Jesen, sezonska prognoza 2016/2017

SEZONSKA PROGNOZA VREMENA ZA JESEN 2016/2017 I PRVE NAZNAKE GLOBALNIH TRENDOVA ZA ZIMU 2016-2017

 

JesenJesen se u meteorološkom smislu definiše u tri meseca, septembar, oktobar i novembar i ne prati u potpunosti astronomske smene godišnjih doba, per svega zbog lakše statističke obrade podataka

 

  • Septembar bi mogao doneti produžetak poznog leta.
  • Produžetak letnje sezone na primorju barem do sredine meseca.
  • Oko 17.09. bi trebalo osetnije osvežiti
  • Krajem meseca je moguća obilnija kišna epizoda.
  • Oktobar donosi promenjljivo i kišovito ali ne i preterano hladno vreme
  • Postoji mogućnost pravog “Miholjskog leta”
  • Oko 22.10. treba očekivati osetnije pogoršanje i zahlađenje
  • Početkom novembra bi došlo do daljeg pada temperature
  • Malo iznad proseka za ovaj deo godine
  • Oko 15.11 uz dalji pad temperature
  • Pred sam kraj meseca osetnije zahlađenje
  • Moguć sneg i u nižim predelima.
  • Novembar 2016 bi u prvoj polovini trebao biti obeležen prolaznim naoblačenjima uz povremenu kišu i temperature vazduha malo iznad prosečnih vrednosti.
  • Padavinski totali u proseku ili malo ispod proseka.

Globalni faktori koji će uticati na formiranje opšteg trenda

  • ENSO OSCILACIJA (EL Nino-La Nina)
  • INDEX NAO (Severno-atlanska oscilacija)
  • INDEX PDO (Pacifička dekadna osilacija)
  • SST INDEX (Temperaturni režim svetkog mora, naročito Atlantika i  Sredozemlja)
  • POKRIVENOST SNEGOM (očekivana pojava akumulacije i ekstenzija snežnog pokrivača u severnoj Aziji)
  • UTICAJ SEZONSKOG AKCIONOG CENTRA (Sibirski anticiklon)
  • UTICAJ PERMANETNIH AKCINIH CENTARA (Islandskog ciklona i Azorskog anticiklona)
  • INDEX SOLARNE AKTIVNOSTI
  • „HAOS“ U ATMOSFERI

 

Analiza globalnih faktora

ENSO OSCILACIJA: ENSO oscilacija predstavlja smenjivanje toplijih i hladnijih faza površinske temperature vode iznad pacifika. Sam fenomen  se odvija relativno daleko od Evrope tako da njegov uticaj na vremenske prilike nad nama postoji ali jako zavisi od njegove izraženosti i korelacije sa ostalim, za Evropu znatno bližim i bitnijim faktorima (teleconection princip). Sam index najizraženije utiče na globalne klimatske faktore od novembra do marta tako da ću u ovoj analizi dati samo osnove podatke i grubu procenu kako bi on mogao uticati na dalji razvoj vremena u hladnijoj polovini godine.

  • Faza super El Nina (topla enso oscilacija) koja je proteklog zimskog perioda bila na jednom od svojih stogodišnjih pozitivnih odstupanja (u janurau i februaru 2016 je bila oko +2,3) je završena ovog proleća i od maja smo ušli u neutralan trend temperaturnog odstupanja.
  • Svi parametri ukazuju da ćemo ako ne već od ovog meseca onda od septembra ući u negativnu fazu ove oscilacije (La Nina). Za sada prediđanja idu kao slaboj do umerneoj La Nini sa procenom negativnog odstupanja od oko -0,8 do –1,5.
graf 1

Index ENSO oscilacije

Posledica bi se najviše trebale osetiti i tome da kod slabih ENSO faza ( u ovom slučaju slabe La Nina faze), kada ovaj signal nije apsolutno dominatan kao protekli super El Nino, drugi, indexi poput: Atlanske oscilacija (AO), severno-atlanske oscilacije (NAO), uticaja sezonskih akcionih centara, itd, mogu doći do znatno jačeg izražaja te u međusoboj interakciji sa ENSO oscilacijom kreirati osnovne karakteristike vremena u periodu septembar-april.

