 

Na kraju analize odstupanja srednja dnevne temperature vazduha od proseka, evo i tromesečnog prikaza ovog parametra kada je CFSV2 prognositčki sistem u pitanju.

Sva tri meseca bi nad najvećim delom Evrope trebalo doneti barem prosečne vrednosti temperature vazduha, po negde bi bilo i malo hladnije od proseka, pre svega nad Pirinejskim poluostrvom, jugoistokom Evrope i zapadom Rusije. Jedina oblast gde postiji vrlo slab signal za blago pozitivno odstupanje temperature vazduha u odnosu na prosek bi trebala biti Velika Britanija i zapad Skandinavije i to pre svega zbog toplog jula.

6

Iznad našeg regiona ostatak letnjeg perioga 2018 bi trebao imati prosečne temperaturne vrednosti.

 

Očekivano odstupanja padavinskog totala za jul 2018

 

Izraženo anticiklonalno stanje nad većim delom Evrope se jasno ogleda i u očekivanom odstupanje padavinskih totala u odnosu na višegodišnji prosek. Kako bi nad većim delom severozapadne, severne i dela središnje Evrope dominirao anticiklon jul bi nad ovim predelima trebao biti sušan ili čak esktremno sušan, posebno nad Velikom Britanijom, zapadom Skandinavije i  severom Nemačke.

Negativno odstupanje se očekuje i nad većim delom središnje Evrope i oblasti Alpa ali je ovde pouzdanost ovakve pojave znatno manje izražena. Naime, tokom letnjeg perioda veliki broj padavina spada u tzv konvektivne ili pljuskovite. To znači da one pretežno dolaze od jakih kumulonimbusnih razvoja koju su horizontalno ograničeni na samo nekoliko km, ali vertikalno mogu dostizati i oko 13km. Kao posledica toga na vrlo malim prostorom se javljaju velika odstupanja kada su sumarne količine padavina u pitanju.

Jako dobar primer je jun 2018 nad Novim Sadom. Ovaj mesec će u meteorološke anale ući kao jedan od najkišovitijih u modernoj meterologiji, a sve zahvaljujući velikoj provali oblaka koja je sam grad zahvatila 29.06. Do tog datuma je vladala velika suša i suma padavina iznad samog grada je bila oko 5mm, da bi tog dana za manje od 4h palo preko 140mm.

16182-mns-nevreme04-1

Kako se ide više na jug Evrope ovakvi pljuskovi su sve ćešći i izraženiji tako da od središnjih predela pa južnije je jako upitna procena količine kiše.

Ono što je očeigledno je da će ovaj mesec nad jugozapadom Evrope, jugozapadom Francuske, severom Italije i delom srednje Italije i zapadu Rusije biti kišovitiji od proseka, pri čemu bi najviše kiše bilo u prostoru severa Pirinejskog poluostrva, jugozapadu Francuske i severnim predelima Italije. Nad našim regionom bi mesečna suma padavina trebala biti oko proseka, ali opet napominjem uz velika lokalna odstupanja. Neki delovi regiona su već dobilo oko 60mm taloga, što je oko 200% u odnosu na prosečnu mesečnu sumu.

11.jpg

Očekivano odstupanja padavinskog totala za avgust 2018

 

Kada se posmatra avgustovska prognositčka karta CFSV2 modela odstupanja količine taloga od proseka, jasno se može primetiti očekivana promena u rasporedu vazdušnog pritiska nad Evropom.

Sa izmeštanjem jezgra anticiklona ka Baltičkim zemljama oblast značajnog deficita padavina se izmešta više ka središnjoj Evropi, celoj oblasti Alpa i trebala bi zahvatiti Sloveniju, zapadne predele Hrvatske i BiH, uključujići i severni Jadran.

Od Alpa dalje na jug veliki deo padavina odlazi na lokalne pljuskove i da će sigurno iznad ovih oblasti biti velikih, lokalnih, odstupanja od ove simulacije. Dovoljno je da recimo Istru, Kvarner i zapad Hrvatske uz bilo koje pogoršanje kojih će svakako u ovom mesecu biti zhvati jači oblačni sistem i da ovde ne bude nikakvog negativnog odstupanja koje je simulirano.

Jasno je da bi zapadna Evropa i Velika Britanije sa jačanjem uticaja Atlantika izgubili signal za deficit padavina i u ovom mesecu totali bi se trebali kretati oko proseka, samo nad istokom Velike Britanije malo ispod njega.

Kako će dominacijom anticiklona nad Baltikom i središnjom Evropom sva vlaga biti “pomerena” na jug, jugozapad i jugoistok za očekivati je da Pirinejsko poluostrvo, veći deo središnje Italije i jugoistok Evrope imaju višu količinu padavina od proseka, ali bi ovo pozitivno odstupanje najizraženije trebalo biti nad Pirinejskim poluostrvom, opet uz ogradu lokalnog odstupanja.

