Dugo toplo leto 2017?

DUGOROČNA PROGNOZA ZA LETO 2017

Opšte karakteristike

  • Suvlje i toplije leto u odnosu na proteklo
  • Sva tri meseca bi nad našim regionom trebali imati temperaturu u granicama ili malo iznad prosečnih vrednosti
  • Deficit padavina bi trebao biti više izražem početkom leta (veći deo juna)
  • Bez „višenedeljnih paklenih vrućina“ ali treba očekivati 2-3 duža perioda (pet ili više dana) vrlo toplog vremena sa maksimumima preko +34 stepena Celzijusa, pretežno u junu
  • Najtopliji period leta najverovatnije do 15.07.

 

OČEKIVANA SINOPTIČKA SITUACIJA

leto_1000x0Analizom izlaza većine globalnih prognostičkih modela mislim da se može naslutiti opšti trend rasporeda vazdušnog pritiska u toku narednih tri meseca, od sredine juna do sredine septembra.

Obzirom na sve prikupljenje podatke, najvrovatnije je da ovog leta imamo pozitivnu anomaliju u rasporedu vazdušnog pritiska nad većim delom zapadne, središnje, jugozapadne i dela severozapadne Evrope. Gotovo svi prognostički modeli daju taj signal.

Međutim, ima razlike u lociranju jezgra ovog sistema. Dok su ranije informacije sugerisale da će se jezgro tog anticiklona nalaziti negde u prostoru središnje Evrope, zapadnog dela Skandinavije i većeg dela istočne Evrope, poslednje informacije sve više izmeštaju jezgro ovog anticiklona na zapad i trenutno ga lociraju u prostor između istoka Velike Britanije, zapadne Skandinavije, istočne Francuske i Nemačke.

U takvom položaju topao sektorom tog sistema bi se nalazio nad krajnjom zapadnom, delu središnje i naročito na jugozapadnom Evropom. Kao posledica tog položaja preko ovog dela kontineta bi se veoma često odvijao prodor vrlo toplo vazduha, poreklom iz severne Afrike.

Delovi Evrope koji bi se pretežno nalazili u središtu tog stabilnog anticiklona bi imali uglavnom suvo i umereno toplo vreme. Tu bi spadao veći deo središnje Evrope, Skandinavije, predeo Alpa i zapadni deo Balkanskog poluostrva, kao i veći deo našeg regiona. Iznad ovih predela bi povremeno dolazilo do jačih prodora vrlo toplog vazduha iz Afrike ali oni ne bi bili tako dugotrajni ka nad jugozapadnom Evropom.

Još dalje na istok, ka istočnoj Rusiji, Ukrajni, regionu Crnog mora kao i krajnjem istoku Evrope bi veći deo leta trebao biti svežiji jer bi se preko ovog dela kontinenta po istočnoj periferiji tog sistema često spuštao svežiji i vlažan vazduh. Kranji jugoistok Evrope i oblast male Azije bi mogle imati vrlo vruće leto jer bi se ka ovom prostoru preko Afrike premeštao veoma vreo vazduh u toplom sektoru ciklonske aktivnosti nad istokom Evrope.

ANALIZA IZLAZNIH VREDNOSTI POJEDINIH PROGNOSTIČKIH MODELA

Analiza  500-HPA SST CA

Ovaj model  kombinuje nekoliko rešenja kada su u pitanju dogoročne projekcije za 6 meseci unapred, koristeći ulazne podatke više dugoročnih prognostičkih sistema i u poslednjih nekoliko godina se pokazao kao dosta precizan.

Ovaj model već duži vremenski period za tromosečje: jun, jul, avgust pokazuje sledeći scenario-iznad severnih predela Evrope, prvenstveno iznad Skandinavije i zapadnih predela Rusije u ovom intervalu bi vazdušni pritisak u proseku bio iznad srednjih vrednosti za ovaj period, sa naglaskom da bi se jezgro te pozitivne anomalije trebalo nalaziti nad istokom Skandinavije i zapadnom Rusijom. Taj pojas visokog vazdušnog pritiska bi se preko većeg dela Severnog mora, severa i severoistoka Velike Britanije, Islanda, a posebno Grenalnda produžavao sve do, severoistočne i severozapadne Kanade.  U isto vreme vazdušni pritisak viši od proseka bi se održavao nad većim delom evropske Rusije, Ukrajnom, prostoru C. Mora i Kaspijskog jezera.