INDEX SEVERNO-ATLANSKE OSCILACIJE (NAO index)  Ovaj index zapravo predstavlja složen odnos vazdušnog priiska između arktičkih i umerenih geografskih širina. Preciznije, ovaj index predstavlja odnos u kojem će jaki maritimni uticaji uz subpolarnih i umerenih geografskih širina severnog Atlantika imati uticaja na razvoj vremena iznad Evrope.

Postoje dve faze ove oscilacije, pozitivna (NAO+) i negativna (NAO-) faza.

graf 2

 

  • Kod pozitive faze razvija se jak ciklonalni vrtlog nad širim prostorom Islanda (jak Islandski ciklon). Kao “odgovor” tome nad jugozapadnim atlantikom se takođe razvija jak Azorski anticiklon koji preko zapadnog Mediterena pruža svoj uticaj ka jugoistoku Evrope, uključujući na naše predele. Ovakva postavka vazdušnog pritiska “zarobi” vrlo hladan vazduh u visokim geografskim širinama (severno od 50 SGŠ) i ne dozvoljava da se hladan vazduh razlije u južnije oblasti. Ka nama preko polja visokog vazdušnog pritiska, ka prostranom ciklonu u oblasti Islanda struji suv i topao vazduh.graf 3Školski primer ovakve postavke je vladao tokom većeg dela protekle zime kada je izuzetno snažan uticaj atlantika (koji se nad Evropom manifestovao u vidu jakog Islandskog ciklona) u potpunosti isključio uticaj istočne Azije i zapadnog Sibira što je kod nas uslovile veoma toplu i blagu zimu 2015/2016.
  • Tokom negativne faze ove oscilacije, znatno slabije razvijen i lošije definisan Islandski ciklon ne uslovljava dominaciju toplih, zapadnih i jugozapadnih vetrova sa atlantika, a Azorski anticiklon je takođe slabije razvijem i najčešće pomeren malo na sever u odnosu na svoju prosečnu poziciju. Slabiji zapadni vetrovi dozvoljavaju hladnom vazduhu sa dalekog severa spuštanje u niže geografske širine.  U isto vreme slabije razvijena ciklonska aktivnost omogućava anticiklonalnim blokovima da se iz visokih geografskih širina spuštaju ka južnom Grenlandu, severnom Atlantiku ili čak Islandu i Velikoj Britaniji. Tada se nad Evropom razvija tzv “blokirajuća situacija” (blocking condition) jer dolazi do formiranja anticiklonalnog bloka koji potpuno ili u velikoj meri zaustavi uticaj Atlantika, dok se po njegovoj istočnoj periferiji spušta vrlo hladan vazduh. U koliko dođe do spajanja ovog anticiklona sa anticiklonom koji se iz Rusije premesti na zapad “privučen” porastom vazdušnog pritiska nad severnom Evropom dolazi do formiranja anticiklonalog bloka nad Skandinavijom i to su potencijalno vrlo hladne vremenske postavkegraf 4 Generealno gledano, kod negativne faze NAO ka nama se spušta veća kolilčina hladnog vazduha koja najčešće uslovljava aktiviranje Sredozemlja i ciklogenezu nad ovom akvatorijom.

 

Trenutno je još suviše rano u sezoni za detaljnu analizu trenda severno-atlanske oscilacije ali prve naznake upućiju na trend koji bi do 23.09. ovu oscilaciju držao u pozitivnoj fazi, uz manje negativne izlete, da bi ona od 23.09. do 30.09. ušla u  izraženu negativnu fazu. Oktobar bi počeo sa negativnom indexom, koji bi se oko 10.10. prebacio u pozitivan i tamo verovatno boravio sve do iza 25.10. kada bi opet bio izrazito negativan. Novembar bi negde do sredine meseca trebao biti u neutralnoj (slabo definisanoj fazi NAO), da bi iza 15.11 ušao u slabu negativnu fazu. Iza 20.11. za sada nema dovoljno podataka kada je ovaj index u pitanju.