12.jpgOd središnjih predela BiH dalje na istok padavinski totali bi nad regionom trebali biti oko proseka.

Očekivano odstupanje padavinskih totala za period jul-september

 

Kada je u pitanju tromesečni period simulacije odstupanja sumarne količine padavina od proseka, CFSV2 model sugeriše da bi nad većim delom Evrope ovo leto trebalo biti sušnije od proseka.

Najjači signal za deficit padavina u tromesečnom periodu stoji za prostor zapadne Evrope posebno Velike Britanije, zapadne i središnje Skandinavije, Nemačke i okolnih zemalja.

Nasuprot tome neobična sinoptička situacija uz visoko postavljenje anticiklone na sever bi trebala potisnuti najveći deo padavina južnije te bi predeli Pirinejskog poluostrva, region južnih i zapadnih Alpa (posebno istok Francuske, Švajcarska i sever Italije) imali značajan višak padavina.

Viša količina padavina od proseka se očekuje i nad jugoistokom Evrope, posebno nad Albanijom, Bugarskom, jugom Rumunije i Grčkom ali ovde to odstupanje ne bi trebalo biti tako izraženo kao nad jugozapadom Evrope i većim delom Alpa.

13Nad našim regionom bi u u tromesečnom period padavinski totali trebali biti oko ili malo iznad proseka, posebno na jugoistoku regiona.

 

Analiza proračuna ECMWF (S4) sistema za jul, avgust i septembar 2018

Analiza podataka za jul 2018

 

Temperatura vazduha

 

Obzirom da Evropski Prognostički Sistem (ECMWF S4) ima malo drugačiji algoritam odlučio sam se za analizu i ovih podataka.

Trenutno (ulazni podaci od pre nekoliko dana) ima vrlo malih razlika između ovog i prognostičkog sistema CFSV2 koji je američki produkt, što samo ide u prilog sigurnosti na prognostičkom planu za naredna dva meseca.

Za jul se zapaža jaka pozitivna anomalija u prostoru Velike Britanije, većeg dela zapadne i središnje Evrope kao i južne Skandinavije jer model nad ovaj postor postavlja jak i stabilan anticiklon koji će povlačiti vrlo topao vazduh iz Mediterana uz pretežno suvo vreme.

Ako je simulacija ECMWF moedela tačna toplije od proseka bi trebalo biti i nad krajnjim istokom i severoistokom Evrope, tačnije nad prostorom većeg dela Ukrajne i Crnog Mora.

Nasuprot tome i ovaj model, kao i američki CFSV2 simulira da nad prostorom veće dela Balkanskog poluostrva, posebno nad njegovim jugoistokom temperature budu ispod prosečnih vrednosti.

Hladnije od proseka model simulira i nad severozapadom Rusije, priobaljem Skandinavije, posebno ka istoku ovog poluostrva, što bi trebalo biti posledica izmeštanja glave rute kretanja ciklona i frontalnih sistema iz zapadne Evrope i predela zapadne Skandinavije dalje ka severoistoku i severu jer će ovi sistemi biti primorani da zaobilaze jako polje anticiklona nad zapadom Evrope. Hladnije od proseka bi trebao biti i nad Pirinejskim poluostrvom.

15.jpg

Nad našim regionom proračun ECMWF (S4) sistema simulira da julske temperature budu malo ispod prosečnih vrednosti, posebno ka istoku i jugoistoku.

ODSTUPANJA KOLIČINE PADAVINA OD PROSEČNIH VREDNOSTI

 

Kada je u pitanju prognozirana količina padavina, shodno indikovanom pretežno anticiklonalnom stanju atmosfere nad većim delom Evrope se simulira značajan deficit padavina.

Nad gotovo celom zapadnom, središnjom Evropom oblasti Alpa i Skandinavijom model sugeriše i do preko 60% niže padavinske totale u odnosu na prosek. Nad ovim delom Evrope bi izuzetak bile obale istočne oblasti Skandinavije i severozapadni predeli Rusije.

Suficit padavina se očekuje  nad većim delom Pirinejskog poluostrva, posebno na njegovom severozapadu, dok se značajan suficit padavina očekuje nad Apeninskim poluostrvom, kao i nad celom jugoistočnom Evropom, posebno nad jugom Balkanskog poluostrva, tačnije nad Dinarskim planinama što sugeriše da bi najveći deo padavina dolazio u obliku lokalnih pljuskova koji su češčći i jači iznad planinskih oblasti. Manje padavina od proseka se očekuje i nad severoistokom Evrope.