U isto vreme oblast sniženog vazdušnog pritiska, ali znatno slabije definisana bi se trebala nalaziti u prostoru od jugozapadnog atlantika, jugozapadnih predela V.Britanije, središnje i dela jugoistočne Evrope (severni predeli Italije). Ovaj prostor bi imao tek nešto malo niži iznos vazdušnog pritiska od proseka tako da bi se u tromesečnom periodu često javljala anticiklonalna stanja nad ovim područjem.

Slabo izraženo depresivno polje bi se trebalo održavati i nad istočnim obalama Severne Amerike, dok bi na zapadu dominiralo izraženije pozitivno odstupanje.graf 1

U takvim uslovima zapadno vazdušno strujanja koje sa Atlantika ka Evropi donosi relativno svež i nestabilan vazduh bi bilo dosta poremećeno i oslabljeno, te bi prodori vlažnog vazduha uglavnom direktno zahvatali zapadnu, središnju i jugozapdnu Evropu.

Nad našim regionom bi samo povremeno dolazilo do izraženijih prodora vlažnog i svežijeg vazduha kada bi frontalni poremećaji prelazili Alpe te izazivali upade manje količine svežeg i nestabilnog vazduha nad ovaj deo Evrope.

Ovakva postavka dominatnog rasporeda vazdušnog pritiska je u skladu sa opštim očekivanjima da leto 2017 bude toplije i suvlje od višegodišnjeg proseka.

Kada se posmatra analiza istog modela za period jul, avgust, septembar nema značajnih promena osim što bi svi gore pomenuti parametri trebali biti bolje definisani, tako da bi njihov uticaj bio izraženiji. Ovde se takođe misli i na oblast sniženog vazdušnog pritiska nad jugozapadnom, zapadnom i središnjom Evropom te je za očekivati da prodori svežijeg i nestabilnog vazduha sa atlantika od druge polovine avgusta budu izraženiji i učestaliji te će verovatno od sredine ovog meseca i najtopliji deo leta biti završen. graf 2

Analiza izlaznih vrednosti IRI MULTIMODELA

Temperaturne karakteristike

Ovaj model predstavlja vrlo kvalitetan spoj nekoliko odvojenih prognostičkih sistema čije se izlazne vrednosti propuštaju kroz njegovu matricu i pokazao se kao jako kvalitetan u poslednjih godinu dana koliko ga intenzivno pratim.

Kada je reč o prognozi stanja temperature vazduha nad Evropom za period jul, avgust, septembar značajna razlika u odnosu na prethodni model je to što njegovi proračuni ne simuliraju nikakvno značajno odstupanja temperature vazduha u pozitvnom smislu nad većim delom Skandinavije i zapadne Rusije i po njegovoj postavci ovaj deo Evrope može očekivati temperaturno sasvim prosečno leto sa eventualnom manjim odstupanjem (za oko +0,5) u odnosu na prosek.

Značajnije odstupanje u pozitivnom smislu temperature vazduha se simulira nad većim delom Pirinejskog poluostrva, zapadnog dela severne Afrike kao i iznad istočnog i krajnjeg dela jugoistočne Evrope. Iznad ovih predela verovatnoća da temperatura bude viša od prosečnih vrednosti je oko 55%, a nad krajnjim jugoistokom Evrope i preko 60%. Nad našim predelima bi leto takođe trebalo biti toplije od proseka ali ne drastično uz verovatnoću pozitivnog odstupanja za oko 50%. Nešto veća verovatnoća nižih temperatura od proseka očekuje samo predeo Alpa, a i tamo ona nije preko 45%, dok bi ostatak kontinenta trebao biti u granicama proseka.

graf 4

Mislim da ovakva postavka ima više meteorološkog smisla od 500-HPA SST CA i trenutne postavke globalnih prognostičkih faktora znatno više podržavaju ovakav scenario

Padavinske karakteristike

Prognoziranje prosečnih padavnskih totala je tokom letnjeg perioda veoma teško, često i nemoguće. Glavni razlog je to što jako velik deo padavina dolazi u obliku izraženih ali lokalnih nestabilnosti koje nastaju naglo i na relativno malom prostoru te je računarski generisanim simulacijama jako teško da uspostave neki održiv trend.

Ovaj tromesečni  period će najverovatnije upravo biti primer takvog stanja. Kada se pogleda karta odstupanja padavinskih totala od prosečnih vrednosti za period jul, avgust, septembar  primećuje se da su manja pozitivna i negativna odstupanja doslovce “razbacana” na karti bez nekakvog opipljivog trenda.