Index NAO u je značajnoj korelaciji sa AO indexom (index Arktičke oscilacije) ali njega u ovom prikazu neću analizirati, pre svega zbog dužine samog teksta ali zbog činjenice da je ovaj index pre svega bitan za najhladniji deo godine (period novembar-mart)

 

INDEX PACIFIČKE DEKADNE OSCILACIJE (PDO index)

Ovaj index predstavlja cikličan trend izmene tempeturnog režima površinske vode severnog, zapadnog i istočnog  Pacifika i obzrom da se dešava daleko od Evrope nema direktnu ulogu na razvoj vremena nad nad nama ali je vrlo bitan faktor u ciklusu “telekonekcije” gde dolazi do kombinovanja više atmosferskih i okeanskih faktora nad Evropom.

Tipično ovaj index ima svoje dve faze, pozitivnu i negativnu. U pozitivnoj fazi vode zapadnog Pacifika se hlade, a istočnog zagrevaju, dok se obrnuta situacija javlja kod negativne faze. graf 5

 Rani indexi predviđanja trenda ove oscilacija daju vrlo neobičnu postavku pri čemu ne bismo trebali imati tipičnu negativnu, ali ni pozitivnu fazu već bi pojasevi tople i hladne vode bili drugačije postavljeni. graf 6.jpg

 

 

TEMPERATURNI REŽIM SVETSKOG MORA, NAROČITO ATLANTIKA I SREDOZEMLJA (SST index)

Temperaturno stanje velikih vodenih površina blizu kontinenta Evrope, posebno onih koje su bitne kada je u pitanju opšte stanje vazdušnog pritiska (Atlanski okean i Sredozemno more) imaju jako bitnu ulogu u kreiranju opštih sezonskih trendova vremena. Njihovo temperaturno stanje “heat content” utiče na nivo ciklonske i anticiklonske aktivnosti.

Kada se analizira predviđeno stanje globalne temperature svetkog mora, uočava se prisustvo negativne anomalije iznad Pacifika (La Nina) u kojem je već bilo reči. U isto vreme, znatno bliže Evropi proračuni modela i dalje održavaju jaku, negativnu, anomaliju temperature vode severnog Atlantika. Ova anomalija se pojavila pre više od godinu dana i bez obzira na njeno povremeno slabljenje uspela se održati. Određeni proračuni, pre svega JMA (japanski meteorološki model) prognoziraju njeno jačanje u toku hladnijeg dela godine. Još nije jasno šta tačno uzrokuje ovu anomaliju niti kakav ona ima uticaj na stanje atmosfere iznad Atlantika, i u narednim analizama ću se značajnije baviti ovom pojavom. Izvesno je da će ova imati značajnu ulogu na razvoj vremena iznad Evrope, jer ove godine ne posoiji onako snažan El Nino koji bi sve ostale, pa tako i ovaj signal poništio. graf 7.gif

 Jako značajnu ulogu ima i temperatura vode Sredozemnog mora. Što je temperatura vode viša to je potencijal za razvijanje jakih ciklonskih aktivnosti nad ovom akvatorijom ili jačanje već postojećih viši. Međutim, nije dovoljno samo da Sredozemlje bude toplo za česte ciklogeneze. Da bi ova akvatorija tokom hladnijeg dela godine bila aktivna po ovom pitanju opšti trend kretanja vazdušnih strujanja nad Evropom mora da podrži ovakav scenario. To se upravo jako dobro manifestovalo tokom protekle jeseni/zime kada je temperatura Sredozemlja bila na rekordno visokom nivou, a njegova aktivnost (naročito tokom zime 2015/16) bila veoma niska.

