Sezonska progoza, zima 2016/17

Osnovne odlike zime 2016/17:

  • Zima će biti drugačija u odnosu na prethodnih tri, a bitno drugačija u odnosu na proteklu
  • Bez dugotrajnog anticiklonalnog stanja u decembru, vrlo aktivan mesec uz česte ciklonske aktivnosti i nekoliko jačih naleta hladnoće
  • Najhladniji period tokom zime se očekuje od 20.12.2016 do kraja januara sledeće godine.
  • Početak i kraj februara  hladni, sredinom meseca moguć topliji period.
  • Vrlo vetrovita zima uz padavine malo iznad proseka na severu, a znatno iznad proseka na priobalju Jadrana i u središnjim predelima regiona.
  • Nekoliko intervala sa marazevima ispod -15 stepeni Celzijusa, naročito u drugom delu decembra i drugom delu januara.

Globalni parametri

zima-26

Obzirom da sam u proteklom ažuriranja sezonske prognoze vremena zimu 2016/17 najviše vremena posvetio analiziranju globalnih faktora koji će biti glavni graditelji trenda ove zime u ovom ažuriranju sledi kratak osvrt na najbitnije:

ENSO oscilacija: Nije došlo do bitnih promena u stanju ovog parametra, očekuje se da će narednih 3-4 meseca proteći i slabo izraženoj „La Nini“ ili u nautralnoj fazi, oscilacija bi treba da se kreće između -0,9 i +0,3.

Pokrivenost severne hemisfere snegom i ledom: Pokazalo je da jako bitan faktor učestalosti, snage i postojanosti građenja Sibirskog anticiklona“ u hladnijem delu godine leži u tome kojom brzinom sneg „osvaja“ oblasti Evroazije, Skandinavije i Severne Amerike.

U odnosu na poslednju analizu došlo je značajnog povećanja pokrivenosti snegom nad severnom, istočnom i središnjom Azijom, dok je i veći deo Skandinavije početkom ovog meseca bio pokriven neobično dubokim snežnim pokrivačem. Ovo značajno povećanje snega nad ovim prostorima je uslovljeno vrlo hladnim i ekstremno hladnim vremenom, naročito na središnjim, istočnom i južnom Azijom koje je ove predele zahvatilo u poslednjih dve nedelje. U ovim oblastima minimumi padaju i ispod -40 stepeni Celzijusa, što je za preko 20 stepeni ispod prosečnih vrednosti za ovaj deo godine.

Ova činjenica zajedno sa rekordno visokom temperaturama iznad dalekog severa i samog severnog pola gde je pozitivno odstupanje isto tako izraženo nastavlja da favorizuje jako dobre preduslove za građenje snažnih anticiklonalnih blokova nad ovim prostorima.

slika-1Prognozirano slabljenje zapadne struje vetra tokom decembra: ovo je nov parametar i može se pokazati kao jako bitan za dalji razvoj vremena tokom zime pred nama. U koliko su prognostički podaci korektni i zaista dođe do ovako dramatičnog slabljenja zonalnog strujanja sa Atlantika, već u drugom delu decembra možemo očekivati snažno anticiklonalno stanje nad jugom Grenlanda, Skandinavijom i zapadnom Rusijom, a ta situacija bi ka nama uputila veliku količinu vrlo hladnog vazduha.

Ovo je relativno nov parametar, ali ovakvo slabljenje koji se simulira bi lako moglo biti posledica vrlo slabog i loše definisanog polarnog vrloga i dominatnog anticiklonalnog stanja u visokim geografskim širinama.

slika-2

 Smanjena solarna aktivnost: Nije došlo do značajnih promena kada je ovaj parametar u pitanju, svi indexi solarne aktivnosti nastavljaju značajn pad i taj trend bi se trebao nastaviti i znatno posle zime koja je pred nama.

Slabo izražen polarni vrtlog: Slaba razvijenost polarnog vrtloga se nastvalja tokom ovih dana i trendovi upućuju da će uz prolazna jačanja i organizacije tokom zime koja je pred nama on i dalje ostati slabo razvijen.