Zato ću se fokusirati samo na područje regiona gde proračun ovog modela sugeriše da bi ovaj period trebao imati nešto manju količinu taloga u odnosu na prosečne vrednosti (deficit padavina), a da bi taj manjak bio više izražen na zapadu i jugozapadu regiona, dok bi veći deo Srbije (bez zapadne i bez Vojvodine) kao i C.Gora trebao akumulirati prosečnu količinu padavina.

Opet, ističem, dovoljan je samo jedan jak, lokalan, grmljavinsko-olujan proces da iznad te oblasti bude značajan suficit padavina, ali trend manjeg deficita padavina nad našim regionom se uklapa u opšti očekivan trend vremenskih faktora nad Evropom u naredna tri meseca.

graf 5

Analiza izlaznih vrednosti za jun, jul, avgust JMA modela

Temperaturne karakteristike

Ovaj japanski prognostički model radi tromesečne predickije na osnovu ulaznih podataka koji se ažuriraju jednom mesečno. Do sada sam ga uglavnom koristio kada su u pitanju dugoročne prognoze za hladniji deo godine, obzirom da ima vema kvalitetan algoritam predviđanja ENSO indexa, a on je jedan od ključnih faktora formiranja opšteg trenda razvoja vremena tokom jeseni i zime.

Ovog puta će na kratko biti analizirana i njegova projekcija kretanja temperature u odnosu na prosečne vrednosti za tromesečni period jun-jul-avgust.

Na grafičkom prikazu se jasno primećuje da bi veći deo severne hemisrefe trebao imati temperaturu iznad prosečnih vrednosti u odnosu na višegodišnji period, što je u saglasju sa opštim trendom za ovaj deo godine. Jedine oblasti gde JMA predviđa negativno odstupanje su nad severoistokom Sibira (barem kada je severna polulopta u pitanju).

Međutim, bez obzira što bi letnji period trebao biti topliji od proseka, kada je grafički prikaz tog odstupanja uporedi sa temperaturnom skalom onda se može primetiti da to odstupanje ne bi trebalo biti toliko izraženo i trebalo bi se kretati između +0,3 do +0,9 stepeni Celzijusa. Najizraženije pozitivno odstupanje, kada je Evropa u pitanju bi trebalo biti jugozapadnom Evropom, regionom zemalja Beneluksa i Belorusije, dok bi najmanje odstupanje trebalo biti zabaleženo nad Velikom Britanijom, istokom Skandinavije i evropskim delom Rusije.

graf 6

Analiza izlaznih podatka ECMWF modela za jul 2017

ECMWF model predstavlja glavni evropski prognostički sistem koji je u velikoj meri prilagođnjem karakteristikama dinamike atmosfere iznad Evrope. U poslednjih godinu dana model je dosta uspešno simulirao parametre temperature i količine padavina, naročito kada je reč o kraćem vremenskom periodu (2-3 meseca)

Analiza odstupanja temperature u odnosu na prosečne vrednosti

Analiza odstupanja očekivane temperature od prosečnih vrednosti za Evropu sugeriše da nas tokom jula nad većim delom kontinenta očekuju temperaturne vrednosti koje su malo iznad prosečnih, te bi odstupanja bilo za oko 1 stepen u odnosu na prosek.

Najviša pozitivna anomalija se predviđa nad istokom i jugoistokom Evrope, kao i nad delom severoistočne Evrope, dok bi pozitivnog odstupanja za preko 1,5 stepeni Celzijusa trebalo biti iznad regiona Alpa, unutrašnjosti Apeninskog i Pirinejskog poluostrva kao i severnog deo Panonske nizije.

Jedina oblast gde model vidi negativno ostupanje u odnosu na prosečne vrednosti bi trebala biti središnja, a naročito severoistočna Skandinavija i zapadna Rusija.

Nad većim delom našeg regiona jul bi trebao imati pozitivnu anomaliju za oko +1 stepen u proseku, dok bi ponegde nad krajnjim severom regiona moglo biti i za oko +1,5 stepeni Celzijusa toplije od proseka.

graf 10

Analiza očekivnog odstupanja sumarne količine padavina

Posmatranjem prognostičke karte odstupanja očekivane sumarne količine padavina od proseka može se primetiti da bi veći deo zapadne, jugozapadne, središnje i jugoistočne Evrope trebao imati manje ukupne količine padavina u odnosu na prosečne vrednosti.

Taj bi deficit najviše trebao biti izražen nad krajnjim istokom, jugoistokom i severoistokom Evrope, gde bi totali trebali biti niži za 3mm do 10m u odnosu na prosečne vrednosti.

Nešto manje izražen ali svakako prisutan deficit bi se trebao javiti i nad većim delom Skandinavije, naročito na zapadnom delu priobalja. Kao i kod temperaturnih vrednosti, jedina oblast gde se simulira višak padavina u odnosu na prosečne vrednosti bi trebao biti istok i severoistok Skandinavije, zapadna i deo središnje Rusije.