Osim što sa sobom nosi potencijal za jake i česte ciklogeneze, voda znatno toplija od proseka, utiče i na razvijanje trenda anticiklonalnog stanja, opet u koliko to opšti trend postavke vazdušnog pritiska podrži. Preciznije, ukoliko se greben Azorskog anticiklona pruži preko voda vrlo toplog Mediterana i preko tog toplog pojasa nađe “gorivo” za dalje održavanje nad Mediteranom može se ustaliti stabilan zimski anticiklon i doneti suvo i toplo vreme (decembar 2015).

Ovde godine temperatura vode Mediterana je u proseku znatno niža od protekle iako je i dalje malo iznad proseka, naročito na istoku i jugoistoku ove akvatorije. Umerenije leto na severu i severozapadu Mediterana bez dužeg niza ekstremno toplog vremena i uz povremena prolazna osveženja je uslovilo da u hladniji deo godine ulazimo sa znatno nižim temperaraturnim vrednostima u odnosu na proteklu sezonu. Moje je mišljenje da će to značano umanjiti potencijal jakih i stabilnih Mediteraniskih anticiklona u hladnijem delu godine. To svakako ne znači da ih neće biti (pogotovo u septembru i oktobru) ali  bi se ovakva stanja trebala znatno kraće održavati. graf 8.jpg

 

UTICAJ SEZONSKOG AKCIONOG CENTRA(sibirski anticiklon)

Sibirski anticiklon ili kako je pravilnije reći Sibirski maksimum predstavlja sezonski akcioni centar koje je jako bitan za razvoj vremena tokom hladnijeg dela godine. Obzirom da je u pitanju sezonski sistem on i ne egzistira tokom cele godine već samo u njenom hladnijem delu, grubo određeno od oktobra do aprila, a najrazvijeniji je u toku zime.

Na njegovo razvijanje, snagu i prostiranje jako utiče pojava snežnog pokrivača, njegova rasprosranjenost ka zapadu i datum njegovog razvijanja. Što se snežni pokrivač javi ranije, to će se Azijski deo Sibira početi ranije hladiti, a hladnoća igra jako butnu ulogu i razvijanju ovog baričkog sistema. Hladan, težak, vazduh se spušta ka površini zemlje i time utiče na dalji porast vazdušnog pritiska u najnižim slojevima atmosfere. U godinama kada se snežni pokrivač nad Sibirom javi relativno rano i brzo se počne širiti ka evropskom delu Rusije najčešće predstavljaju godine u kojima se razvijao jak Sibirski maksimum. Sa jakim Sibirskim maksimumom u hladnijem delu godine česti su prodori vrlo hladnog vazduha iz istočne i središnje Azije dalje ka zapadu Evrope. Tada, najčešće, dolazi do izmeštanja dela (ogranka) ovog anticiklona ka Evropi i do njegovog situiranja nad zapad Rusije ili Skandinaviju što ka nama omogućava razlivanje vrlo hladnog vazduha iz Sibira. graf 9Trenutne procene datuma pojave obilnijeg snega i njegovog širenja ka zapadu daju vrednosti koje su u proseku. Iznad istočnog i srednjeg Sibira se za sada prvi ozbiljan nalet hladnoće uz održavanje snega na tlu očekuje sredinom oktobra, ali bi se njegovo značajnije širenje ka Evropi verovatno desilo tek negde iza 5.11. što za sada umanjuje verovantoću naglog naleta hladnoće početkom novembra. Obzirom da je ovaj parametar jako bitan za zimsku sezonu o njemu će više biti reči u kasnijim analizama.