Ovako slabo razvijem polarni vrlog nije tipičan za ovaj deo godien jer bi on sada upravo treba imati fazu naglog razvoja, a još od oktobra nije došlo do njegovog značajnog i dužeg jačanja. Prognoze kod ovog parametra su jako složene na duži vremenski period od dve dve nedelje i retko budu korektne tako ne bih ulazio u detaljne analize kako će se on ponašati tokom zime 2016/17.

Sigurno je da će biti njegovih vrlo aktivnih faza (trenutno prolazimo kroz takvu), ali za sada i ona prolazi uz slabo razvijen polarni vrtlog. U prilog očekivanju slabog ili znatno slabijeg polarnog vrtloga nego proteklih nekoliko zima u prilog ide i činjenica da parametri koji posmatraju Severno-atlantku oscilaciji (NAO) i Artkičku oscilaciju (AO) ukazuju da će oba ova indexa veći deo zime koja je pred nama boraviti i negativnoj ili neutralnoj fazi koja favorizuje slabije zapadne vetrove i znatno veću mogućnost prodora hladnih severnih ili istočnih vetrova.

 

Analiza poslednih izlaznih vrednosti dugoročnih prognostičkih modela

            Analiza dugoročnog (sezonskog) modela metoffica

Ovo je veoma puzdan, dugoročan, sezonski model koji kao glavne ulazne podatke koristi informacije ECMWF modela, a zatim ga u svojem procesu asimilacije obrađuje. Model tretira verovatnoću odstupanja vazdušnog pritiska od normalnih vrednosti i jako je dobar indikator trenda za duži vremenski period.

Izlazi ovog modela indikuju da bi tokom zimskog perioda koje je pred nama oblast od istočne Velike Britanije, preko juga Grenlanda do središnje i istočne Skandinavije bila oblast gde bi se najverovatnije trebao javiti vazdušni pritisak iznad normalnih vrednosti. Trend pokazuje da bi u prvom delu zime (decembar, januar, februar) anticiklonalan blok najčešće bio između istočne Velike Britanije i zapadne Skandinavije, dok bi u drugom delu zime (januar, februar, mart) anticiklonalni proširio svoj uticaj kako ka Grenlandu tako i ka zapadu Rusije. Tokom cele zime snižen vazdušni pritisak bi se održavao u prostoru od jugozapadnog atlantika, preko središnjeg Sredozemlja ka Jadranu i severoistoku Evrope.

Ovakva postavka bi ka nama forsirala česte prodore hladnog vazduha koji bi se upućivali po istočnoj periferiji anticiklona, dok bi ciklonska cirkulacija nad jugozapadnim atlantikom i Sredozemljem uslovljavala čestu pojavu padavina. Ovo je veoma „hladna“ postavka i u koliko se održi treba očekivati nekoliko vrlo ozbiljnih snežnih neleta, ali obzirom da anomalija nije jako izražena (siglan nije jak), ovakvo stanje se nebi održavalo tokom dužih vremenskih intervala (duže od dve nedelje) i bilo bi prekidano toplijim vremenskim periodima

Ovaj isti model ima i globalan prikaz odstupanja vazdušnog pritiska od normalnih vrednosti gde u svom „ensamble“ sistemu pokazuje rešenja nekoliko desetina paralelnih izlaznih vrednosti ECMWF modela, takođe kroz svoj sistem asimilacije. Na tim mapama se jako dobro može videti globalna situacija, ne samo nad Evropom nego i nad celom severnom hemisferom.

Na dole dve prikazane mape koje tretiraju prvi u drugi deo zime se primećuje održavanje postojanog anticiklonalnog bloka nad Skadninavijom, dok bi u drugom delu zime došlo do širenja uticaja Sibirskog anticiklona ka Evropi koji bi se mogao spojiti sa anticiklonom nad Skandinavijom. Snažan signal za jaku ciklogenezu nad zapadom Rusije bi uslovio uvlačenje vrlo hladnih vazdušnih struja sa arktika i iz Sibira koje bi se zatim premeštale ka kopnu Evrope. Ovakva postavka takođe predstavlja vrlo hladnu opciju i najavljuje zimu u okviru prosečnih vrednosti ili čak malo ispod njih.