16.jpg

Iznad našeg regiona se računa da jul bude u proseku na severu i iznad proseka kišovit na jugu i jugoistoku regiona. Suficit bi trebao biti najizraženiji nad planinama BiH i jugozapadne Srbije koje bi mogle akumulirati i 90% više padavina u odnosu na klimu modela

 

Analiza podataka za avgust 2018

 

Temperatura vazduha

 

Na prognoziranoj karti temperaturnog odstupanja nema bitnih razilaženja između ECMWF i CFSV2 model.

Kao posledica simulacije održavanje jezgra relativno visokog vazdušnog pritiska nad Baltičkim zemljama i delom središnje Evrope zapadni, a posebno središnji predeli kontinenta bi trebali imati temperature iznad prosečnih vrednosti. Ovi delovi kontineta bi se trebali nalaziti na zapadnoj periferiji pomenutog anticiklona koji bi ka njima povlačio topao vazduh iz Mediterana i severne Afrike.

Velika Britanija takođe pokazuje pozitivno temperaturno odstupanje, izraženije nego kod CFSV2 modela, ali je ovo i ovde vrlo malo, za oko +0.5 u odnosu na prosek jer i evropski isto kao i američki model vidi jačanje uticaja Atlantika i širenje zapadnih vetrova ka Velikoj Britaniji.

Obzirom da bi jezgro anticiklon trebalo biti bliže oblasti Alpa hladan signal koji je postojao za jul nad jugoistokom Evrope se gubi i pomera ja jugozapadu i krajnjem severoistoku kontinenta.

17

Kad je naš region u pitanju avgust 2018 bi trebao više ličiti na leto kakvo smo navikli nad našim predelima uz znatno više sunčanih sati, manje oblaka i ređe ciklogeneze i višim slojevima atmosfere.

Ukoliko padavine budu frontalnog porekla oblačnost će se brže premeštati preko naših predela, a tako nešto je i za očekivati, obzirom na jačanje zapadnog vetra u višim slojevima atmosfere.

Konkretno to bi nad našim predelima donelo temperaturno prosečan avgust bez većih odstupanja kako u pozitivnom tako i u negativnom smeru. Najtopliji deo leta bi trebao biti prvih dve nedelje ovog meseca, ali ni on ne bi trebao doneti velike vrućine uz maksimume preko +33 stepena Celzijusa i verovatno će biti prekinut barem jednim osveženjem.

ODSTUPANJE KOLIČINE PADAVINA OD PROSEČNIH VREDNOSTI

 

Kada je u pitanju prognozirana količina padavina prvi pogled na prognostički materijal ECMWF (S4) sistema pokazuje dve velike oblasti odstupanja u odnosu na prosečne vrednosti.

Kako bi vreme nad većim delom središnje Evrope, zemljama Baltika kao i delu jugozapadne Rusije trebalo biti pod uticajem anticiklona iznad ovih predela, se očekuje značajan deficit padavina, ponegde i preko 60% u odnosu na prosečne količine.

Sa druge strane jačanje uticaja Atlantika bi trebalo doneti značajan suficit padavina pre svega nad većim delom zapadne Evrope, juga Velike Britanije, a posebno nad jugoistokom Pirinejskog poluostrva, jugu Francuske, regionu Alpa, severne Italije i većeg dela jugoistoka Evrope, posebno zapadnim delovima Balkana gde bi ponegde padavinski totali mogli ići i na oko 150% u odnosu na prosečne vrednosti.

Ovakava distribucija padavna jasno pokazuje kakav trend rasporeda vazdušnog pritiska modeli očekuju u ovom mesecu. Održavanje visokog vazdušnog pritiska nad zemljama Baltika i Azorski anticklon koji je jako pomeren na sever bi trebali formirati “koridor” niskog vazdušnog pritiska koji bi se prostirao preko juga Velike Britanije, zapadne Evrope, regiona Alpa do severne Italije i severnog Jadrana.

To znači da bi nad Đenevskim zalivom bilo čestih sekundarnih ciklogeneza, možda i neobično jakih za ovo doba godine, posebno posle 20.08. koji bi obzirom na ogroman toplotni kapacitet vode Mediterana koja je znatno toplija od proseka mogli doneti veoma obilne padavine, posebno zaleđu Dinarida.

18.jpg

Naš region bi trebao imati značaj suficit padavina, posebno njegov zapadni deo, zaleđe i priobalje severnog i srednjeg Jadrana, ali vrlo je verovatno da će najveća količina padavina verovatno biti posle 16.08.