 

UTICAJ PERMANETNIH AKCIONIH CENTARA (Azorski maksimum i Islandski minimum) 

Za razliku od sibirskog maksimuma koje je sezonski akcioni centar, ova dva sistema predstavljaju trajne ili permanetne akcione centre i postoje tokom cele godine. Njihova aktivnost se tokom godine menja ali u preovlađujućoj većini analiza vazdušnog pritiska iznad Evropom i okolnih akvatorija bilo ih je moguće identifikovati. Kada je reč o Azorskom maksimumu on je najaktivniji i letnjem periodu godine, kada se preko Mediterana njegov uticaj širi ka našem regionu i donosi pretežno suvo i stabilno vreme. U poslednjih nekoliko godine primećena je i njegova vrlo visoka aktivnost tokom zime što se dovodi u vezu sa veoma jakom ciklonskom aktivnošću severnije og njega. graf 10

Islandski minimum takođe postoji tokom cele godine, a njegova aktivnost naglo jača od septembra do aprila, dakle u hladnijem delu godine. Kada je ovaj sistem jak i dobro razvijem on predstavlja pokretač zapadnih i jugozapadanih vetrova sa atlantika. Kako se Atlanski okean sporo hladi (voda ima drugačiji toplotni kapacitet od zemlje) zapadni i jugozapadni,  a ponekad i severozapadni vetrovi su u hladnijem delu godine relativno topli. Kako će jačanje ovog sistema uslediti vrlo brzo u septembru ovo bi mogao biti indikator vrlo nestabilne, kišovite i vetrovite jeseni na zapadnom i jugozapadnom Evropom. Sa druge strane, ostali parametri ukazuju na jačanje anticiklonalnog strujanja nad većim delom Evrope koje bi bilo neka vrsta “odgovora” atmosfere na nagli pad vazdušnog pritiska nad atlantikom (pozitivna faza severno-atlanske oscilacije).

graf 11

Ovo si tipične situacije za “la Nina” godine tokom jeseni kada se nad nama javi deficit padavina uz pretežno stabilno i suvo vreme, sa povremenim jakim upadima vlažnog i hladnog vazduha. Obzirom da je ove godine Azorski anticiklon pomeren malo na sever u odnosu na svoj prosečan položaj, a da vrlo topao arktik podržava anticiklogeneze nad jugom Grenlanda vrlo je verovatno da će kasnije u zimskoj sezoni dolaziti do spajanja Azorskog anticiklona sa anticiklonom nad širim prostorom Grenlanda i tada bi ka nama dolazilo do upada hladnog vazduha.

 

INDEX SOLARNE AKTIVNOSTI

  Kada je reč u sunčevoj aktivnost još uvek se nalazimo u dosta neispitanom području. Jasno je da sunčeva aktivnost u velikoj meri (ako ne i presudno) utiče na dugačke (više desetina hiljada godina) faze globalnog otopljavanja i globalih zahlađenja na zemlji. Osim same solarne aktivnosti (solarnog indexa) opšte prihvaćena teorija naučnika Milutina Milankovića objašnjava da promena položaja zemlje u odnosu na sunce, zemljina kretanja poput precesije i nutacije (Milanakovićev ciklus) dovode do vrlo sporih ali dalekosežnih klimatskih promena na zemlji.

 

  • Za trenutno stanje atmosfere su od znatno većeg značaja kraći vremenski intervali varijacija sunčeve aktivnosti. Ove varijacija se najčešće identifikuju preko broja “sunčevih pega”. U periodima kada je broj sunčevih pega visok, sunce se nalazi u svojoj aktivnoj fazi i tada su količine energije koju ono šalje ka zemlji znatno više nego što je to uobičajno. Obrnuto, kada je broj “sunčevih pega” niži, Sunce se nalazi u fazi mirovanja i tada je količina energije koju šalje ka Zemlji znatno niža. Za sada nema prave i jasne korelacije kako ovi ciklusi utiču na kratkoročne klimatske odlike planete ali je primećeno da u periodima kada je sunčeva aktivnost na minimumu dolazi do češće pojave hladnih jeseni i zima te toplih i suvih leta, dok kada je sunčeva aktivnost visoka dominiraju tople i blage zime te kišovitija leta.