SST CA prognostički sistem

U proteklom prikazu sezonske prognoze vremena sam analizirao izlaze ovog modela i ponovo će se na kratko pozabaviti njegovim prikazom očekivanog rasporeda vazdušnog pritiska i odstupanja temperature vazduha od prosečnih vrednosti za zimu 2016/17. Ovaj model koristi podatke ne samo evropskog nego i nekoliko drugih prognostičkih modela, uključujući i GFS model.

Generalno gledano nema značajnih promena u odnosu na postavke iznosa vazdušnog pririska i temperatura vazduha sa narednih 3-4 meseca koje je model izveo pre mesec dana. Nastvalja se simulacija održavanja jezgra pozitivne anomalije vazdušnog pritiska (pretežno anticiklonalno stanje) nad istokom Skandinavije i zapadom Rusije. Prognostički sistem takođe simulira pretežno anticiklonalno stanje nad Grenlandom.

Ovakav položaj anticiklona bi predstavljao „severnu blokadu“. U isto vreme simulira se vazdušni pritisak znatno niži od prosečnog u prostoru između Grenlanda i Velike Brtanije uz pružanje ciklona ka Sredozemlju. Razlika u odnosu na prethodni model se javlja kada je u pitanju postavka vazdušnog pritiska nad istokom Evrope (anticiklon nad Prikaspijskom nizijom i jugozapadom Azije).

Takav položaj anticiklona bi Turskoj i krajnjem istoku Evrope doneo znatno topliju vazdušnu masu sa jugoistoka te bi ovde bilo toplije od proseka. Kao posledica uticaja tog sistema i nad većim delom istočne Evrope bi temperature vazduha bile u okviru prosečnih vrednosti, dok bi središnjoj Evropi preko istočne periferije anticiklona sa centrom nad severom Evrope priticao hladan vazduh.

 

IRI prognostički sistem

 Izlaze ovog modela sa obrađivao i u protekloj dugoročnoj prognozi vremena za zimu 2016/17, a obzirom da je reč o veoma kvalitetnom i pouzdanom modelu koji kombinuje veliki broj relevatnih prognostičkih sistema i obrađuje ih u svojem procesu asimilacije i u ovoj analizi ću obraditi njegove podatke.

 Generalno, nema velikih razlika između postavke ovog modela koja je prikazana u protekloj analizi i one koju sada obrađujem. Najizraženija razlika je u tome što je model “izgubio” signal za hladniji drugi deo zime nad zapadom Rusije i istokom Skandinavije.

Ovo je najverovatnije posledica aktuelnog izlaza JMA (japanskog prognostičkog modela) koji je u svojom poslednjem ažuriranju dao znatno topliji scenario za zimu nad celom severnom poluloptom. Obzirom da preovlađujuća većina ostalih prognostičkih modela ima signal za prosečnu ili malo hladniju zimu od proseka nad ovim delom sveta IRI model sada  daje prosečno temperaturno stanje.

Zapaža se jako pozitivno odstupanje temperature vazduha nad Grenlandom, Islandom, zapadnom i severozapadnom Evropom jer nad ovim predelima model sugeriše građanje anticiklonalnog bloka koji bi preusmerio glavninu hladnog strujanja ka središnjoj Evropi. Model takođe simulira jaku pozitivnu anomaliju temperature vazduha iznad kranjeg jugoistoka Evrope i oblasti Male Azije što sugeriše oblast visokog vazdušnog pritiska nad prostorom jugoistočno od Turske.

U takvom položaju anticiklon bi ka ovim predelima transportovao relativno topao vazduh te bi ova zima trebala biti znatno drugačija u ovim predelima u odnosu na proteklu (toplija i uz manje padavina). Nad našim predelima kako u prvom tako i drugom delu zime model simulira prosečne temperaturne prilike što znači da bi u odnosu na proteklu zimu ova trebala biti hladnija i snežnija.

Ne treba očekivati duže periode vrlo hladnog vremena, ali nije isključeno da je javi deset dana do dve nedelje hladnog i snežnog vremena u kontinuitetu. Isto tako izvesni su i periodi (kraći u odnosu na proteklu zimu) koji će biti obeleženi temperaturama iznad prosečnih vrednosti.

