Zima 2015/16 finalna analiza

POSLEDNJA SEZONSKA ANALIZA FAKTORA I PROGNOZA TRENDA VREMENA TOKOM ZIME 2015/16

Slika 19

OSNOVNE ODLIKE ZIME 2015/16 :
Odložen početak prave zime
• Dugotrajno anticiklonalno stanje u decembru
• Narušavanje anticiklona krajem istog meseca
• Znatno hladniji i snegom bogatiji januar, naročito pose 10.01
• Moguć vrlo hladan period (10 dana ili do dve nedelje) u drugoj polovini tog meseca
• Februar će biti uslovljen razvojem vremena u mesecu pre njega (ukoliko januar bude završio hladan- sledeći mesec bi mogao doneti takođe hladno vreme)
• Nekoliko izraženih, prolaznih, prodora toplote u februaru.
• Moguće obilne padavine (sneg, kiša) u nekoliko perioda tokom ovog meseca
• Vrlo verovatan produžetak zime u martu

GLAVNI FAKTORI KOJI ĆE UTICATI NA RAZVOJ VREMENA TOKOM ZIME 2015/17

• Izuzetno jak, centralno pozicioniran (modoki) El Nino
• Očekivan index kretanja severno-atlanske oscilacije (NAO index).
• Očekivan index kretanja arktičke oscilacije (AO index)
• Indikovana velika verovatnoća SWW događaja ( sudden stratosferic warming) počekom sledeće godine
• Trend slabljenja EL Nina iza 15.01.2016 i njegov ulazak od sredine februara prvo u blago pozitivnu, a zatim (iza 23.02) u neutralnu fazu sa tendencijom promene ka negativnoj fazi (La Nina u leto 2016).
• Održavanje anomalije hladne vode severnog atlantika
• Solarna aktivnost

ANALIZA FAKTORA

EL NINO

Obzirom da sam u prethodnim analizama zime pisao o tome šta predstavlja ovaj sistem voda-atmosfera neću sada ponavljati te informacije.

Ono što je bitno je da smo trenutno (blizu 15.12.) ušli u najjaču fazu super snažnog El Nina. Ovaj El Nino bi trebao biti centralno pozicioniran, modoki, El Nino. Naziv „modoki“ potiče od japanske kovanice nekoliko reči koje u slobodnom prevodu znače „sličan ali ipak različit“.

Kod ovakvih El Nino ciklusa u prošlosti vremenske prilike nad Evropom su imale dve vrlo odvojene, različite, faze. Prvu fazu je činio period koji je obuhvatao kraj novembra, decembar i povremeno sam početak januara. U tom periodu zbog naglog jačanja mlazne struje vetrova snažna ciklonska aktivnost bi zahvatala zapadnu, severozapadnu i po nekad centralnu Evropu, dok bi oblast istočne Evrope, jugoistok i jug kontinenta (izuzetak bi bio kranji istok Rusije) bili obuhvaćeni poljem anticiklona uz stabilno i toplo vreme. Ovo je situacija koja već duže vreme traje i trebala bi se nastaviti veći deo ovog meseca.

slika 1

U svom drugom delu deo zime su najčešće imale potpuno drugačiji scenario. U tim zimama je od sredine januara dolazilo do razvijanja jakih, anticiklonalnih, blokada na severu, uz izmeštanja ciklonske aktivnosti ka srednjoj i južnoj Evropi.

slika 2

Kao posledica toga ove zime su imale relativno hladne cikluse koji su trajali tokom januara, februara i neretko se produživali u martu.

OČEKIVAN INDEX KRETANJA NAO

Index kretanja NAO oscilacije predstavlja odnos između permanentnih akcionih centara niskog i visokog vazdušnog pritiska nad atlantikom tokom zime.

Ukoliko je ovaj index pozitivan (NAO+) dva glavna akciona centra za razvoj vremena tokom zime nad Evropom se jako razvijeni i dobro definisani, to uslovljava snažne zapadne vetrove koji drže hladan vazduh “zarobljenim” nad Arktikom, zapadnoj Evropi donose snaže ciklone uz česte padavine (kišu), dok se kao protivteža tome nad nama uspostavlja anticiklon uz stabilno i toplo vreme.

