Snežna zima 2017/2018?

Sezonska, preliminarna, prognoza vremena za zimu 2017/2018

 

winter-solstice-facts.jpg.653x0_q80_crop-smartOpšte odlike

  • Padavinama nešto bogatija zima od protekle
  • Decembar bez dugotrajnog anticiklonalnog stanja
  • Januar manje hladan od proteklog, u drugom delu meseca tranzcija u opštem tipu vremena
  • Februar snežniji i znatno hladniji od proteklog

 

Glavni faktori koji će uticati na opšti trend zime 2017/18

ENSO Index (La Nina-El Nino)

Vrlo bitan faktor u definisanju ošteg trenda razvoja vremena, posebno u hladnijem delu godine je ENSO index, poznatiji kao „El Nino“. Ovaj index definiše odstupanje temperature površinskog sloja vode iznad Pacifičkog ekvatora i pokazao se kao jako bitan za razvoj vremena nad prostorom Severne Amerkie, a preko tzv telekonekcije i za razvoj vremena nad Evropom.

Posle slabe negativne faze ovog indexa (La Nina) koja je obeležila proteklu zimu i prolaznog prelaska indexa i vrlo slabo pozitivno stanje blisko neutralnom negde kasnog proleća i ranog leta ovde godine ovaj parametar je ponovo ušao u negativnu fazu koja bi se trebala nastaviti sve do proleća 2018 godine. Za sada proračuni pokazuju da bi ENSO index najniži trebao biti tokom januara 2018 kada bi mogao dostići vrednosti od oko -1 (slaba La Nina). Posle toga bi trebao početi trend vrlo laganog porasta gde bi negde oko aprila sledeće godine ENSO index trebao biti neutralan.

Grafik 1

U koliko se ovakvo stanje realizuje, a sada je verovatnoća La Nine u zimu 2017/18 i oko 70% to znači da će atmosfera ove zime imati vrlo sličan ENSO index kao i protekle i da svakako neće biti pozitne faze odstupanja temperature vode (EL Nino) koji bi mogao usloviti snažnu mlaznu struju i jaku ciklogenezu nad Severnim Atlantikom što je jako često uzrok toplih zima nad Evropom.

Grafik 2

 Ne znači da ovakvo stanje ENSO indexa garantuje hladnu zimu nad Evropom ali svakako je ovo jasan signal za veću verovatnoću hladnije zime u odmosu na protekle (za izuzećem zime 2016/17)

Index Arktičke oscilacije (AO index)

Ovaj parametar je jako bitan jer u korelaciji sa ENSO indexom čini deo tzv telekonekcijske veze između Severne Amerike, Severnog Atlantika i Evroazije. Postoje dva osnovna stanja ovog indexa.

Grafik 3.5

U slučaju kada je on pozitivan hladna stratosfera nad severnim polarnim predelima, jak i dobro strukturiran polarni vrtlog, uslovljava snežnu mlaznu struju nad atlantikom, što ka Evropi donosi strujanje vlažnog, ali zimi relativno toplog vazduha sa ove akvatorije. Nad jugoistokom Evrope će tada zna javiti dugo anticiklonalno stanje uz suvo i vrlo toplo vreme.

U slučaju kada je ovaj index negativan, toplija stratosfera nad polarnim oblastima uslovljava slabljenje polarnog vrtloga što donosi slabiji mlaznu struju sa atlantika i znatno manju postojanost zapadnih vetrova. Tada, u koliko se ostali faktori ostvare, hladni istočni i severoistočni vetrovi se probiju sa dalekog severa i uslove prodor vrlo hladnog vazduha ka nama.

Ove godine je indikovano pretežno negativno stanje ovog indexa do polovine januara 2018, što opet ide u prilog da će postojati povećana verovatnoća prodora hladnog vazduha sa severoistoka, posebno od kraja novembra.

Grafik 3Za dalji period nema dovoljno podataka kada je ovaj index u pitanju, a obzirom da se oko polovine januara očekuje značajna tranzicija u tipu vremena nad Evropom dalje stanje ovog indexa je jako nejasno.

            Količina arktičkog i polarnog snega i leda

Jedan od jako bitnih regulatora zimskih karakteristika nad područjem Evrope je količina snega i leda nad Arktikom i Sibirom. Poslednja osmatranja pokazuju da je količina snega nad većim delom Sibira preko prosečnih vrednosti, ali je nešto niža nego protekle godine. U poslednjih dve nedelje sa nekoliko vrlo jakih upada vlažnog i hladnog vazduha palo je dosta snega tako da njegova trenutno raspostranjenost spada u prvih pet unazad 15 godina.