Detaljna prognoza vremenskih parametara i prilika tokom zime 2016/17

Sezonski izlaz ECMWF modela za zimu

 Izlazne vrednosti ovog modela su se značajno promenile u odnosu na simulacije sa početka jeseni, kada su u velikoj meri favorizovale zimu topliju od proseka uz dominaciju uticaja atlantika. Inicijacije koje su upotrebile bazu podataka od oktobra ove godine su napravile veliki zaokret ka prosečnom temperaturnom stanju nad većim delom Evrope tokom zime 2016/17.

Pozitivno temperaturno odstupanje se u naredna tri meseca (decembar, januar, februar) se sada simulira severno od Velike Britanije i posebno nad severoistokom Skandinavije što je gotovo sigurno odgovor na očekivanu anticiklonalnu blokadu nad ovim predelima. Nad ostalim delom Evrope, osim iznad kranjeg jugoistoka zima koja je pred nama bi trebala imati prosečne temperaturne parametre, uz nekoliko izraženijih hladnih prodora koji su najizgledniji u intervalu od 20.12. 2016. do 25.01.2017.

Treba takođe očekivati i nekoliko toplijih vremenskih intervala sa temperaturama iznad prosečnih vrednosti te je zato generalna simulacija za temperaturne uslove u okviru prosečnih vrednosti. Krajnji jugoistok kontinenta bi trebao imati značajno topliju zimu od protekle zbog građenja anticiklona jugoistočno od Turske i toplog, južnog, strujanja koja bi se odvijalo preko periferijie ovog anticiklona.

slika-19

Kada se posmatraju izlazne vrednosti istog modela za prosečno stanje padavina tokom prvog dela zime 2016/17 zapaža se značajno negativno dostupanja srednje količine padavina u intervalu decembar-februar u odnosu na klimu modela u oblasti koja obuhvata: jugozapadni, severozapadni, severni deo severoistočnog atlantika što indikuje da će se u ovom prostoru tokom većeg dela perioda održavati polje visokog vazdušnog pritiska. U isto vreme model simulira višu količinu padavina od proseka u prostoru od istoka Pirinejskog poluostrva, preko Mediterena, Apeninskog, Balkanskog poluostrva i jugoistočne Evrope, što ukazuje na veoma aktivno Sredozemlje uz česte ciklogeneze nad ovim prostorom.

slika-25

Ovakva postavka ECMWF modela favorizuje održavanje negativne NAO i AO tokom većeg dela zime.

Analiza po mesecima

Decembar

Analiza prognoziranog stanja vazdušnog pritiska ECMWF modela, baza podataka sa početa meseca

 Ovaj model je napravio značajan zaokret u simulaciji rasporeda vazdušnog pritiska i odstupanja temperature vazduha od prosečnih vrednosti u odnosu na klimu modela kada su u pitanju mesečne simulacije. Dok je u oktobru (ulazni podaci do 1.10.) model simulirao topao i kišovit decembar uz jako izraženo zonalno (zapadno) strujanje vazduha, poslednje ažuriranje istog modela (baza podataka od 1.11.) je pokazala značaj preokret. Promena je posledica bitno drugačijih ulaznih podataka u toku oktobra od onih koje je model simulirao.

Aktuelni izlaz ECMWF modela za decembar 2016 simulira jako izraženu negativnu anomaliju količine padavina nad severnom, severozapadnom i severoistočnom Evropom. Uz ovako jak signal realno je očekivati da će se u prostoru između Grenlanda i Islanda, Velike Britanije i Skandinavije veći deo meseca održavati jak anticiklonalni blok (severna blokada) koji će zaustaviti ili i velikoj meri smanjiti uticaj toplog strujanja sa Atlantika, a po svojoj istočnoj periferiji bi ka središnjoj i istočnoj Evropi slao hladan vazduh iz Rusije.

U isto vreme model simulira značajnu pozitivnu anomaliju padavina u prostoru od juga Pirinejskog poluostrva, Sredozemlja, većeg dela Italije, Balkanskog poluostrva, istočne i severoistočne Evrope te se u ovim predelima može očekivati “koridor”niskog vazdušnog pritiska uz česte ciklogeneze i obilne padavine.

