Prognoza do kraja zime 2017

  • do kraja zime se zadržava pretežno hladno i snežno vreme
  • otopljenja kratkotrajna i slabo izražena
  • slab uticaj atlantika
  • moguće širenje uticaja sibirskog anticiklona u februaru
  • sredinom januara hladno uz sneg
  • novo zahlađenje moguće krajem meseca
  • vrlo hladno vreme moguće početkom i u trećoj dekadi februara
  • količina padavina u okviru prosečnih vrednosti ili malo ispod njih 
  • postoji mogućnost da zima 2016/17  bude najhladnija u poslednjih 10-tak godina

Dugoročna prognoza vremena do kraja zime 2017 godine

Opšti parametri – U odnosu na poslednju sličnu analizu razvoja vremena tokom akuelne zime nije došlo do bitnih promena u odnosu globalnih parametara koji uslovljavaju glavne vremenske trendove tokom ove zime.

ENSO signal je i dalje negde između -0.75 i -025 dakle, u blagoj „la Nina“ fazi ili ENSO-neutralan. Ovakav trend će se nastaviti i tokom narednih meseci i sve do ranog leta ove godine bismo trebali boraviti u neutralnoj zoni (između -025 i +0,45). Ovakav ENSO signal je, kao što se i očekivalo pokazao znatno povoljniji za hladniji trend razvoja vremena toko ove zime.

Stanje AO I NAO index-a su posle dosta boravljenja u pozitivnoj sferi tokom proteklog meseca, od početka ovog meseca ušli u izrazito negativnu fazu, što se i primećuje preko čestih razvijanja anticiklonalnih stanja u višim geografskim širinama (preko 65 stepena SGŠ).Anticikloni u tom prostoru potiskuju mlaznu struju duboko na jug i jugoistok, omogućavajući hladnom, arktičkom vazduhu da se spusti u niže geografske širine. Za sada su ti prodori išli veoma duboko na jugoistok i svojom glavninom zahvatali predele krajnje istočne i jugoistočne Evrope.

Pokazatelji AO i NAO index-a i dalje favorizuju pretežno negativno stanje, naročito iza 25.01. i oko 10.02. oko 23.02. što sugeriše barem još nekoliko ozbiljnijih prodora hladnoće nad kontinent Evrope. Rano formiranje i rekordno povećanje snežnog pokrivača iznad Evroazijskog dela Rusije i jako hlađenje ovog dela sveta je došlo do izražaja krajem protekle godine nad kranjim istokom Evrope, a početkom ove godine i nad našim predelima, kada se uz povoljnu sinoptičku situacije izuzetno hladan vazduh iz ovog dela sveta razlio ka Evropi donoseći rekordno niske temperature vazduha.

Ponovo se pokazalo da je za snažne, hladne, prodore jako bitno rano hlađenje Evroazije jer se tada iz tih delova ka Evropi može spusiti najhladniji vazduh u ovom delu sveta. Još jedan karakteristika ranog hlađenja Evroazije je jak i dobro razvijem Sibirski anticiklon. Ovaj sistem za sada još nije značajnije uticao na razvoj vremena iznad Evrope ali sve ukazuje na to da će on krajem januara i tokom većeg dela februara imati jako bitnu ulogu u razvoju vremena iznad Evrope.

Postoji još niz faktora, koji uslovaljavaju glavne karakteristike razvoja vremena tokom ove zime, ali bih ja sada prešao na analizu izlaznih vrednosti nekoliko različitih srednjeročnih i dugoročnih prognostičkih modela.

Analiza simulacije kombinovanog prognostičkog modela

Analiza rasporeda vazdušnog pritiska za januar 2017, inicijacija sredinom decembra 2016

Ovaj model se pokazao kao veoma pouzdan i kvalitetan,  jer kombinuje ulazne vrednosti evropskih i američkih modela i daje neku vrstu srednjeg stanja. Koristim inicijaciju od polovine prošlog meseca jer se ovaj model inicira svakih mesec ili dva dana.