Ovo bi mogao biti signal za obrazovanje jakog i stabilnog Sibirskog anticiklona. Ovaj sistem bi mogao imati jako značajnu ulogu u razvoju vremena tokom ove zime, posebno u njenom drugom delu. Ipak, bez obzira što ovakav trend upućuje na jak anticiklon nad ovim prostorom jako je bitna i njegova osa orijentacije. U koliko se sistem usmeri pravcem istok-zapad tada se po njegovoj istočnoj periferiji ka Evropi spušta vrlo hladan vazduh iz Sibira.

Međutim, u koliko sistem bude drugačije orijentisan, na primer, pravcem jugoistok-severoistok i pri tome se pruži preko Arktika ka Severnoj Americi onda će se hladnoća preliti daleko nad Kanadu i tada to čak može značiti jaku zapadnu struju nad Atlantikom jer prelivanje velike količine haldnog vazduha ka Kanadi i severistoku SAD-a izaziva jake ciklogeneze nad Atlantikom,  a ta za Evropu znači toplu zimu.

Grafikon 4

Količina leda nad i snega nad Arktikom je i dalje vrlo niska ali je u toku poslednjih pola godine došlo do zaustavljanja smanjenja površine pod ledom čemu je najpre doprinelo vrlo hladno “leto” nad arktikom. Videćemo kako će se povećanje površine pod snegom odvijati sada u hladnijem delu godine. Trenutno ovaj parametar je ispod proseka ali ne na tako niskom stepenu kao protekle godine.

Grafikon 5

Oblast vrlo tople vode severoistočno od Skandinavije

Ova pojava ne spada u globalne trendove ali može biti jako bitna za stanje vazdušnog pritiska nad Evropom u toku ove zime. Evidentno je da se severoistočno od Norveške i Finske nalazi oblast neobično toplog površinskog sloja vode. Ovakva situacija je dosta iznenađujuća, obzirom da se ovakve pojave vezuju za duga i topla leta nad ovim prostorom, a ovo leto je nad severom Evrope bilo jedno od najkišovitijih i najhladnijih u proteklih desetak godina.

U koliko bi se ova anomalija održala i tokom zime mogla bi biti jedan od faktora obrazovanja anticiklonalne blokade u atmosferi nad ovim predelima, što bi oblasti Skandinavije donelo relativno blagu zimu za njihove pojmove (mada je to dosta upitno) jer bi ovaj sistem svojom periferijom usmerio hladan vazduh iz Rusije ka Evropi. Ukoliko bi pre obrazovanja anticiklona nad predelima Skandinavije bilo obilnog snega onda bi vrlo hladan vazduh ostao “zarobljen” ispod anticiklona donoseći veliku postojanost ovog anticiklona, a Skandinaviji suvu ali ekstremno hladnu zimu.

Grafikon 6

Još neki faktori poput niske solarne aktivnosti sa trendom daljeg snižavanja bi moglo imati jako bitnu ulogu u razvoju trenda vremena tokom zime 2017/18 ali ovaj i još neki drugi faktori će biti analizirani u narednoj prognozi za zimu koja će biti dostupna u drugoj polovini novembra.

Analiza vrednosti pojedinih prognostičkih modela

Analiza podataka ENSAMBLE ECMWF modela

ECMWF predstavlja glavni evropski prognostički sistem tako da bi se prvo pozabavio njegovim ensamble izlaznim vrednostima. Odmah želim istaći da se mesečne vrednosti mnogo pouzdanije, nego tromesečne i da je kod ovakvih prikaza reč o opštem trendu za taj period, a ne o situaciji koja će stalno biti prisutna. Obzirom da su mesečni izlazi koji su objavljeni sredinom ovog meseca znatno “hladniji” od proteklih sačekaću sledeću analizu za njihovu obradu.

Ensamble proračun za period novembar-decembar-januar

Anomalija iznosa vazdušnog pritiska za ovaj tromesečni period jasno sugeriše povišen vazdušni pritisak u prostoru od severnog Sibira, Skandinavije, oblasti  Islanda i Arktika. Ovo je signal za veliku verovatnoću postojanja blokirajućeg anticiklona nad ovim prostorom, koji se naziva “severna blokada” Niži vazdušni pritisak od proseka indikovan je nad središnim, zapadnim i jugozapadnim atlantikom što bi značilo da će mlazna zapadna struja i ciklonske aktivnosti koje ona prenosi zaobilaziti ovu prostranu oblast visokog vazdušnog pritiska te se preko jugozapadne Evrope i Mediterana premeštati dalje na istok.