Ovakva postavka modela je veoma “hladna” i mogla bi našem regionu doneti obilne padavine, često u obliku snega, naročito iza 10.12. od kada je ovaj signal izrazito jak. Osim snega biće i kiše, jer će biti dovoljno samo malo pomeranje putanje ciklona iz Sredozemlja na zapad pa da se naš region nađe u njegovom toplom sektoru.  Ipak, preovlađujući signal je za hladan i snežan decembar.

slika-13

Ako posmatramo simuliranu kartu temperatura vazduha za ovaj mesec, zapaža se jako pozitivno odstupanje temperature vazduha od proseka, severno od Velike Britanije, iznad središnje i istočne Skandinavijete zapadne Rusije jer u ovakvoj postavci vazdušnog pritiska topli, zapadni i jugozapadni vetrovi sa atlantika bi bili preusmereni ka ovim predelima.

U isto vreme model simulira negativno odstupanje temperature vazduha od proseka ili prosečno stanje nad celom središnjom Evropom i središnjim delom Rusije, jer bi ovi predeli gotovo stalno “boravili” u hladnom sektoru ciklonskih aktivnosti koje bi se južnim predelima Pirinejskog poluostrva, Sredozemljem i jugoistokom Evrope premeštali dalje na severoistok.

Nad jugoistočnom Evropom ovaj model simulira temperaturne prilike u granicama prosečnih vrednosti ili malo iznad njih jer bi ovi predeli često menjali poziciju između toplog i hladnog sektora tih ciklona. Jug i krajnji jugoistok Evrope bi trebali imati značajnu pozitivnu anomaliju temperature vazduha jer bi se ovi predeli najčešće nalazili u toplom sektoru tih ciklona.

slika-17

Sumirano, u ovom izlazu ECMWF model simulira sasvim drugačiji decembar u odnosu na protekli, padavinski vrlo aktivan mesec uz česta ciklonalna stanja i smene snežnih i kišnih epizoda.

Poslednje ažuriranje istog modela vršeno je sredinom meseca i ti parametri su pokazali još jaču tendenciju ka jako izraženoj anticiklonalnoj blokadi u prostoru od Grenlanda, preko istočne Skandinavije i zapadne Rusije, naročito u drugom delu meseca.

Analiza stanja temperature i vazdušog pritiska tokom decembra CFSV2 model

Kada je u pitanju analiza stanja vazdušnog pritska za prvi mesec zime ovaj model je u poslednjih 3-4 nedelje izvršio značajan zaokret u simuliranoj postavci vazdušnog pritiska.

Poslednje izlazne vrednosti ovog modela sugerišu da bi se u prostoru od istočne Kanade, preko Grenlanda, Islanda i većeg dela severnog atlantika održavalo jako polje anticiklona (tipična “severna blokada”). U isto vreme model nad nad većim delom zapadne i središnje Rusije (uključujući evropski i azijski deo ove države) simulira veoma jako polje niskog vazdušnog pritiska uz izraženu ciklonalnu cirkulaciju, sa sekundarnom ciklonalnim centrom negde nad jugoistokom Evrope.

Istovremeno, model simulira i postojanje izraženog polja niskog vazdušnog pritiska iznad jugozapadnog atlnatika jer bi prostrano polje anticiklona nad severnim atlantikom značajno poremetilo, a možda i prekinulo zonalno zapadno strujanje vazduha te bi ciklonska aktivnost koja je najčešće postavljena nad širom okolinom Islanda bila pomerena jako na jugozapad.

U takvom rasporedu vazdušnog pritiska kopno Evrope bi predstavljalo neku vrstu granice između uticaja toplog, maritimnog, vazduha sa atlantika i hladnog, arktičkog iz Rusije. Kako vreme odmiče model sve više pojačava ulogu hladnog vazduha šireći polje negativnog odstupanja temperature vazduha od proseka. Pre desetak dana samo je zapadni deo Rusije i severoistok Skandinavije bio u negativnom odstupanju, dok je veći deo središnje i centralne Evrope imao blagu pozitivnu anomaliju temperature vazduha.