Iznad našeg regiona bi se trebao javiti deficit padavina ali bi on bio veoma malo izražen (negde oko 1mm manje od proseka), što znači da ponegde i ne bi bio prisutan. Obzirom da veliki deo taloga tokom letnjih meseci dolazi u obliku jakih ali prostorno ograničeniih olujnih sistema gotovo da je nemoguće uraditi detaljniju procenu ukupne količine padavina na maloj teritoriji i zato ovu kartu treba prihvatiti samo kao generalan okvir očekivanja jer je sasvim realno da jak olujni sistem na prostoru manjem od 20km ostavi i do preko 50% viška taloga u odnosu na simulirane vrednosti.

Najverovatnije je da bi se ovakav trend manjeg deficita padavina najviše održao nad  srednjim, a posebno južnim Jadranom kao i nad jugom Hercegovine jer su ovi predeli leti najređe na meti lokalnih nestabilnosti.

graf 12

Iz svega prikazanog za ovaj mesec se može zaključiti da će anticiklonalno stanje dominirati  nad većim delom Evrope, ali da će taj sistem imati dva jezgra visokog pritiska, pri čemu će se jedno nalaziti nad zapadnim atlantikom (jezgro Azorskog anticiklona bi trebalo imati zapadniju lokaciju od prosečne, dok će se drugo jezgro visokog pritiska nalaziti nad okolinom C.Mora).

Cikloni sa atlantika će najčešće morati da zaobilaze ovaj sistem tako da bez obzira na dosta aktivan atlantik vlaga uglavnom neće dolaziti direktnim zapadnim strujanjem, nego će zaobilaženjem ovog sistema dolaziti preko istoka Skandinavije i zapada Rusije, te će sistemi biti znatno manje bogati vlagom, a kao posledica toga se računa na deficit padavina u odnosu na prosek.

Ipak neku veliku sušu ne treba očekivati, a povremene ekspanzije ovog anticiklona ka zapadu Skandinavije će ka istoku Evrope usmeravati prodor svežijeg vazduha pri kojima će raspored padavina jako zavisiti od lokalnih nestabilnosti i biće velikih razlika na malom prostoru.

Sumirano, drugi mesec ovog leta (jul prim.žene) biće malo topliji i malo suvlji od proseka ali ne tako kao jun i jaki talasi vrelog vazduha koji se region zahvatili u drugom delu ovog meseca se za sada ne očekuju.

Analiza izlaznih podatka ECMWF modela za avgust 2017

Analiza odstupanja temperature u odnosu na prosečne vrednosti

Sledeći mesec leta 2017 (avgust, prim.žene) ne donosi bitne razlike u odnosu na jul, barem kada su temperaturne karakteristike u pitanju.

Na prognostičkoj karti ECMWF modela se primaćuje velika sličnost sa stanjem očekivanim za jul 2017. Nad većim delom Evrope i ovaj mesec bi trebao biti topliji od proseka sa odstupanjem koje bi najizraženije trebalo biti nad jugozapadom, istokom i severoistokom Evrope što u velikoj meri sugeriše stanje vazdušnog pritiska veoma slično onom koje se očekuje za jul 2017.

Polje anticiklona bi ponovo trebalo biti dominatan faktor razvoja vremenske situacija nad Evropom. Sistem bi trebao imati dva jezgra visokog vazdušnog pritiska, jedno bi se trebalo nalaziti pred obalom Španije i Portugalije, dok bi se drugo trebalo nalaziti nad okolinom C.Mora. U takvim uslovima ciklonska aktivnost bi najčešće ponovo bila ograničena na severni atlantik, istok Skandinavije i zapadnu Rusiju.

Kao posledica toga ponovo bi jedina oblast gde se očekuje negativno odstupanje od proseka trebao biti ovaj deo Evrope, dok bi najtoplije bilo nad unutrašnjosti Pirinejskog poluostrva kao i nad krajnjim istokom gde bi odstupanje u odnosu na prosek trebao biti za oko +1,5 do +2,0 stepena Celzijusa.

Nad našim regionom bi takođe trebala biti prisutna pozitivna anomalija ali bi u relativno malom obimu te se simulira pozitivno odstupanje za oko +0,5 u odnosu na prosečne vrednosti.

graf 13

Analiza izlaznih podatka očekivnog odstupanja sumarne količine padavina

Kada se analizira očekivano odstupanja sumarne količine padavina za avgust od odnosu na prosečne vrednosti, opet postoji velika podudaranost sa stanjem koje se simulira za jul 2017 godine.