Kada je u pitanju raspored vazdušnog pritiska za januar 2017 godine simulacija ovog modela pokazuje jako razvijenu i postojanu “severnu blokadu”. Reč je o prostranom polju visokog vazdušnog pritiska koje bi se trebalo održavati u prostoru od severostočnih predela severne Amerike, Grenlanda, Skandiavije i zapadne Rusije.

Ovakav položaj anticiklona bi uslovio znatno slabije razvijen “Islandski ciklon”, dok bi mlazna struja sa atlantika bila znatno osalbljenja i preusmerena južnije od svoje uobičajne putanje. Kao posledica toga oblast sniženog vazdušnog pritiska bi se trebala situirati u prostoru od Alpa, preko Apeninskog poluostrva do Jadranskog mora i dalje na istok.

Naš region bi se pretežno nalazio u prodoru hladnog vazduha sa severa i severoistoka kontinenta, a u zavisnosti od odnosa anticiklona severnije od nas i ciklona južnije od nas padavine bi dolazile u naletima. Ovako postavljena opšta situacija za tekući mesec sugeriše da bi on trebao biti hladniji ali možda i znatno hladniji od proseka uz manji deficit ili prosečnu količinu padavina.slika-1

Analiza rasporeda vazdušnog pritiska za februar 2017, inicijacija srednom decembra 2016

Obzirom na duži vremenski period od inicijacije pouzdanost ove simulacije je niža u odnosu na januar, ali i dalje smatram da je dovoljno kvalitetna, upravo zbog kombinacija podataka sa više sezonskih modela

Po ovoj simulaciji tokom drugog meseca zime treba očekivati određene (ne i značajne) promene u globalnom rasporedu vazdušnog pirtiska. I dalje treba očekivati održavanje “severne blokade” ali bi se njena strkutura izmenila u određenoj meri.

Za razliku od januara anticiklon bi oslabio u prostoru severoistoka Severne Amerike što bi omogućilo znatno češće i jače prodore hladnog vazduha ka istočnoj obali ovog kontinenta. U isto vreme model sugriše porast vazdušnog pritiska nad južnim delovima istočnog priobalja SAD-a što bi ipak ograničilo broj i snagu ciklona koji bi se generisali ka atlantiku.

To je vrlo bitan detalj jer Evropi za hladnu i snežnu zimu treba što manje aktivnosti nad atlantikom. U prostoru od Grenlanda, preko većeg dela Skandinavije i zapadne Rusije se simulira održavanje visokog vazdušnog pritiska. Model za razliku od januara pokazuje tendenciju da se anticiklonalna blokada proširi i preko Velike Britanije ka zapadnoj Evropi.

Islandski ciklon bi i dalje trebao biti definisan lošije nego što je to uobičajno, dok bi glavna struja zapadnog vetra bila preusmerena preko jugozapadne Evrope i Sredozemlja dalje na istok.

Model ne vidi tako izraženo negativno odstupanje atmosferskog pritiska kao u januaru ali vrlo je izvesno da je to posledica  udaljenosti od inicijacije. Ova inicijacija ne simulira jačanje “Sibirskog anticiklona” u njegovo širanje ka Evropi kao što to prikazuje preovlađujuća većina modela.

Ovako postavljna sinoptička situacija nagoveštava održavanje hladnog perioda vremena uz još jedan ili dva izraženija hladna prodora. Najverovatnije početkom i sredinom meseca.

slika-2

Analiza ensamble izlaza CANSIPS modela, koji pretežno koristi ulazne podatke američkog prognostičkog sistema

Očekivan raspored vazdušnog pritiska tokom januara 2017

Ne bih se previše zadržavao na analizi izlaznih vrednosti ovog modela, obzirom da je njegova simulacija za ovaj messec gotovo identična sa simulacijiom prethodno analiziranog modela:

  • Prisustvo “severne blokade”,
  • loše definisan Islandski ciklon,
  • slaba ciklonska aktivnost duž istočne obale Severne Amerike i
  • snižen vazdušni pritisak nad prostorom jugozapadne, južne i jugoistočne Evrope

su glavne odlike simulacije ovog modela. Model u svojoj analizi kao uporedne podatke koristi opseg od 1981 do 2010 godine.

slika 3.jpg

Očekivan raspored vazdušnog pritiska tokom februara

Kada je u pitanju analiza izlaznih vrednosti ovog modela za februar, ima određenih izmena u odnosu na protekli model.