Najnoviji podaci (baza podataka od 10.11. do 19.11) su negativnu anomaliju temperature vazduha proširili znatno ka zapadnoj, središnjoj i jugoistočnoj Evropi tako da bi prema tim postavkama iznad delova Rusije odstupanje bilo i do 2-3 stepena ispod prosečnih vrednosti. Pozitivno odstupanje se još održalo iznad jugozapadne Evrope i većeg dela Apeninkog poluostrva, kao i na kranjem jugoistoku Balkanskog poluostrva, dok se ostali delovi kontinenta u okviru prosečnih vrednosti za ovaj mesec.

Ovakvo “hlađenje” decembra je veoma zanimljivo jer ovaj model je od proteklog proleća ima istu tendenciju. Ako se gledaju izlazi za isti period pre dva meseca model pokazuje značajno pozitivno odstupanje od proseka (tako je bilo i za decembar krajem oktobra i početkom novembra), a zatim kako se simulirani mesec približava tako model postepeno “hladi” očekivanu situaciju.

slika-20

Ako se pogleda naredni mesec (januar 2017) model trenutno vidi blago pozitvno odstupanje temperature vazduha od proseka nad većim delom Evrope, uključujući i naše predele. Ali već je očigledno da je u poslednjih dve nedelje došlo do značajnog umanjena pozitivnog odstupanja. Pre dve nedelje anomalija je nad ovim regionom išla i do +3, a sada jedva da dostiže +1 stepen Celzijusa, dok sve se upućije na dalje menjanje postavke za ovaj mesec i vrlo je izvesno da će ovaj model negde od 15.12 pokazivati sasvim drugačiju sliku za prvi mesec sledeće godine.

Smatram da je monogo odgovornije i kvalitetnije ovaj model koristiti za mesec dana unapred, tako da će u mojoj poslednjo prognozi vremena za zimu 2016/17 koju ću objaviti polovinom decembra biti korišćen prognostički materijal ovog modela za januar 2017.

Januar 2017

Vazdušni pritisak

Analiza stanja vazdušnog pritiska za januar 2017 godine nastavlja da pokazuje jaku pozitivnu anomaliju vazdušnog pritiska u prostoru od šire oblasti severnog Pola, Grenlanda, Islanda dela severnog Mora i dela Skandinavije (ponovo tipična “sevena blokada”). Model pozitivnu anomaliju simulira u nad istokom Azije, uz širenje grebena tog anticiklona dalje ka zapadu prema Bliskom istoku. Negativno odstupanje iznosa vazdušnog pritiska se simulira u oblasti središnjeg Alantika, Pirinejskog i Apeninskog poluostrva, juga Balnaksog poluostrva kao i iznad veće dela Sibira.

slika 23.jpg

Temperaturno stanje i padavine

Ovakav raspored vazdušnog pritiska nastavlja da sugeriše pretežno negativnu vrednosti NAO i AO (Severno-Atlanske oscijalije i Arktičke oscilacije) uz dobro razvijene severne i severoistočne vetrove koji bi pri ovakvom rasporedu vazdušnog pritiska ka srednjoj, delu zapadne i većem delu istočne Evrope dolazili iz zapadne Rusije i oblasti Karskog mora po istočnoj periferiji anticiklonalne blokade. Sa dolaskom tog vazduha nad Sredozemlje dolazilo bi do čestih ciklogeneze nad ovom akvatorijom uz obilje padavina nad jugoistokom Evrope.

U situacijima kada hladan vazduh probije sve do Apeninskog poluostrva, a sav prognostički materijal trenutno upućuje da će ih biti nekoliko nad našim regionom treba očekivati pojavu vrlo haldnog vremena uz obilan sneg. U koliko se ovakva postavka pokaže kao koretkna januar 2017 bi mogao biti hladniji  od proseka nad većim delom Evrope.

Februar 2017

Za poslednji mesec meterološke zime ima najmanje podataka za detaljnu analizu očekivanog rasporeda vazdušnog pritiska te ću u ovom ažuriranju dati prikaz jednog vrlo pouzdanog modela, dok ću sa analizom ostalih modela za taj mesec sačekati nove ulazne podatke i obraditi ih u poslednjoj dugoročnoj analizi i prognozi za zimu 2016/17 koja će biti dostupna oko polovine sledećeg meseca.