Tokom negativne faze (NAO-) akcioni centri koji utiču na vremenske prilike nad Evropom (Islandski ciklon i Azorski anticiklon) su znatno slabije razvijeni i lošije definisani, kao posledica toga zapadni vetrovi su slabiji i manje postojani te su veoma česta stanja gde se nad zapadnom i severozapadnom Evropom razvijaju blokirajući anticikloni koja zaustave zapadne vetrove te dopuste hladnim, istočnim, vetrovima da se probiju duboko na kopno Evrope .slika 3

Projekcije kretanja ovog indexa za sada pokazuju trend da negde do polovine januara ovaj index bude pozitivan ili neutralan, da bi oko 10.01. treba ući u izraženu, negativnu, fazu.

slika 4

OČEKIVAN INDEX KRETANJA AO

Ovaj index predstavlja odnos između glavnih vremenskih faktora nad severnom hemisferom. Pod tim se podrazumeva snaga, frekvencija i dominatna putanja atlantskih depresija koje dolaze do Evrope, snaga i postojanost visokog vazdušnog pritiska u srednjim geografskim širinama (oko 35 sgš), te snaga i postojanost blokirajućih stanja atmosfere visokom vazdušnim pritiskom nad Arktikom. Ova trijada faktora u velikoj meri utiče na temperaturu u višim delovima atmosfere (stratosfera)

Kada je u svojoj pozitivnoj fazi, viši nego obično vazdušni pritisak u srednjim, grografskim, širinama potiskuje atlanske sisteme dalje na sever, čime se hladan vazduh iznad Arktika drži daleko od Evrope. Stratosfera se hladi, a polarni vrlog je jako dobro izražen ali “zarobljen”daleko na severu. U tim situacijama zima nad zapadnom Evropom je vlažna, vetrovita ali relativno topla, dok se nad našim predelima uspostavlja visok vazdušni pritisak uz suvo, toplo i stabilno vreme. Oblasti gde se zime hladne kod pozitivne faze AO su daleki sever Evrope (Island, severoistok Skandinavije), istok Rusije.

Kada je ovaj index u svojoj negativnof fazi, slabiji, lošije razvijen anticiklon u srednjim geografskim širinama dopušta atlantskim depresijama da zauzmu južnije putanje, čime se struja jakih, zapadnih, vetrova takođe premešta južnije. Kao posledica toga stratosfera se manje hladi, polarni vrlog je manje izražan ali zbog čestih, anticiklonalnih, blokada lakše dolazi do njegovog dislociranja i spuštanja u niže geografske širine. Zime i kojima je AO index negativan su stabilne i vrlo hladne nad Skandinavijom i Rusijom (često anticiklonalno stanje), dok se putanja ciklona pomera ka središnjoj i južnoj Evropi. Iz hladnih anticiklona se ka Evropi spušta veoma hladan vazduh koji u kombinaciji sa nadirućom vlagom nama donosi snežne i hladne zime

slika 5

Projekcija kretanja ovog indexa pokazuje da bi oko 20.12. ovaj index trebao na kratko ući i negativnu fazu, da bi za tim od 24.12 do približno 12.01. bio u neutralnoj ili blago pozitivnoj fazi. Dok bi posle tog datuma sve do kraja marta index trebao biti negativan.slika 6

INDIKOVANA VEROVATNOĆA SSW PROCESA (sudden stratosferic warming)

Ovaj fenomen je veoma malo istražen, ali je jasno da u velikoj meri uslovljava nalete velike i dugotrajne hladnoće nad Evropom. Hlađenje stratosfere počinje rano u jesen, a naglo se pojačava od sredine novembra i traje sve do kraja marta. Naglo hlađenje stratosfere u polarnim oblastima uslovljava jačanje polarnog vrtloga ali u normalnim situacijama on ostaje kvazistacioniran iznad polarnih oblasti.