Za razliku od tog prikaza, kod nove inicijacije nema slabljenja anticiklona pred obalom Severene Amerike i time ni značajne aktivacije atlantika. Ovaj model postavlja jezgro anticikloan nad južne predela SAD-a ali ga postavlja i nad centralni atlantik.

U isto vreme model pomera jezgro “severne blokade” dalje ka Grenlandu i dalje na istok, ka severozapadu Rusije razvijajući koridor niskog vazdušnog pritiska od severne Skandinavije, Baltika i središnje Evrope do centralnog i jugoistočnog Mediterana.

Jako je bitno i održavanje blago povišenog vazdušnog pritiska iznad kranjeg istoka Mediterana i Turske jer neće dozvoljavati “bežanje” hladnoće na istok. Ovakva postavka bi nam donela vrlo aktivan mesec  kada su padavine u pitanju i gotovo je sigurno da bi imali značajan suficit padavina.

Verovatnoća u ovakvo postavljanje glavnih vremenskih sistema tokom ovog meseca nije vrlo velika, obzirom da većina ostalih dugoročnih modela ne podržava ovakav scenario.

slika-4

Analiza izlaza SST CA modela

 Analiza ovog modela za naredna dva meseca ima znatno veću “težinu” u odnosu na prethodne dve analize. Ovaj model je svoju poslednju inicijaciju imao oko 4.01.2017 i obuhvatio je podatke iz decembra 2016.U pitanju je tromesečna analiza odstupanja iznosa vazdušnog pritiska od prosečnih vrednosti.

Analiza vrednosti vazdušnog pritiska za januar, februar i mart 2017

Kada se posmatra prikazan raspored odstupanja vazdušnog pritiska tokom ovog meseca, zapaža se jako izraženo pozitivno odstupanje nad prostorom od severoistoka Severne Amerike, preko Grenlanda, Islanda i Skandinavije do severozapadne Rusije.

Ovo je prostor u kojem bi se tokom ovog tromesečnog perioda održavao vazdušni pritisak pretežno iznad normalnih vrednosti, dok bi se jezgro tog odstupanja trebalo nalaziti nad severoistokom Skandinavije i severozapadom Rusije.

Vrlo je izvesno da to jako pozitivno odstupanje u ovom periodu za posledicu ima porast vazdušnog pritiska krajem ovog i početkom sledećeg meseca u prostoru istoka Evropazije (jačanja Sibirskog anticiklona), i ta postavka bi nam krajem ovog i početkom sledećeg meseca u koliko bude realizovana mogla doneti nov, veoma jak, hladan prodor. Činjenica da model kroz celo tromesečje održava jako pozitivno odstupanje nad ovim prostorom sugeriše da bi se uticaj Sibirkskog anticiklona mogao produžiti veći deo februara i možda prvh desetak dana marta.

slika-5

Analiza izlaznih vrednosti dugoročnog ECMWF modela

Analiza odstupanja temperature vazduha za januar 2017

Poslednja inicijacija ovog modela koja je izvršena oko 5.01. je dodatno pojačala signal za izraženo negativno odstupanje temperature vazduha u odnosu na klimu modela za ovaj mesec. Kada se pogleda temperaturna karta Evrope gotovo ceo kontinent bi trebao imati nižu ili znatno nižu temperaturu od prosečnih vrednosti za period koji ovaj model uzima ka relevantan.

Najizraženije negativno odstupanje se očekuje u prostoru od severozapadne Rusije, Poljske, Belorusije, prema centralnoj Evropi, našem regionu, kao i nad prostorom Francuske, gde bi negativna devijacija iznosila od 2 do 4 stepena ispod prosečnih vrednosti.