Grafikon 8

Pri ovakvoj raspodeli vazdušnog pritiska dominirali bi istočni i severni vetrovi koji bi iz Rusije i Evroazjije donosili suv i hladan vazduh, dok bi vlaga dolazila preko jugozapada Evrope i Mediterana. Od tačne putanje tih ciklona bi zavisilo koliko bi padavina bilo nad jugoistokom Evrope i kojeg bi one bile tipa.

 Želim napomenuti da ovakvo stanje atmosfere ne treba očekivati rano i da je najverovatnije da se počne razvijati negde iza 20.11. te da najizraženije bude u decembru.

Ensamble proračun za period decembar-januar-februar

U drugom delu zimskog perioda ECMWF i dalje vidi jako izraženo pozitivno odstupanje u prostoru između Skandinavije, Velike Britanije i središnje Evrope, dok bi anticiklonalna blokada trebala biti znatno manje postojana nad zapadom Rusije i krajnjim istokom Skandinavije. U isto vreme model daje jak signal za porast vazdušnog pritiska nad prostorom Bliskog istoka i krajnjeg severoistoka Rusije.

U tom slučaju ciklonske aktivnosti bi se “koridorom” niskog vazdušnog pritiska premeštale preko jugozapadnog atlantika i Mediterana, a zbog pada vazdušnog pritiska nad jugom Rusije ciklonska aktivnost bi se mogla održavati i nad ovim predelima. Ovo je malo izmenjena postavka u odnosu na prvi deo zime, ali je još malo hladnija za istok Evrope u skladu je sa očekivanim obilnim snegom koji bi u drugom delu zime trebao padati nad Rusijom i Ukrajnom. U ovakvoj situaciji ka nama bi hladnoća dolazila više sa severa i severoistoka, a vlaga sa juga preko Mediterana. Sudaranje ove dve vazdušne mase bi nam moglo doneti obilnije padavine (kiša i sneg) ali će sve zavisiti od tačne putanje ciklonskih aktivnosti.

Grafikon 7

Vrlo je verovatno da će se ovakva situacija postaviti negde krajem januara i potrajati veći deo februara koji bi trebao biti znatno hladniji i snažniji od proteklog

Prognoza ruskog meteorološkog centra

Produkti ovog centra se ne koriste previše u analizama ali mislim da to nije opravdano  i da su  podaci koje ovaj sistem prikazuje često bili vrlo kvalitetni.

Ovaj model jasno pokazuje da se pozitivno tempetraturno odstupanje kada je oblast Evrope u pitanju očekuje u oblasti Skandinavije, zapadnog Sibira i dalekog istoka Azije. Ovakvo pozitivno odstupanje bi moglo biti signal gde treba očekivatio dominaciju anticiklona tokom zime koja je pred nama i u saglasju je sa većinom ostalih produkata dugoročnih prognostičkih sistema.  U isto vreme sugeriše se znatno negativno odstupanje temperature vazduha od proseka nad većim delom istočnog atlantika koje bi se u manje izraženoj meri preko pružilo preko jugozapadne, dela središnje, jugoistočne i istočne Evrope, uključujući naš region.

Grafikon 9

Hladnije vreme nad Atlantikom bi moglo biti posledica blokirajućeg uticaja anticiklona nad Skandinavijom i zadržavanjem serija ciklona nad ovom akvatorijom, a malo hladnije vreme nad našim predelima bi moglo biti posledica opšteg trenda dominacije istočnih i severoistočnih vetrova tokom zime koja je pred nama.

Analiza podataka CFSV2 modela

Jedini relavantan dugoročan model koji indikuje zimu znatno topliju od proseka ja ovaj model. Po njemu sva tri meseca bi nad gotovo celom Evropom trebala biti za 0,5 do 1,5 stepeni toplija od proseka, a nad Rusijom bi pozitivno odstupanje moglo biti i preko +3 stepena Celzijusa.  Kada su izlazi ovog modela u pitanju već smo videli da on u samo malom vremenskog periodu zna drastično promeniti svoju postavku i vrlo je verovatno da je ovaj model trenutno u “traniziciji” te da će  za nekih dve nedelje pokazati  drugačije stanje. Poslednje sekvence (dnevne) su već malo “ohladile” pojedine mesece, a znatno “ohladile” novembar.  U koliko ne dođe do promena i trenutna postavka jeste korektna onda bi zima nad gotovo celom evropom bila blaga i vrlo blaga.

