ZIMA 2015/2016 iz novog ugla

NOVA ANALIZA KLJUČNIH FAKTORA I PROGNOZA TRENDA VREMENA TOKOM ZIME 2015/2016

zima-26Zima koja je pred nama će biti veoma komplikovana za dugoročno prognoziranje (duže od 4-5 dana), treba očekivati velike temperaturne oscilacije, tj, nagle smene toplih i hladnih perioda, dok bi padavine trebale biti iznad, a na zapadu, severu i severozapadu regiona i znatno iznad prosečnih vrednosti.

Osnove odlike zime koja je pred nama bi trebale biti:

• Relativno blag početak, decembar sa nekoliko jačih i kratkotrajnih naleta hladnoće ali bez dugotrajnog mraza i visokog snežnog pokrivača, barem do 20.12.
Posle 10.01. najhladniji deo zime u kojem sve do kraja drugog meseca treba očekivati nekoliko (2-3) naleta veoma hladnog vremena i obilnih snežnih padavina. Moguće je pojava akumulacije snega na tlu preko 20cm.
• U tom najhladnijem periodu bi takođe trebalo biti nekoliko jakih otopljenja uz olujan južni vetar i naglo otapanje snega
• Od 20.01. do 20.02. velika verovatnoća dugotrajnijeg (duže od 10 dana) perioda vrlo hladnog i snežnog vremena.
• Produžetak hladnog vremena u prvoj polovini marta.
• Veoma vetrovito vreme uz česte smene oluje košave (tople i hladne), jakog i olujnog severca, olujnog juga i bure na Jadranu.
• Značajan suficit padavina, i to uglavnom nad većim delom Hrvatske, BiH (osim možda Hercegovine), zatim nad Vojvodinom, zapadnom i severozapadnom Srbijom te primorjem i visokom planinama C.Gore.
• Manja količina padavina nad ostatkom Srbije i središnjom C.Gorom.
• Kada je u pitanju temperatura vazduha severni, severozapadni, zapadni i severoistočni delovi regiona u proseku ili malo ispod njega, dok bi južne, jugoistočne i istočne oblasti imale zimu topliju ili čak znatno topliju od proseka, sa tim da bi granica između ove dve oblasti trebala biti veoma oštra.

Ključni faktori koji će uticati na razvoj vremena tokom ove zime:

• Rekordno jak „El-Nino“, naročito u prva dva meseca (decembar i januar), te njegovo očekivano slabljenje u februaru i naročito tokom marta
• Održavanje izražene negativne anomalije temperature vode Severnog Atlantika
• Temperatura vode Mediterana koja je znatno viša od prosečne
• Trend severno-atlanske oscilacije (NOA), koji bi u prvih 50-60 dana trebao biti pretežno u pozitivnoj fazi, te njena tranzicija u izraženu negativnu fazu od sredine januara
• Trend arktičke oscilacije (AO) koji utiče na verovatnoću slabljena polarnog vrtloga i učestalost blokirajućih stanja u atmosferi
• Solarna aktivnost
• Opšti trend rasporeda vazdušnog pritiska koji numerički modeli simuliraju

ANALIZA KLJUČNIH FAKTORA ZIME 2015-2016

Super „EL- Nino“

„El- Nino“ je sistem okean-atmosfera koji je pre svega vezan za pojavu neobično tople vode nad centralnim oblastima Tihog okeana. Pojava veoma tople vode u ovim predelima remeti cirkulaciju atmosfere i izaziva niz propratnih efekata (topla zima nad Severnom amerikom, obilne padavine nad centralnom i naročito južnom Amerikom, suša u Australiji….Svi podaci upućuju da će ovaj „EL- Nino“ biti jedan od najjačih u poslednjih stotinu godina, te da će biti svojoj glavninom anomilije biti pozicioniran upravo u ekvatorijalnim vodama Pacifika, te da će znatno ranije početi slabiti u vantropskih oblastima.trend kretanja el nina Evropa je relativno daleko od ovog fenomena, a obzirom da bi on trebao biti najrazvijeniji u svojoj ekvatorijalnoj oblasti, još je teže definisati kako će on uticati na vremenske obrasce nad Evropom.anomalija 1982- 2010 ECMWFU koliko se ovakve prognoze ostvare uticaj El-Nina će biti još komplikovaniji za vremenske prilike iznad Evrope i mislim da će znatno bitniju ulogu imati odnos El-Nina, severno-atlanske oscilacije (NAO) i arktičke oscilacije (AO). Kao potvrdu ovoj teoriji dajem uporedni prikaz kretanja snage El Nina i odlika zime na našim prostorima gde se vidi da su neke od zima kada je on bio izrazito jak bile vrlo hladne i snežne, dok su druge kada je vladala La Nina (suprotan proces od trenutnog) bilo vrlo blage. istorijat el nina