 

  • Osmatranja trenutne aktivnosti na Suncu sugeriše da se sunce već nalazi u fazi smanjenja svoje aktivnosti i da bi se taj trend trebao nastaviti narednih nekoliko godina. Smatram da   će se ovaj index manifestovati u hladnijem delu godine pre svega u onoj meri koliko to ostali terastički faktori dozvole. graf 12

PROCENA RAZVOJA TRENDA VREMENA TOKOM JESENI 2016-2017

 

  • Procena kretanja temperature vazduha za tromesečni period septembar, oktobar, novembar u odnosu na prosečne vrednosti za sada sugeriše da bi se temperatura vazduha u narednom, tromesečnom, periodu trebala kretati u prosečnim vrednostima za naš region. Kada je u pitanju Evropa malo toplije od proseka bi trebalo biti nad zapadom kontinenta, kao i nad istokom Skandinavije i evropskim delom Rusije. Dok bi nešto hladnije od proseka trebalo biti samo nad kranjim istokom Evrope. Ostali deo kontinenta bi trebao imati srednju temperaturu u granicama prosečnih vrednosti. To ne znači da povremeno neće dolaziti do vrlo toplih ili vrlo hladnih epizoda, ali ovako postavljeni parametri sugerišu da je verovatnoća za duži period iznadprosečnih temperatura vrlo niska. graf 13.gif

 

  • Opšti trend kretanja vazdušnog pritiska za sada pokazuje blagu tendenciju ka anticiklonanom stanju nad većim delom Evrope sa dva izraženija centra visokog vazdušnog pritiska. Jedan bi se trebao nalaziti iznad jugozapadnog atlantika, a drugi nad Azijskim delom Rusije. Najverovatnije bi ova dva sistema bila povezana grebenom visokog vazdušnog pritiska nad središnom Evropom. Ciklonska aktivnost bi zahvatila predele između Islanda i Velike Britanije, dok bi se drugi centar ciklonalne cirkulacije verovatno nalazio nad zapadnom Rusijom. Ovakva postavka bi nad nama donosila pretežno anticiklonalna stanja uz povremene ciklonalne intervale. Ovakav trend bi naročito bio izražen u drugom delu jeseni, kada bi jačajuća ciklonska aktivnost nad zapadom Rusije uvlačila sve više hladnog, polarnog, vazduha ka ovom delu Evrope. graf 14.gif

 

  • Kada je procena količina padavina u pitanju, trenutno je jedini, vrlo jasan, signal za manjak količina padavina iznad jugoistočne i istočne Evrope, uključujući i veći deo regiona. Vrlo je nepovoljno što je za sada signal najizraženiji nad jugom Hrvatske gde je i leto bilo dosta sušno tako da nad primorjem ovde države i to naročito u septembru postoji visoka opasnost od pojave šumskih požara. Ovakve situacija su tipične za La Nina godine koje u glavnom nisu preterano bogate padavinama. euPrecSeaInd1
  • Moram napomenuti da je procena količine padavina znatno teža od protekla dva parametra i da signal za manjak padavina ne znači da u kratkom periodu neće pasti visoka količina padavina na malom prostoru, naročito u prvih 40 dana kada su uzlazna strujanja u atmosferi još uvek vrlo jaka.

 

OSNOVNE ODLIKE VREMENA PO MESECIMA

SEPTEMBAR

Ovaj mesec bi trebao u prvih dve nedelje doneti produžetak poznog leta. Preovlađivalo bi sunčano uz povremena prolazna naoblačenja i blaža osveženja. Ne treba očekivati nalete toplog ili vrelog vremena koji su se javljali u ovom mesecu poslednjih godina.

Jutarnji minimumi u glavnom oko +16, a dnevni maksimumi oko +26, a na jugu regiona oko +30. Ovakav scenario bi omogućio produžetak letnje sezone na primorju barem do sredine meseca.