 

Analiza podataka za septembar 2018

 

Odlučio sam se da u ovu analizu vremena uvrstim i septembar bez obzira što “meterorološka jesen” počinje 1.09. Astronomski veći deo ovog meseca pripada letu, sve do jesenje ravnodnevnice, a iskustvo pokazuje da se letnji period zna vrlo često produžiti na veći deo ovog meseca.

Temperatura vazduha

 

Simulacija odstupanja temperature vazduha u odnosu na klimu ECMWF modela sugeriše da bi ovaj mesec nad većim delom Evrope trebao imati temperaturne vrednosti oko ili malo iznad prosečnih vrednosti, ali da bi pozitivno odstupanje nad većim delom kontinenta trebao biti do +,075 ili malo ispod toga.

Najizraženije odstupanja u pozitivnom smeru se očekuje nad delovima Poljske, Češke, Slovače, Mađarske i Ukrajne ali i tamo ono ne bi trebalo prelaziti tih +.075 stepeni Celzijusa.

Nad većim delom jugoistoka, jugozapada i zapada Evrope temperatura bi se trebala kretati oko prosečnih vrednosti, dok bi malo hladnije od proseka trebalo biti nad Pirinejskim poluostrvom i možda zapadnim Sredozemljem.

19

Kada je američki CFSV2 model u pitanju, on gotovo nad celom Evropom daje prosečne temperaturne vrednosti uz signal za hladnije vreme nad krajnjim jugoistokom Evrope.

Za sada je izvesno da se nad prostorom od zapadne Evrope preko Skandinavije do severoistoka Rusije održi polje povišenog vazdušnog pritiska, dok postoji i slab signal za porast vazdušnog pritiska nad Ukrajnom, dok bi vazdušni pritisak trebao biti niži od proseka nad severom Afrike i većim delom Mediterana osim na istoku ove akvatorije.

Nad našim predelima je za sada najizvesnije da septembar donese prosečne temperaturne vrednosti sam mogućim malim pozitivnim odstupanjem

 

ODSTUPANJA KOLIČINE PADAVINA OD PROSEČNIH VREDNOSTI

 

Kada su u pitanju podaci vezani za odstupanje količine padavina od prosečnih vrednosti, pouzdanost znatno opada van okvira od 100 dana, tako da ovu procenu za septembar treba uzeti sa dosta rezerve.

Kako je trenutno signal za značaj suficit padavina nad većim delom Evrope veoma jak, odlučio sam se za analizu ovog parametra, koristeći ulazne podatke ECMWF modela.

Nad većim delom kontinenta ovaj mesec bi trebao biti kišovitiji i znatno kišovitiji od proseka. Posebno se izdavaja prostor od Pirinejskog poluostrva, zapadnog i centralnog Sredozemlja, Apeninskog poluostrva, region Alpa i veći deo jugoistočne Evrope koji bi opet mogli akumulirati i preko 150% u odnosu na prosečne vrednosti.

Ovakva simulacija je u skladu sa opštom postavkom vazdušnog pritiska koja daje signal za rano aktivirenje ciklonske aktivnosti nad Sredozemljem i severom Italije (Đenevski ciklon). Suficit padavina treba očekivati i nad većim delom Evrope ali uz “ostrva” manje količine padavina nad severom Velike Britanije, delovima srednje Evrope, zapadnom Skandinavijom i zapadom Rusije.

20.jpg

Generalno signal za pozitivnu anomaliju kada je količina padavina u pitanju je najjasniji nad Pirinejskim, Apeninskim i Balkanskim poluostrvom, uključujući i naš region te bi ovo moglo usloviti probleme sa viškom vode kod nas i rani kraj sezone na Jadranu. Ipak, kako je ovo zaista dalek interval postoji velik prostor za značajne izmene.

 


 

Konačna procena na osnovu proračuna oba modela da je pred nama leto koje će biti znatno drugačije od proteklog koje su obeležili dugački i jaki toplotni talasi. Ovog leta će uticaj vrelog vazduha iz severne Afrike biti veoma ograničen i moguće je tek po koji kratkotrajan nalet tropskog vazduha koji će uglavnom biti stacioniran nad severom Afrike ili se pokretati ka zapadnoj i središnjoj Evropi.

Veoma toplo vreme u prvom delu leta će zahvatiti oblasti Skandinavije, ali mislim da će tamo prekretnica biti kraj jula te da će drugi deo leta biti znatno svežiji, isto važi i za Veliku Britaniju.

Kod nas bi avgust mogao doneti nešto stabilnije ali ne i tropski toplo vreme uz manje kiše i ređe pljuskove, dok bi oko 20.08. verovatno počeo period svežijeg vremena.

Sumirano, leto 2018 bi temperaturno trebalo biti oko prosečnih vrednosti uz moguć suficit padavina.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s