Održavanje jake negativne anomalije temperature vode severog Atlantika

Trend pojave znatno hladnije vode Severnog Atlantika u odnosu na prosečne vrednosti koji se počeo javljati sredinom proteklog leta ne pokazuje znake slabljenja. Ovo bi moglo imati ključne posledice po kada je u pitanju snaga u učestalost ciklogeneza nad prostorom „Islandskog minimuma“ kao i kada je u pitanju razvijanje i snaga blokirajućh anticiklonalnih stanja nad Grenlandom, severnim Atlantikom, Velikom Britanijom i Skandinavijom.

Veoma malo se zna o ovoj pojavi, i mislim da je sada više ne možemo posmatrati kao „prolaznu anomaliju“ jer se njeno održavanje nastavilo više od pola godine i ne pokazuje znake slabljenja. Poslednja merenja (11.12.2015) sugerišu da je oblast hladne vode ne samo održala svoju površinu nego ju je dodatno proširila u odnosu na ranija merenja, naročito nad prostorom od juga Grenlanda ka Islandu kao i u blizini obala severne Amerike.anomnight.current Ta je anomalija još očiglednija kada se prikaže odstupanje trenutnog stanje temperature vode u odnosu na prosek 1982-2010.El_Nino ECMWF Ovo je jako značajno i ne samo što bi moglo imati ključnu ulogu za trend zime nad Evropom ove godine, nego bi (pod uslovom da se održi) moglo imati daleko dugotrajnije posledice na razvoj vremena iznad Evrope, jer bi moglo indikovati slabljenje ili premeštanje tople Golfske struje.

Veoma topla voda Mediterana, naročito Jadrana

Sledeći jako bitan faktor u „trijadi“ temperaturnih anomalija akvatorija je veoma topla voda Mediterana, naročito njegovog istočnog, jugoistočnog dela (Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora). Veoma toplo leto u dug period suvog i sunčanog vremena je povisio temperaturu površinskog sloja vode Mediterana za 3-5 stepeni Celzijusa. Poslednje analize pokazuju da se voda zapadnog i centralnog Mediterana malo ohladila, dok jugoistočni i istočni Mediteran, uključujući Jonsko, Egejsko i Jadransko more ostaju veoma topli, i što je možda još važnije dubina sloja tople vode je ovde veoma značajna. anomalije temperature vode mediterana Mislim da će ova činjenica igrati ključnu ulogu u formiranju ciklona nad Mediteranom, njihovoj snazi i učestalosti. Obzirom da bi opšti trend rasporeda vazdušnog pritiska trebao uticati na to da zapadni i središnji Mediteran budu uglavnom stabilni (pretežno visok vazdušni pritisak), znatno češće ciklogeneze bi trebale javljati u prostoru od severne Italije, preko Jonskog i Egejskog mora. Ove putanje ciklona našim predelima donose često veoma obilne padavine jer ciklogeneze koje idu preko severne Italije ka centralnom Mediteranu prolaze predaleko od nas. Ovaj trend bi središnjim, južnim predelima našeg regiona mogao donositi česte, snežne, ciklonske nalete, a jugoistoku našeg regiona te jugoistoku Mediterana toplo vreme uz jake oluje i pljuskove.

Trend severno-atlanske oscilacije (NAO index)

Ovaj index definiše odnos između nekoliko stalnih akcionih centara nad severnom hemisferom. U pitanju su Islandski minimum, Azorski maksimum, Kanadski maksimum i Aleutski minimum. Za vreme iznad Evrope je naročito bitna snaga i postojanost Islandskog minimuma i Azorskog maksimuma.
Kada je ovaj indeks u pozitivnoj fazi, jako i dobro razvijen centar niskog vazdušnog pritiska u široj okolini Islanda (Islandski minimum) forsira snažno zonalno strujanje vazduha ka Evropi i tokom zime donosi vlažan ali relativno topao vazduh iz centralnog atlantika.