Oko 17.09. bi trebalo osetnije osvežiti i posle 20.09. bi jutarnji minimumi padali i ispod +10 stepeni Celzijusa, dok bi se dnevni makismumi kretali oko +20. Do kraja meseca bi se temperaturni režim kretao pretežno u tom opsegu, dok bi uz više oblaka jutra bila malo toplija. Krajem meseca je moguća obilnija kišna epizoda.

Sumirano, septembar 2016 bi se trebao bitno razlikovati od septembra 2015. Ne treba očekivati duže periode toplog vremena, a temperature oko +30 će biti vtlo retke. Druga polovina meseca znatno svežija. Očekuje se umeren deficit padavina, naročito duž obale Jadrana.

 OKTOBAR

 Posle prvih desetak dana promenjljivo i kišovito ali ne i preterano hladno vreme uz dnevne maksimume oko +18 stepeni Celzijusa. Period od 11.10. do 20.10. bi trebalo da obeleži stabilno, prijatno jesenje vreme. Ovaj period se često spominje kao “Bablje leto”, “Miholjsko leto”….trebao bi dominirati anticiklon uz sveža (ne i hladna) i maglovita jutra i prve prizemne mrazeve. Tokom dana uz pretežno sunčano vreme dnevni maksimumi bi se kretali od +15 do +20 stepeni Celzijusa.

Oko 22.10. treba očekivati osetnije pogoršanje i zahlađenje te bi iznad 1700mnv posle tog datuma bilo uslova i za prvi sneg. Dnevni maksimumi bi se tada kretali od +9 do +16 stepeni Celzijusa. Očekuje se umeren deficit padavina.

Sumirano, oktobar 2016 bi trebao imati karakteristike pravog jesenjeg meseca uz desetodnevni interval suvog i umereno toplog vremena, ništa slično prethodnom oktobru koji je više ličio na pozno leto.

NOVEMBAR

Kada je u pitanju poslednji mesec klimatološke jeseni podaci su za sada znatno manje pouzdani.  Trenutano dostupni i obrađeni podaci sugerišu da bi početkom meseca došlo do daljeg pada temperature vazduha koja bi se u jutarnjim časovima približila nultom podeoku, dok bi se dnevni maksimumi kretali od +7 do +13 stepeni Celzijusa, što je i dalje malo iznad proseka za ovaj deo godine, tako da bi snežnih padavina bilo samo povremeno u oblastima preko 1700mnv.

Oko 15.11 uz dalji pad temperature i povremene snežne padavine iznad 1400mnv maksimumi bi se kretali od +6 do +11 stepeni Celzijusa i takav trend bi se trebao zadržati do pred sam kraj meseca (oko 27.11.) kada bi moglo uslediti osetnije zahlađenje sa uslovima za sneg i u nižim predelima. Želim napomenuti da je period iza 15.11. jako upitan jer jedini podaci koji se trenutno za interval posle 15.11. mogu koristiti dolaze od dugoročnih klimatskih modela, a oni jako variraju i daju samo osnovne naznake.

 Sumirano, novembar 2016 bi u svojoj prvoj polovini trebao biti obeležen prolaznim naoblačenjima uz povremenu kišu i temperature vazduha malo iznad prosečnih vrednosti. U drugom delu meseca temperatura u granicama prosečnih vrednosti, a pred nam kraj meseca postoji određena verovatnoća za osetnije zahlađenje. Očekuju se padavinski totali u proseku ili malo ispod proseka.

 Ova analiza predstavlja okvirnu postavku najvažnijih klimatskih i meteoroloških faktora. Obzirom na vrlo dugačak interval koja ona obuhavata (oko 90 dana) postoji velika verovatnoća za značajnija odstupanja od gore navedenog scenaria. Nova procena trendova vremena za jesenji period će biti urađena počekom sledećeg meseca i tada će biti više detalja o očekivanom razvoju vremena.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s