U ovom ažuriranju sezonske prognoze vremena ću analizirati podatke koje je za ovaj mesec izneo ECMWF sezonski model.

Vazdušni pritisak

Evropski prognozički model i ovom mesecu daje jak signal za značajan deficit padavina u prostoru jugozapadnog atlantika, znatno južnije u odnosu na januar, tako da ja izvesno pomeranje centra anticiklona iz središnjeg i severnog atlantika ka jugu. U isto vreme oblasti koje bi trebale imati pretežno anticiklonalno stanje uz značaj deficit padavina tokom januara, pre svega oblast severozapadnog atlantika i širi prostor Velike Britanije bi toko  ovog meseca sa poništavanjem blokade nad severozapadnim atlantikom trebali imati suficit padavina uz česte ciklonske aktivnosti.

Istovremeno ovaj model indikuje značajan deficit padavina u prostoru od severne i seveostočne Skandinavije do najzapadnijih predela Rusije  te je za očekivati da će jako bitnu ulogu na razvoj vremena tokom ovog meseca preuzeti anticiklonalna blokada nad severoistokom Skandinavije.

Sa otvaranjem koridora zapadnih vetrova širenje uticaja atlantika bi se preko Velike Britanije proširilo ka središnjoj Evropi i Balkanskom poluostrvu. Ipak, obzirom na jako dugačak vremenski interval od inicijacije postoje velike nejasnoće oko nekih, ključnih, faktora za razvoj vremena u kasnoj zimi 2017 godine.

Model u ovom momentu ne može dati jasan signal koliko će jak biti uticaj Atlantika, jer još nije moguće definisati snagu i stabilnost anticiklona nad severoistokom Skadinavije, a od odnosa između toplih, maritimnih, uticaja sa Atlantika i hladnih i suvih koji bi se po istočnoj periferiji anticiklona širili ka Evropi će zavisiti koji tip vremena će preovladati tokom ovog meseca.

Za naš region je trenutno najverovatnije nastavljanje vrlo aktivne atmosfere uz česte ciklogeneze, ali zbog jačeg uticaja atlantika vrlo su izvesni periodi toplijeg vremena od proseka. Oni će biti prekidani širenjem hladnog, severoistočnog i istočnog vetra ali trenutno nije moguće sa velikom sigurnošću precizirati kakav će biti odnos ta dva sistema. Najverovatnija su dva područja sekundarnih ciklogeneza, jedan centar nad Đenevskim zalivom (topliji period nad nama) i drugi centar nad južnim Jadranom (hladniji periodi) nad nama

slika-15

 Temperatura vazduha

Kao rezultat jačanja uticaja atlantika model daje blago pozitivno odstupanje kada je temperatura vazduha u pitanju i to nad većim delom Evrope. Jače pozitivno odstupanje se simulira iznad severne, severoistočne i severozapadne Evrope, dok bi koridoru od Alpa, preko severne i srednje Italije, do severnih i srednjih delova Balkanskog poluostrva temperatura vazduha tokom  ovog meseca bila u okvirima prosečnih vrednosti u odnosu na klimu modela.

Jedina oblast negativnog odstupanja temperature vazduha od proseka za sada stoji pred jugozapadnom obalom Evrope i najverovatnije je posledica jačanja anticiklona nad jugozapadom atlantika koji bi ka ovim predelima po svojoj istočnoj periferiji slao relativno hladan vazduh sa severozapada ove akvatorije.

slika-18

Želim još napomenuti da ovako daleko u sezoni nema jasnog signala za snagu anticiklonalne blokade na severoistokom kontinenta i da će u narednom ažuriranju sezonske prognoze koje je u planu do polovine sledeće meseca biti znanto jasnije kako bi se vremenske prilike trebale odvijati krajem zime koja je pred nama.

Važna napomena

Gore izneti podaci predstavljaju prosečne parametre za duži vremenski period, a ne prognozu razvoja vremena za pojedinačne dane. Obzirom da dugačak interval koji ova analiza i prognoza sezonskih faktora obuhavata moguća su značajnija odstupanja od gore navedenog scenarija.

Advertisements

6 thoughts on “Sezonska progoza, zima 2016/17

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s