Izražena ciklonska aktivnost blizu Islanda uslovljava jačanje Azorskog maksimuma te je u takvom odnosu vazdušnog pritiska otežano uspostavljanje blokirajućih anticiklonalnih stanja u prostoru Grenlanda, Islanda i Skandinavije koje nam sa severa spuštaju hladne arktičke vazdušne mase. NAO pozitivna fazaU toku negativne faze dolazi do slabljenja ciklonske aktivnosti nad širim prostorom Islanda, kao posledica toga zapadni vetrovi slabe i bivaju manje postojani. Zonalno strujanje vazduha je znatno slabije, a kao posledica slabije razvijenog Islandskog minimuma.

Azorski maksimum je takođe slabije izražen i pomeren više ka Jugozapadnom Atlantiku. Tada se znatno lakše ostvaruju uslovi za razvijanje anticiklonalnih blokada nad prostorom od Grenlanda, preko Velike Britanije do Skandinavije što za posledicu ima snažne prodore hladnih, arktičkih, vazdušnih masa ka nama.NAO negativna fazaZa sada procene idu u pravcu da će u prvih 40-50 dana perioda (decembar-mart) ovaj index biti u pretežno pozitivnoj i neutralnoj fazi te će se pomenute blokade teže razvijati i održavati, dok bi iza 10.01. index trebao ući u dominatnu negativnu fazu kada je za očekivati česte anticiklonalne blokade i jake upade vrlo hladnog vazduha ka nama.

Trend arktičke oscilacije (AO)

Arktička oscilacija (AO) predstavlja složen odnos vazdušnog pritiska između Severnog Atlantika i polarnih geografskih širina. Tek u poslednjih desetak godina od kako se detaljno prati i proučava ovaj sistem otkrivena je veza između veoma hladnih perioda u toku zime i kretanja indeksa arktičke oscilacije.
Kada je ovaj indeks u pozitivnoj fazi vazdušni pritisak u subpolarnim oblastima je veoma nizak (aktivan Islandski minimum). To uslovljava jačanje zapadnog strujanja u umerenim geografskim širinama te veoma hladan vazduh ostaje „zarobljen“ u polarnim oblastima. Periodi u kojima je ovaj indeks pozitivan (naročito u koliko se kombinuju sa pozitivnom severno-atlanskom oscilacijom Evropi u glavnom donose promenjljivo i relativno toplo vreme. odnos ao
Kada indeks arktičke oscilacije uđe u negativnu fazu, vazdušni pritisak iznad subpolarnih predela obično biva visok ili viši od prosečnog, to utiče na slabljenje zonalnih, zapadnih, vetrova te umogućava lakše građenje anticiklonalnih blokada nad polarnim oblastima. Ove blokade omogućavaju veoma hladnom, arktičkom vazduhu, da se preko istočnih vetrova spusti u znatno niže geografske širine. Ovakav proces je u proteklih nekoliko veoma hladnih zima (pre svega 2013 godine) uslovio razdvajanje polarnog vrtloga nad dalekim severom Kanade u spuštanje izuzetno hladnog vazduha ka SAD-u.

Indeks arktičke oscilacije nije moguće prognozirati na duže vremenske periode i on jako osciluje tokom zime. Jedan od indikatora ulaska ovog indeksa u negativnu fazu je „sudden stratospheric warming” (SSW), fenomen koji još nije dovoljno istražen ali je tesno povezan sa indeksom arktičke oscilacije. polar vortex-thumb-600x449-92241

Solarna aktivnost

Solarna aktivnost je od ogromnog značaja kada je funksionisanje naše atmosfere u pitanju. Dostupnošću sve većeg broja podataka postaje jasno da solarna aktivnost igra jako bitnu ulogu u temperaturnim fluktuacijama našoj planeti.