U slučaju SWW procesa koji je usko vezan za pojavu negativnog indexa AO i NAO, slabljenje zapadnih vetrova može u kombinaciji ovog događaja usloviti potpuno slabljenje ili čak kratkotrajan prestanak zapadnih vetrova, što omogućava polarnom vrtlogu (ili jednom njegovom delu) koji se nalazi daleko na severu da se odvoji i nošen istočnim vetrovima dođe u znatno niže geografske širine. Poslednji ovako značajan događaj je bio u januaru 2012 i kao posledicu je imao jedan od najjačih snežnih naleta krajem ovog i početkom sledećeg meseca.slika 18

Treba imati na umu da ne postoji ni jedna potpuno pouzdana prognoza SSW-a ali svi parametri pokazuju da bi oko 10.01. 2016. trebalo doći do jednog vrlo snažnog ovakvog procesa.

TREND SLABLJENJA EL NINA POSLE POLOVINE PRVOG MESECA SLEDEĆE GODINE

Sistem voda-atmosfera, poznat kao El Nino sistem je trenutno na maksimumu svog razvitka i na tom položaju će ostati još desetak dana. Krajem ovog meseca trebala bi početi njegova stagnacija, a za tim od polovine sledećeg meseca slabljenje, međutim sve do druge polovine februara on će biti blago pozitivam, uz tendenciju opadanja.

Trendovi sugerišu da bi tranzicija El Nina u svoju suprotnu fazu, La Nina fazu trebala da nastupi u rano leto sledeće godine.Slika 8

ODRŽAVANJE HLADNE ANOMALIJE VODE SEVERNOG ATLANTIKA

Ova anomalija je uočena još početkom maja ove godine i do sada se održava. Povremeno prolazi kroz faze slabljenja ili jačanja ali se do decembra ove godine održava u približno sličnom položaju. Poslednja merenja pokazuju da je ova anomalija malo oslabila pred obalom severne Amerike, a dodatno ojača pred obalom zapadne Evrope.

Još nema jasnih ideja kako i da li će ova anomalija uticati na snagu ili učestalost ciklogeneza nad prostorom severnog atlantika, te na stvaranje anticiklonalnih blokova iznad istog prostora ili je reč u dugoročnom trendu koji će se tek kasnije manifestovati.

slika 9
SOLARNA AKTIVNOST

Postoji značajna veza između solarne aktivnosti, tačnije solarnih ciklusa i temperaturnih odlika naše planete. U periodima kada je dolazilo do smanjenje te aktivnosti sledio je značan pad tempetrature na zemlji i hladni periodi. Ukoliko su se ti padovi aktivnosti poklapali sa jakim vulkanskim erupcijama dolazilo je do značajnih i dugotrajnijih perioda zahlađenja, poznatih kao “mala ledena doba”.

slika 11
Ova zima svakako neće biti u malom ledenom dobu, pre svega što su tri meseca zanemarljivo kratak period za ovakve cikluse. Ono što jeste jako bitno je činjenica da solarna akitvnost ulazi u fazu značajnog i naglog opadanja, a postoji hipoteza da smanjenje solarne aktivnosti značajno povećava verovatnoću ka hladnim periodima .

slika 10

OČEKIVAN TREND RASPOREDA VAZDUŠNOG PRITISKA TOKOM ZIME 2015/16

Kombinacijom izlaznih vrednosti većeg broja numeričkih modela:GFS, ECMWF, INIPE, IRI, CPC, NCC/BCC (Beijig klimate center), GPC ensambles (met office model), ENSO, NAO, AO modela i drugog prognostičkog materijala….dolazim do zaključka da bi zima 2015/16 treba u globalu biti okarakterisana sledećim trendom po mesecima.

DECEMBAR

Veći deo ovog meseca bi trebao proći u jakom uticaju Atlantika na vremenske prilike iznad zapadne Evrope, Skandinavije i Velike Britanije. Snažne ciklonske aktivnosti će se u serijama premeštati preko ovog dela Evrope nošene jakim matičnim ciklonom u okolini Islanda.