Negativno odstupanje se očekuje i nad većim delom Skandinavije, zapadne Evrope i Apeninskog poluostrva ali ne bi trebalo biti tako izraženo. Jedina oblast koju model “vidi” kao potencijalno topliju od proseka bi trebala biti Velika Britanija, veći deo Pirinejskog polustrva i krajnji istok Mediterana.

Za naš region ovo znači da veliki deo tog negativnog ostupanja ide na račun rekordno niskih temperatura u prvih deset dana ovog meseca, ali takođe ovakva postvaka daje jak signal da nekog bitnijeg otopljenja do kraja meseca ne bi trebalo biti, a krajem meseca je moguće i još jedno izraženije zahlađenje.

slika-7a

Analiza odstupanja količina padavina od prosečnih vrednosti

Pregled očekivanog odstupanja prosečne količine padavina za januar 2017 pokazuje da bi veliki deo severozapadnog Atlantika, severozapadna, jugozapadna i zapadna Evropa trebali imati značajan deficit padavina, ponegde i do 30% manje od proseka.

Deficit padavina se simulira i iznad severoistoka Skandinavije i severozapada Rusije ali bi tu bio manje izražen. Deficit padavina se sugeriše i nad kranjem istokom Mediterna i Turske. Ovo su oblasti gde tokom januara treba očekivati pretežno anticiklonalno stanje u atmosferi.

Ovakva simulacija nagoveštava znatno nižu aktivnost Atlantika od prosečne, barem nad većim delom Evrope. Sa druge strane suficit padavina se simulira iznad dela zapadne Skandinavije, zemalja Baltika što ukazuje na česte ciklogeneze nad zapadnom Skandinavijom.

Značajan suficit padavina se simulira i iznad iznad juga Apeninskog, juga i jugoistoka Balkanskog polustrva ka zapadu Turske i ovakva postavka sugeriše gde bi bio glavni koridor kretanja ciklona. Naš region bi na jugu trebao imati blagi suficit, a  na severu blagi deficit padavina, bez bitnijeg odstupanja od proseka.

slika-6

Analiza odstupanja temperature vazduha za februar 2017

Analiza odstupanja srednje temperature vazduha za ovaj mesec, pokazuje da bi nad većim delom centralne, zapadne, severoistone i istočne Evrope temperatura vazduha i dalje trebala biti niža od prosečne vrednosti za klimu modela, ali to negativno odstupanje ne bi trebalo biti tako izraženo kao u proteklom mesecu.

Iznad ostalog dela Evrope trenutno se simulira temperatura u granicama prosečnih vrednosti ili iznad njih. Pozitivno odstupanje bi trebala zabeležiti cela severna Evropa, uključujući Island, sever V.Brtitanije, najveći deo Skadninavije i severozapad Rusije. Pozitivno odstupanje bi se povećavalo od juga ka severu.

Ovakva postavka temperaturnog polja sugeriše uticaj anticiklona iz Rusije ka zapadu Evrope. Time bi strujanje sa atlantika bilo u jugozapadnoj vazdušnoj struji pomereno ka Islandu, dok bi se po istočnoj periferiji tog anticiklona iz istočne Rusije ka središnjoj Evropi i našim predelima spuštao hladan vazduh.

slika-8

Analiza odstupanja količine padavina od prosečnih vrednosti

Prikaz odstupanja srednje količinine padavina pokazuje velik “koridor” negativnog odstupanja koji bi se trebao prostirati preko jugozapadnog Atlantika, zapadne i središnje Evrope, većeg dela Skandinavije sve do zapadne Rusije. Ovakva postavka je najverovatnije rezultat očekivanog anticiklonalnog stanja nad ovim delom Evrope.

Suficit padavina na krajnjem severozapadu Evrope (preko Islanda do zapadnih obala Skandinavije) bi trebao biti rezultat izmeštanja zapadnih vetrova daleko od kopna Evrope.