Ponovo bi nad većim delom Evrope trebao biti prisutan deficit padavina, koji bi najviše izražen bio nad jugozapadnom, središnjom i severoistočnom Evropom gde bi se trebao kretati i preko 10mm mestimično te ovi predeli mogu očekivati i izraženiju sušu, naročito u prvih 20-tak dana avgusta.

Značajan suficit padavina nad severnim Atlantikom, samim priobaljem Skandinavije, severoistoko ovog poluostrva i većim delom evropske Rusije gde bi ponegde trebalo biti i za oko 10mm viška taloga u odnosu na prosečne vrednosti sugeriše da bi Atlantik trebao ostati dosta aktivan i tokom ovog meseca.

Međutim, jako i stabilno polje anticiklona koje bi se protezalo preko jugozapadne, središnje i severoistočne Evrope bi najverovatnije kao i u proteklom mesecu preusmeravalo ciklone i frontalne poremećaje prvo ka severoistoku Skandinavije i zapadu Rusije odakle bi se oni u severnoj vazdušnoj struji premeštali ka istočnoj Evropi i našem regionu. Ovakvo kretanje vazdušnih struja znači da bi ovi sistemi veliki deo svoje vlage ostavljaji nad planinama Skandinavije i zapadu Rusije te bi nad nas dolaziti znatno siromašniji vlagom.

Kao posledica toga nad zapadnim delom našeg regiona se predviđa slabo izražen deficit vlage, dok bi središnji predeli trebali imati prosečnu količinu padavina za ovaj mesec. Krajnji istok i jugoistok regiona bi čak mogli imati i određen suficit padavina jer bi trebali biti na zapadnom rubu oblasti nad kranjim jugoistokom Balkanskog poluostrva koje bi trebalo imati veću količinu padavina od proseka, jer u ovakvoj raspodeli vazdušnog pritiska krajnji istok i jugoistok Evrope bi imao relativno česte prodore frontalnih sistema iz središnje Rusije.

graf 14

Opet ističem da i ovog meseca veliki deo padavina treba da bude konvektivnog, pljuskovitog, karaktera i da je ovo samo opšti očekivan trend u odnosu na raspored vazdušnog pritiska i da opet na malom prostoru može biti veoma jakih pljuskovitih padavina uz značajno pozitivno odstupanje u odnosu na prosek.

Sumirano, avgust 2017 bi trebao biti sasvim prosečan kada je količina padavina u pitanju.

 

Za sam kraj ovde analize evo i kratkog temperaturnog prikaza CFSV2 modela za tromesečni period jul/avgust/septembar

Ovaj model u pojedinačnim mesecima  za jul, avgust i septembar daje kao najverovatniju opciju prosečno ili čak blago negativno temperaturno odstupanje nad većim delom istočne Evrope, uključujući naš region, dok su simulacije totala padavina u saglasju sa izlaznim vrednostima ECMWF modela i kao najverovatnije opcija sa daju manji deficit padavina.

Kada je u pitanju tromesečni prikaz očekivanog temperaturnog stanja za Evropu, već veoma dugo stoji da bi ostatak leta trebao biti sasvim prosečan kada je u pitanju srednja temperatura vazduha, dok bi krajnji istok našeg regiona čak u tom tromesečju mogao biti i malo hladniji od proseka, opet uz minimalna odstupanja u odnosu na prosek.

Svakako ovaj model ne sugeriše bilo kakve dugotrajne periode vrućine kakvi su bili u drugom delu juna, i veoma je izvesno je da posle ovog toplog perioda imamo jedno sasvim prosečno, prijatno leto.

graf 15

Ako bih sumirao najverovatnije stanje atmosfere za ostatak letnjeg perioda, onda bih iskoristio kartu koju je prikazao Italijanski portal 3b meteo.com, gde se indikuje da bi leto bilo vrlo toplo nad jugozapadom i zapadom Evrope i to posebno do 15.07. dok bi nad našim predelima uz prolazne nalete vrućine bilo čestih upada svežijeg ali slabo vlažnog vazduha iz oblasti istoka Skandinavije i južne Rusije. Ovakvo stanje bi trebalo biti posledica zapadnijeg položaja Azorskog anticiklona u odnosu na prosek i čestih ekspanzija tog sistema ka prostoru zapadne Evrope i Velike Britanije.

graf 16

 

Želim vam lepo i meteorološki zanimljivo leto,
Marko
Advertisements

8 thoughts on “Dugo toplo leto 2017?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s