Grafikon 10

Analiza izlaznih vrednosti IRI multimodela

Ovaj model se u poslednje vreme pokazao kao jako kvalitetan jer pre svega uz dobar algoritam koristi ulazne podatke više prognostičkih sistema i modela te ih interpretuje veoma kvalitetno. Model pokazuje tromesečne proseke za temperaturu i padavine, a ovde će biti prikazani temperaturni proseci uz malu doradu.

Analiza za period novembar-decembar-januar

Izlazne vrednosti za početak zimskog perioda pokazuju da se pozitivno odstupanja temperature vazduha od proseka očekuje u prostoru od Skandinavije, zapadne, južne i središnje Rusije kao i nad prostorom Islanda. Velika je verovatnoća da će nad ovim predelima dominirati anticikloni koji će i uslovljavati ovakvo stanje temperature vazduha početkom zime. Malo toplije od proseka se očekuje i nad prostorom istočne Evrope, uključjujući i naš region i mislim da to ima velikog prognostičkog smisla. Vrlo je verovatno da će početkom zime anticiklon obuhvatati ne samo Skandinaviju i zapadnu već i celu središnji i južnu Rusiju što će nama donositi vetrove sa južnom komponentom uz dotok relativno toplog vazduha iz Mediterana.

Grafikon 11

 Kako vreme bude odmicalo anticiklonalan blokada bi se sve više pomerala ka severu te bi se time prostor za prodor hladnog vazduha sa istoka sve više otvarao ka nama.

Analiza za period decembar-januar-februar

Sledeći tromesečni period predstavlja sredinu zime i od tada bi usledio zaokret na temperaturnom polju iznad nas. Model i dalje signalizira veliku verovatnoću iznad prosečnih temperatura nad prostorom Skandinavije, zapadne i središnje Rusije, ali sada nad krajnjim istokom Rusije i Ukrajnom te nad oblasti Kavkaza signalizira ciklonalno stanje i spuštanje  hladnog vazduha sa istoka ka našem regionu.

U isto vreme i ovaj model kao i većina prethodnih sugeriše da bi mlazna struja sa atlantika trebala biti preusmerena na jug te bi se cikloni najčešće premeštali preko jugozapadne Evrope, Mediterana i istočne Evrope dalje na severoistok. U takvom odnosu ciklona i anticiklona ka nama će sve više (posebno od polovine i kraja decembra) sa severoistoka strujati sve hladniji vazduh, a od tačne snage i putanje ciklona zavisi koliko ćemo imati padavina i kojeg će ona biti tipa.

Grafikon 12

 

Analiza za period januar-februar-mart

Nema velikih izmena na prognostičkoj postavci ovog modela za treći deo zime 2017/18. Nastavlja se signal za više temperature uz dominaciju anticiklona nad prostorom Skandinavije, zapadne, i južne Rusije, kao i nad prostorom Islanda i Grenlanda. Iznad ostalog dela Evrope  jači uticaj će vršiti polje ciklona koji bi trebalo jačati nad Velikom Britanijom te bi kao posledica toga nad zapadom Evrope bilo malo toplije nego sredinom zime.

Oblast koja je i dalje u polju temperatura malo ispod prosečnih vrednosti bi trebalo biti naš region, istok Evrope i oblast Ukrajne. Ciklonska aktivnost bi i dalje trebala biti prisutna nad Mediteranom ali bi njen glavni centar trebao biti lociran više na zapad, negde nad jug Italije.

Grafikon 13

 

Opšte prosečno stanje vazdušnog pritiska u nizu analognih godina

Poslednji prognostički metod u ovoj preliminarnoj prognozi vremena za zimu 2017/18 predstavlja zapravo rezultat obrade velikog broja analognih situacija sa ovom godinom.