U isto vreme značaj suficit padavina (ponegde i do 20mm više od proseka) se simulira od krajnjeg jugozapada Pirinejskog poluostrva, preko zapadnog, srednjeg i jugoistočnog Mediterana, Apeninskog i jugoistoka, istoka i severoistoka Balkanskog poluostrva.

Ovakva postavka sugeriše da bi vlaga ka nama dolazila pretežno iz Mediterana ili sa krajnjeg severoistoka kontinenta u vreme kada bi se po istočnoj periferiji prostranog anticiklona ka nama spuštao hladan i vlažan vazduh.

Generalno gledano ovakva situacija ima potencijal za još jedan ili dva jaka naleta hladnoće iz Sibira uz obilnije snežne padavine u koliko se prodori vlage i hladnoće vremenski poklope.

slika-7

Analiza izlaznih vrednosti CFSV2 modela

Analiza iznosa vazdušnog pritiska za januar 2017

CFSV2 je model koji ima redovne izlazne vrednosti, a ovde prikazana i analizirana postavka ovog modela ima bazu podataka u periodu od 31.012 2016 do 9.01. 2017. Model je jako dobro simulirao uporan anticiklon tokom proteklog meseca nad Evropom i čini mi se da je na jako dobrom tragu kada je razvoj vremena tokom ostalog dela zime 2017 u pitanju.

Analiza rasporeda vazdušnog pritiska tokom januara 2017 godine pokazuje značajno pozitivno odstupanje vazdušnog pritiska nad celim prostorom istočne obale Severne Amerike. To indikuje da tokom ovog meseca neće biti jakih i dugotrajnih prodora hladnog vazduha ka istoku ovog kontinenta, što za sobom povlači manju ciklonalnu aktivnost nad Atlantikom i znatno slabiju zapadnu struju vetra.

Sa druge strane model simulira pružanje tog anticiklona preko središnjeg i zapadnog atlantika sve do zapadnih obala Evrope. Pozitivno odstupanje vazdušnog pritiska se simulira i nad dalekim severozapadom Rusije. U isto vreme prostor severne Skandinavije, zemlje Baltika, istočni deo srednje Evrope i region Balkanskog poluostrva bi se trebali nalaziti u prostranom polju sniženog vazdušnog pritiska gde bi se često javljale ciklogeneze.

Interesantno je da svi američki modeli vide snižen vazdušni pritisak u prostoru severoistočne Skandinavije, isto tamo gde evropski modeli simuliraju potencijal za jako anticiklonalno stanje. Obe simulacije su “hladne” za naš deo Evrope ali bi hladnoća bila drugačijeg porekla. U slučaju ostvarenja ovakve simulacije ka nama bi hladnoća dolazila preko Severnog mora i istoka Skandinavije uz česte ciklogeneze nad jugu Jadrana.

slika-10

Analiza temperature vazduha tokom januara 2017

U analizi temperaturnog polja iznad Evrope se zapaža značajno negativno odstupanje nad većim delom kontinenta, počevši od istočnih predela jugozapadne Evrope, preko regiona Alpa i Apeninskog poluostrva, celog našeg regiona, istočne, jugoistočne i severoistone Evrope.

Najizraženije negativno odstupanje se zapaža upravo nad našim regionom i jugoistočnom Evropom (ponegde i do 4 stepena Celzijusa ispod proseka) i kao kod simulacije ECMWF modela najverovatnije je posledica ekstremno hladnog vremena koje je nad ovim predelima zabelaženo u prvih deset dana ovog meseca i takođe indikuje da bitnijih otopljenja da kraja meseca neće biti.