Kao protivteža tome jak i stabilan anticiklon će dominirati vremenom nad većim delom središnje te nad južnom i jugoistočnom Evropom. Preko ovog ciklona će ka seriji ciklonalnih aktivnosti nad zapadnom Evropom strujati suv i relativno topao vazduh. Samo bi kranji istok i severoistok Evrope imao hladno strujanje vazduha sa severoistoka. Ovakva situacije se u velikoj meri već realizovala.

Bitnije promene u rasporedu vazdušnog pritiska ne bi trebalo biti sve do oko 20.12. Oko tog datuma se računa na sve češće razvijanje anticiklonalnih blokada na dalekom severu (Grenland i Arktik). U početku neće dolaziti do remećenja zonalnog, zapadnog, strujanja koje je dominiralo većim delo meseca, ali posle 23.12. te prema kraju meseca anticiklonalne blokade bi trebale osvajati sve veći deo atlantika, pomerajući koridor ciklonskih aktivnosti sve više ka jugu.

Kraj 2015 zapadna i severozapadna Evropa bi trebala dočekati u znatno mirnijem, hladnijem ali suvom vremenu pod dominacijom anticiklona dok bi središnja i jugoistočna Evropa izgubile dominaciju anticiklona dok bi se uticaj ciklona proširio ka tim predelima. U zavisnosti od tačnog položaja anticiklona nad zapadnom Evropom i dostupnosti hladnog vazduha, moguće je da pred sam kraj ovog meseca značajno zahladi nad našim regionom.Slika 12

 

JANUAR

Centralni mesec zime 2015/16 bi trebao doneti značajan preokret u tipu vremena nad Evropom. Velikoj broj prognostičkih faktora ide u prilog tome da bi posle prvih 6-8 dana dominacije atlantika sa promenjljivim ali hladnim vremenom uz smenjivanje naleta snega, kiše i prolaznih rezvedravanja trebalo doći do razvijanje jakog, blokirajućg, anticiklona u prostoru između Skandinavije i Velike Britanije što bi označilo prelezak na znatno hladniji i snežniji tip vremena.

Oko tog datuma oba indexa (NAO i AO) bi trebali ući u negativnu fazu, dok britanski stručnjaci predviđaju da bi sredinom ovog meseca trebalo doći do jakog SSW procesa. U koliko se svi ovi faktori ovako poslože sa velikom sigurnošću se može predvideti da posle 10.01. nastupa period hladnog i snežnog vremena koji bi se zadržao veći deo ovog ili ceo mesec.

Količinu hladnog vazduha, količinu i raspored snega za sada nije moguće precizno predvideti i to će u velikoj meri zavisiti od orijetnacije anticiklona, snage i tačne putnje ciklona, ali u ovom periodu treba očekivati i nekoliko dana sa ekstremno niskim temperaturama kao i obilnijim snegom.

slika 13

Evo kako i dugoročni CFS model vidi situaciju tokom ovog meseca i nekoliko uzastopnih karata.

FEBRUAR

Verovatnoća ostvarenja prognoze ze ovaj mesec je već znatno niža, ali evo nekih naznaka.
Mislim da će vreme tokom februara 2016 zavisiti od tačnog sleda događaja u mesecu pre njega. U koliko dođe do realizacije trenda koji se trenutno prognozira i ovaj mesec bi nad nama trebao proteći u dominatnom zimskom ambijentu. To ne bi važilo za zapadnu Evropu, Britaniju, zapadnu Skadninaviju i jugozapadne obale Evrope.

Jako bitnu ulogu bi trebao imati snažan anticiklon čiji bi se centar trebao locirati na istoku Skandinavije, šireći svoj uticaj ka centralnj Evopi. U isto vreme još jedan, snažan, anticiklon bi se trebao pozicionirati negde nad prostorom Grenlanda i New Foundland-a. Za sada prognostički modeli “ne vide” konekciju između ova dva anticiklona, što ne znači da do nje neće doći, obzirom da je ovo jako dugačak period.

U svakom slučaju, anticiklon bi u tom položaju istoku i jugoistoku Evrope (uključujući i nas) bio barijera za prodor toplog vazduha iz jugozapadnog atlantika, te bi ka nama po svojoj istočnoj periferiji slao hladan vazduh iz Rusije. Sa pristizanjem tog hladnog vazduha nad Sredozemlje treba očekivati česte cikloneze i obilne padavine (nad Alpima moguće rekordne količine snega).