Svi značajni intervali temperaturnih optimuma (toplo vreme) i temperaturnih minimuma (hladno vreme) posle poslednjeg velikog ledenog doba (pleistocenska glacijalacija pre od prilike 14000 godina) su bili povezani sa 25-godišnjim promenena u sunčevoj aktivnosti. Kada je sunce ulazilo u mirniju fazu sa vrlo malom aktivnošću globalna temperatura na zemlji je beležila pad i obrnuto.solarna aktivnost u prošlostiSve projekcije sugerišu da sunce ponovo ulazi u još jedan 25- godišnji ciklus vrlo niske aktivnosti te je za očekivati period sve svežijih i kišovitijih leta, te hladnijih i snežnijih zima . U periodima niske solarne aktivnosti je bilo toplih leta i blagih zima, tako će biti i sada, ali bi preovlađujući trend trebao biti usmeren ka hladnijem vremenu.
Nas na početku nadolazeće godine očekuje naglo smanjenje sunčeve aktivnosti.SolarCycle22Cycle23Cycle24

OPŠTI TREND KRETNJA VAZDUŠNOG PRITISKA U PERIODU DECEMBAR-MART
ANALIZA PROGNOSTIČKIH MODELA

IRI MODEL

Izlazne vrednosti ovog modela se nisu bitno menjale u odnosu na one koje su prikazane inicijacijom u proteklom mesecu. Ako ništa drugo ovaj model je pojačao signal za hladnije vreme u drugoj polovini februara i tokom marta.
Prvo tromesečje (novembar, decembar, januar) daje signal za malo toplije vreme od proseka, prvenstveno zbog relativno toplog novembra. Ovo takođe indikuje da decembar ne bi trebao imati značajnije negativno odstupanje od proseka.DJF16_Eur_tempNaredno tromesečje već ima znatno manji stepen pozitivnog odstupanja, jer više obuhvata drugi deo zime koje bi trebao biti hladniji od prvog , dok treće tromesečje koje obuhvata period februar, mart i april daje značajnu negativnu anomaliju temperature vazduha na zapadnom Rusijom u tendenciju širenja ka nama. Mislim da je ovo pre svega posledica hladnog februara i marta koji se očekuje nad našim predelima.JFM16_Eur_temp

Climate prediction centar model

Ovaj model je novijeg datuma i pokazao se kao veoma precizan i koristan u poslednjih nekoliko godina. U njega su ugrađene nove definicije koje uključuju cikluse koje modeli starije generacije u neku ruku zanemaruju.

Za period decembar, januar, februar ovaj model simulira jako anticiklonalno polje nad gotovo celom Kanadom uz širenje tog anticiklona ka Grenlandu i Islandu. U isto vreme on indikuje i održavanje nešto višeg vazdušnog pritiska od proseka iznad istoka Skandinavije i baltičkih zemalja. Istovremeno gradeći izuzetno snažan ciklon u prostoru Aleutskog minimuma, nad jugom i jugoistokom Severne Amerike, i postojan ciklon nad središnjim predelima Evrope.

Ovakva situacija znači vrlo toplu zimu nad većim delom Kanade (rekordno toplu nad istokom), snežnu zimu nad zapadnim i središnjim predelima SAD-a, topliju i promenjljivu nad istokom ove države te zimu koja bi pre svega bila vrlo bogata padavinama nad većim delom Evrope. Povišen vazdušni pritisak iznad Grenlada i Islanda bi pomerio ciklonsku aktivnost na južnije putanje, a to bi značilo aktiviranje Sredozemlja i brojne sekundarne ciklonske aktivnosti.

Ključnu ulogu kada je temperatura vazduha u pitanju bi igrao položaj anticiklona nad istokom Skandinavije kako i njegova snaga. Od toga bi zavisilo koliko bi hladnog vazduha iz Rusije stizalo ka nama u susret nadirućim ciklonima. Ovakvom postavkom vrlo je moguće da zapadni i severni predeli regiona dobiju veliku količinu hladnog vazduha (naročito u drugom delu zime) uz hladno vreme i sneg, dok jug i jugoistok regiona dobiju topliji vazduh iz Mediterana uz dosta kiše.cahgt_anom.1Period koji obuhvata naredna tri meseca drži situaciju nad Severnom Amerikom gotovo nepromenjenom, sa razlikom što sada dodatno pojačava signal za anticiklonalno stanje nad Grenlandom, Islandom i severnim Atlantikom. U isto vreme signal za jak, hladan, anticiklon nad istokom Skandinavije i zapadom Rusije je znatno jači u odnosu na protekli period.