Temperaturne vrednosti iznad proseka se simuliraju nad Velikom Britanijom i većim delom Skandinavije u verovatno su posledica dominatnog zapadnog i jugozapadnog vetra sa Atlantika koji će se zadržavati nad ovim delom Evrope. Temperature iznad prosečnih vrednosti se simuliraju i iznad jednog manjeg dela severoistočne Evrope jer bi ovi predeli trebali često boraviti u toplom sektoru ciklona koji bi se razvijali nad jugom Balkanskog poluostrva.

slika-9

Analiza rasporeda vazdušnog pritiska tokom februara 2017

Prikaz odstupanja iznosa vazdušnog pritiska od proseka za ovaj mesec pokazuje jak signal za širenje uticaja sibirskog anticiklona iz oblasti Evroazije ka većem delu Evrope.  U širokom prostoru od zapadne i središnje Rusije, preko Skandinavije sve do središnje i zapadne Evrope se simulira vazdušni pritisak iznad proseka.

U isto vreme simulacija za ovaj mesec sugeriše pojačan uticaj Azorskog anticiklona koji bi se izmestio u severniji položaj od prosečnog te bi se ova dva anticiklona preko “sedla visokog vazdušnog pritiska” nad Velikom Britanijom povezala i jedan prostran, blokirajući, anticiklon.

To bi za posledicu imalo izmeštanje uticaja atlantika daleko na severozapad, prema severu Velike Britanije i Islandu, dok bi se jedan krak zapadne struje koja bi se pred obalama Evrope razdvajala preko kranjeg jugozapada Evrope usmerio ka Mediteranu.

Po istočnoj periferiji tog anticiklona iz istočne Rusije, preko Ukrajne i C.Mora ka istoku i jugoistoku Evrope bi dolazilo do čestih prodora hladnog vazduha iz istočne Rusije. Snaga i učestalost tih prodora će zavisiti od tačnog položaja simuliranog anticiklona nad seveoistokom Evrope.

Što se centar tog sistema izmesti više ka zapadu Rusije i Skandinaviji to će prostora za hladne prodore ka nama biti više. Od velikog značaja će biti tok simulacije tokom januara, posebno iza 15.01. tako da ću negde krajem ovog meseca uraditi novu analizu simulacije ovog modela.

slika-11

Analiza temperature vazduha tokom februara 2017

Kada je u pitanju analiza srednje temperature za ovaj mesec, zapaža se da je trenutno veliki deo zapadne, severozapadne, severne i severoistočne Evrope u prostoru gde bi temperature trebale biti više ili znatno više od proseka. Isto važi i za oblast Islanda.

Središnja Evropa i oblast Alpa su takođe u prostoru gde bi temperatura vazduha trebala biti iznad prosečnih vrednosti ali ovde odstupanje ne bi trebalo biti tako izraženo kao severnije.

Istočno od Alpa, Apeninsko, Balkansko poluostrvo, istok i severoistok Evrope bi trebalo biti u prostoru gde bi temperatura vazduha trebala biti ispod proseka ili u granicama proseka.

Najnegativnije odstupanje bi po trenutnim simulacijama ovog modela bilo iznad istoka regiona (oko 1 stepen ispod proseka). Ovakva postavka temperaturnog polja odgovara trenutno simuliranoj postavci vazdušnog pritiska ali želim naglasiti da je ovo trend koje je u značajnoj tranziciji u poslednjih desetak dana od kada je prostor sa očekivanom temperaturom vazduha iznad proseka zahvatao gotovo celu Evropu, uključujući naš region, dok sadašnje stanje ima znatno hladniju opciju za istok Evrope.

Ovo je posledica trenda sve severnijeg lociranja anticiklona nad severoistokom Evrope i u koliko bi se ovakav trend nastavio u konačnoj postavci za ovaj mesec treba očekivati značajno hlađenje većeg dela Evrope. Nije isključen ni obrnut proces, ali u poslednjih 4-5 mesecio CFSV2 je gotovo kod svake inicijacije koja je preko 30 dana imao topliju verziju koju je kako se simulirani period približava sve više hladio.

slika-12

Konačne napomene

Gore prikazane simulacije predstavljaju prosečno mesečno ili tromesečno stanje očekivano stanje. Sigurno je da će u određenim periodima prognoziranog intervala dolaziti do odstupanja od simuliranog rasporeda vazdušnog pritiska i temperature vazduha

Advertisements

One thought on “Prognoza do kraja zime 2017

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s