Osim opštih trendova koji bi trebali biti dominatni za ovu zimu uzeo se u obzir i faktor jesenjeg vremena te se zajedno sa globalnim indexima tražila analogija sa ovom jeseni.  Nađeno je preko 15 analognih godina, a  neke od njih su 1964, 1987, 1988, 1992, 2003, 2010….kada je za sve te godine urađen prosek dobilo se ovakvo naverovatnije stanje vazdušnog pritiska tokom zime 2017/18.

grafikon-14.png

Ovakvo stanje atmosfere sugeriše jako izraženo pozitivno odstupanje iznosa atmosferskog pritiska u prostoru od Grenlanda, Islanda, Skandinavije i Velike Britanije. Ovako izražena pozitivna anomalija u ovom prostoru daje jak signal za postojanje “severne blokade” u atmosferi.

U isto vreme analogni prikaz sugeriše jako izraženo ciklonalno polje nad jugozapadnim atlantikom koje bi svoj uticaj širilo preko Pirinejskog polusotrva, Mediterana, istočne Evrope i južne Rusije gde bi se nalazio još jedan, ali na tako izražen ciklonalni vrtlog.  U ovakvim uslovima nad Evropom bi se stalno odvijala borba između domintnog uticaja “severne blokade” i snažnog ciklonalnog polja nad jugozapadnim atlantikom.

U periodima kada uticaj anticiklona bude dominantan ka većem delu Evrope uključujući i naš region će se preko središnje i istočne Rusije premeštati vrlo hladna vazdušna masa iz Sibira, dok u periodima kada jugozapadno stujanje sa atlantika potisne anticiklon dalje na sever bi dolazilo do otopljenja, posebno nad zapadnom i središnjom Evropom.

Ono što je na ovom prikazu evdentno je da ova zima ne bi trebala imati tipično zonalno vazdušno strujanje pravcem zapad-istok već da bi jako anticiklonalno polje nad severom značajno poremetilo zapadnu vazdušnu struju. Ovakva postavka vazdušnog pritiska ima prognostičkog smisla  i u saglasju se sa većinom prognostičkih modela.

Analiza prognoze izdate od strane accuweather internet portala

Za sam kraj evo kratkog prikaza prognostičkog produkta kojeg je izdala američka privatna internet stranica accuweather.

Grafikon 15

Na njihovoj grafičkoj obradi se jasno pokazuje postojanje anticiklonalne blokade nad Skandinavijom koja bi ovom prostoru donela blažu zimu u odnosu na prosek.

To ne znači da ovde neće biti zime i snega, ali je vrlo verovatno da kada negde u ranoj fazi zime padne sneg dođe do formiranja anticiklona koji će zatim veći deo zime obezbediti suvo i stabilno vreme. Koliko će biti toplije od proseka ili neće zavisi pre svega od stanja na tlu pre formiranja anticiklona. Ukoliko do anticiklogeneze dođe nad snegom pokrivenim predelima ovo bi mogao biti vrlo jak i stabilan, hladan, anticiklon koji bi se dodatno stabilizovao dugotalasnim hlađenjem prizemnih slojeva vazduha jer u ovom delu godine dan ovde traje vrlo kratko. Nisam siguran koliko je to uzeto u obzir kod izrade prognoze.

Sa druge strane anticiklon u tom položaju, bi ka većem delu Evrope usmerio hladan i suv vazduh iz Rusije, a padavine bi zavisile od ciklona koji bi se preko Mediterana premeštali dalje na istok. Ovaj produkt takođe sugeriše jako ciklonalno polje nad jugozapadnim  atlantikom koje bi zapadnoj, jugozapadnoj i delimično središnjoj Evropi donelo serije jakih ciklona, obilnu kišu i vrlo jak vetar i to naročito u prvom delu zime, dok se za drugi deo očekuje širenje uticaja hladnog vazduha iz Rusije dalje na zapad.

Jako bitan momenat za ostvarenje ove prognoze će biti tajming razvoja anticiklona nad Skandiavijom i količina hladnog vazduha koja će biti dostupna nad Rusijom i Evroazijom. Za sada postoji velika verovatnoća da se ovakav scenario ostvari jer isti taj prognostički produkt predviđa vrlo hladnu i snegom bogatu zimu nad severnim predelima Azije.

Grafikon 16

 

Ova prognoza predstavlja opšti trend razvoja vremena za narednih 3-4 meseca. U pitanju je prva, preliminarna procena i u drugom delu novembra će biti urađena detaljna prognoza za zimu 2017/128.

Advertisements

6 thoughts on “Snežna zima 2017/2018?

    • Stiže konačna prognoza za zimu ubrzo… jer mislite da nisam aktivan sa blogom na mom profilu. Ja na mojem fb profilu stalno pišem vremenske prognozr i admins a na još nekoliko fb straniica

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s