Padavina i to u glavnom snežnih bi bilo i kod nas, ali povremeno uz nešto zapadniji položaj ciklona topao vazduha iz istočnog Mediterana bi mogao doneti jaka i prolazna otopljenja uz obilnu kišu.

Nad zapadnom Evropom bi počeo strujati topao i vlažan vazduh sa jugozapadnog Atlantika, a kako bi anticiklon zatvarao put tom toplom vazduhu dalje ka istočnoj Evropi, moguće je da druga polovina meseca ovim u predelima (V.Britanija, zapadna Evropa, jugozapadna Evropa i deo središnje) donese rekordno toplo vreme, dok bi isti položan anticiklona krajnjem istoku Evrope, Grčkoj i Turskoj mogao doneti veliku hladnoću i obilan sneg.

slika 14

MART

Bez obzira što je mart svojim većim delom zimski mesec, za sada nema dovoljno prognostičkog materijala za bilo kakvu precizniju prognozu osim opšte najave da postoje veliki izgledi da se hladan zimski trend vremena zadrži veći deo ovog meseca, tako da nam se lako može desiti da posle zimskog marta i vrlo hladnog aprila (nemojte da vas po koji nalet snega u ovom mesecu iznenadi, naročito u prvi desetk dana) preskočimo proleće i odmah uđemo u letnji režim vremena.

Ova prognoza je rađena na osnovu analize velikog broja srednjeročnih modelskih proračuna kao i statističke obrade podataka.

Pri njenoj izradi su najviše korišćeni sledeći izvori:
http://www.netweather.tv/index.cgi?action=winter-forecast-2015;sess=
http://theweathercentre.blogspot.ba/p/stormtracker-page.html
http://www.kylemacritchie.com/real-time-maps/arctic-oscillation/
http://www.metoffice.gov.uk/research/climate/seasonal-to-decadal/gpc-outlooks/ens-mean
http://cmdp.ncc.cma.gov.cn/pred/en_cs.php
http://iri.columbia.edu/our-expertise/climate/forecasts/seasonal-climate-forecasts/
http://forest.jrc.ec.europa.eu/effis/applications/long-term-forecast/seasonal-forecast/
http://clima1.cptec.inpe.br/gpc/pt
http://www.cpc.ncep.noaa.gov/products/predictions/90day/tools/briefing/cahgt_sstca.pri.php
http://www.jamstec.go.jp/frsgc/research/d1/iod/e/seasonal/outlook.html

Deteminističke mape za decembar, januar i februar su preuzete, a za tim dorađene sa sledećeg linka http://www.netweather.tv/index.cgi?action=longrange;sess=

Svako dobro…admin Marko.

Advertisements

8 thoughts on “Zima 2015/16 finalna analiza

  1. Pozdrav Marko.da pitam samo kad da ocekujem tvoj novi post…od ovog vremena i anticiklona pocinjem da ludim…misljenja sam da zima treba i da bude zima u pravom smidlu te rijeci.
    veliki pozdrav drug

    Like

  2. Imam jedno pitanje,kad bi mogli ocekivati neke obilnije padavine,naravno snijeg,mislim da li je uopste na vidiku,ili ce ovako zavrsiti zima,sa suhim I toplim vremenom,konkretno pitam za podrucje Sarajeva,cak mislim da ce nam ranije doci proljece,a nismo kako treba ni vidjeli snijeg.Nadam se skorasnjem odgovoru.Lijep pozdrav.

    Like

    • Pozdrav! Mislim da već sada imate nešto snega u Sarajevu, a ako gledam dugoročne faktore sledeći mesec bi trebao (sa oko 70%) ostvarivosti doneti izbiljno zahlađenje i verovatno ozbiljniji sneg. Kada, to je malo teže sada precizirati, ali mislim da će se to desiti negde iza 3.02. Možeš pratiti moje prognoze i prognoze mojih kolega redovno na sledećm linku
      https://www.facebook.com/BHmeteo/ Sve najbolje!!!!!

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s