Za nas bi to trebalo da znači znatno jače, postojanije i dugotrajnije upade vrlo hladnog vazduha iz središnje i istočne Rusije te bi drugi deo zime (od 20.01. do 10.03) trebao biti najhladiji. U toku ovog perioda su moguće vrlo hladna jutra (jutarnji minimumi oko -20) uz deset ili više dana hladnog vremena.cahgt_anom.3

Ensemble verzija sezonskog ECMWF modela

Ovaj model ima nešto drugačiju verziju rasporeda vazdušnog pritiska, naročito na severnom Amerikom. Za razliku od prethodnog u periodu decembar, januar, februar on ne simulira tako snažan anticiklon nad Kanadom, te bi kao posledicu toga zima ove ipak bila prosečna, dok bi nad istokom severne Amerike mogla biti i hladnije od proseka.

U isto vreme model simulira snažan i postojan ciklon nad zapadnom Rusijom, a anticiklon pozicionira nad Jugozapadni Atlantik i severne predele Afrike. U takvom položaju ciklon bi ka većem delu Evrope iz oblasti Skandinavije uslovljavao jake upade vlažnog i hladnog maritimno-polarnog vazduha. Ključnu ulogu u uticaju tih prodora ka nama bi odigrao položaj anticiklona nad severom Afrike. Što on bude više pomeren ka jugu to će njegov uticaj na vreme nad nama biti manji, te će hladni prodori lakše stizati do nas.2cat_20151101_mslp_months24_global_deter_public

Isti model za naredna tri meseca februar, mart, april gotovo da ne menja postavku, osim što sada nad većim delom Sibira i dalekog severa takođe gradi anticiklonalnu blokadu koja bi u ovakvom položaju pojačala spuštanje hladnog vazduha sa dalekog severa ka nama. 2cat_20151101_mslp_months46_global_deter_public
Ruski prognostički model

Za kraj ove analize modela želim da prikažem ensemble stanje koja prikazuje ruski prognostički model. U suštini rešenje koje ovaj model simulira je veoma slično sa rešenjima koje forsiraju ostali modeli.

Kada je u pitanju prosečno stanje temperature za period decembar, januar, februar ovaj model sugeriše dva jezgra anticiklona nad našim predelima. Centar jednog bi trebao biti nad istokom Skandinavije uz širenje ka zapadu Rusije, a drugog nad severnim predelima Afrike. Ciklonska aktivnost bi zahvatala veći deo Sibira, jugozapad Atlantika i Sredozemlje (naročito istočno).

Iznad naših predela bi se održavao stalan sukob toplog i hladnog vazduha To bi uslovilo temperature u okviru prosečnih vrednosti za ovaj period.composite-tsrf-prob-glb-HMC    I donelo značajno veću količinu padavina od prosečne zbog čestih ciklonalnih stanja nad nama composite-prec-prob-glb-HMC

NAJVEROVATNIJI RASPORED VAZDUŠNOG PRITISKA U NAREDNIH TRI MESECA

DECEMBAR

meteo-dicembre-2015-3bmeteo-68174

JANUAR

meteo-gennaio-2016-3bmeteo-68175

FEBRUAR

meteo-febbraio-2016-3bmeteo-68176
PROSEK ZA ZIMU 2015/16

scenario-atteso-durante-l-inverno-3bmeteo-68190

Ova prognoza je urađena na osnovu trenutno raspoloživog materijala i podložna je značajnijim izmenama. Nova (poslednja analiza ovog tipa za zimu 2015/16 će biti urađena oko 5.12.
Za izradu prognoze su korišćene sledeće adrese i linkovi :
http://theweathercentre.blogspot.ba/p/stormtracker-page.html,
http://www.ecmwf.int/sites/
https://climate.ncsu.edu/climate/patterns/NAO.html
http://www.3bmeteo.com/giornale-meteo/previsioni-meteo-inverno-2015-16

Izradi prognoze je u velikoj meri doprineo moj kolega Zoran Zadro, pozdrav i sve najbolje!!!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s