PRELIMINARNA ANALIZA TRENDOVA ZA PERIOD NOVEMBAR`15.-MART`16.

PROGNOZA VREMENA ZA ZIMU 2015/2016

FAKTORI KOJI ĆE UTICATI NA ATMOSFERSKE TRENDOVE:

• Okeansko-atmosferski sistem „El-Nino
• Snažna negativna anomalija temperature vode Severog atlantika
• Snažna pozitivna anomalija temperature vode Sredozemlja
• Trend kretanja severno-atlanske oscilacije
• Trend kretnja arkrtičke oscilacije
Solarna aktivnost
• Nepredvidivi faktori („haos u atmosferi“)

OPŠTA ANALIZA TRENDOVA, LOKALNIH I GLOBALNIH FAKTORA

Pre početka analize dominatnih faktora kada je zima 2015/2016 nad Evropom u pitanju, želim odmah da istaknem da će dugoročno prognoziranje za ovu sezonu biti pravi izazov za meteorologe, ali i „noćna mora“ kada su dugoročne projekcije u pitanju.
Ovu sezonu će obeležiti kombinacija faktora koji se zaista veoma retko javlja u isto vreme. Tačnije, u modernoj meterologiji se još nisu poklopili tokom iste sezone.

Ovde pre svega mislim na kombinaciju jakog i ekstremno jakog „EL-Nina“, sistema okean-atmosfera koji se razvio nad Pacifikom. Sav dostupan prognostički materijal za sada upućuje da će taj sistem ove jeseni i u prvoj polovini zime biti u ekstremno pozitivnoj fazi, negde između +2 i +2.5. Takvo stanje nije bilo zabeleženo još od 1997 godine. Posle makismuma koji se očekuje oko 20.12.2015. (po čemu je El Nino i dobio ime,tj. po rađanju Isusa -deteta- ili na španskom Nino, jer je najjači oko katoličkog božića) bi trebalo da usledi njegovo dosta brzo slabljenje te ulazak prvo u neutralnu fazu (oko +0.3 oko 15.01.2016) i za tim u negativnu fazu („La-Nina“, oko -0,5 negde oko 5.02.2016.)

nino12SeaPrognostički modeli još uvek daju veliki „rasip“ (razmimoilaženje) kada je u pitanju brzina ulaska u netralnu i negativnu fazu. Poslednje izlazne vrednosti su dosta ubrzale taj proces, što bi moglo imati snažan uticaj na drugu polovinu zime nad Evropom.

PRIKAZ POSLEDNjEG DOSTUPNOG TRENDA „EL NINA“

151014_blob_oct

Sledeći jako bitan faktor koji će se ove sezone preklopiti sa „super El Ninom“ jeste neobično hladna voda nad Severnim atlantikom i ova činjenica bi mogla biti ključan faktor zimskog trenda nad Evropom.

Značaj ovog velikog područja izuzetno hladne vode jeste u tome što se ono nalazi nad putu tople Golfske struje koja Zapadnoj Evropi donosi blago i kišovito vreme tokom zime. Sva merenja i prognoze upućuju da ćemo ove sezone imati sasvim drugačiju situaciju, a to je veoma hladna voda u prostoru od središnjeg Atlantika, preko severnog Atlantika (Island i južni Grenland) sve do obala Velike Britanije i Škotske. Ovaj fenomen još nije objašnjen, počeo se javljati negde oko maja ove godine i za sada ne pokazuje znake nestanka. Ne želim se baviti dugoročnim posledicama koje bi ova pojava imala na vremenske prilike nad Evropom, ali kratkoročno gledano to bi u velikoj meri moglo poremetiti ciklonsku aktivnost nad prostorom „Islandskog minimuma“ i omogućiti dugotrajno i postojano razvijanje visokog vazdušnog pritiska nad ovim predelima ili njihovom okolinom.

 MAPA TEMPERATURNE ANOMALIJE VODE NAD ATLANTIKOM

00-map

Sledeći jako bitan faktor u ovoj trijadi temperaturnih anomalija tokom ove sezone je izuzetno topla voda Sredozemnog mora. Veoma toplo vreme koje nad ovom akvatorijom vladalo gotovo 6 meseci je povisilo površinsku temperaturu vode za 2-4 stepena Celzijusa iznad prosečnih vrednosti. Topla voda je veliki rezervoar energije i potencijalne toplote koja se transformiše u vlagu (heat content) i već smo u nekoliko navrata ove jeseni bili svedoci da se relativno slabe cikonske aktivnost koje su prelazila preko ove veoma tople vode davale izuzetno visoke padavinske totale. U koliko opšti vremenski trend (a sve je izvesnije da hoće) podrži česte prodore vlažnog i hladnog vazduha sa Atlantika ka ovoj akvatoriji za očekivati je rekordne količine kiše (i snega) nad Mediteranom i njegovom okolinom.

MAPA POZITIVNE TEMPERATURNE ANOMALIJE NAD SREDOZEMLjEM

Med

Sledeći jako bitan faktor (naročito za vreme nad Evropom) je kretanje Severno atlanske osilacije. Ovaj faktor predstavlja promene u odnosu vazdušnog pritiska između Islandskog ciklona (minimuma) i oblasti Azorskog anticiklona (maksimuma). Kada je ovaj index u negativnoj fazi slabiji nego obično ciklon nad prostorom Islanda dozvoljava građanje jakih anticiklonalnih blokova nad severnim Atlantikom, Granlandom i Skandinavijom. Te situacije najčešće ka Evropi uslove spuštanje veoma hladne vazdušne mase te dominira snežno i vrlo hladno vreme. Nasuprot tome, kada je ovaj index pozitivan jak ciklonalni vrtlog u okolini Islanda ka Evropi transportuje vlažan ali zimi, relativno, topao vazduh sa Atlantika. Prve projekcije ovog indexa za zimu koja je pre nama sugerišu početnu neutralnu ili pozitivnu fazu koja bi se krajem 12-og meseca izmenila u jaku negativnu fazu. Ovde još moram dodati da modeli indexa severno-atlanske oscilacije ne poznaju situaciju neobično hladne vode nad severnim Atlantikom te je sasvim moguće da nemaju pravu simulaciju.

INDEX SEVERNO-ATLANSKE OSCILACIJE I NJEGOV UTICAJ NA VREME

images

Zatim je tu i index arktičke oscilacije, koji u suštini predstavlja veoma komplikovan odnos anomalije vazdušnog pritiska visokih i umerenih geografskih širina. Kada je ovaj index negativan stratosfera iznad severne geografske širine postaje toplija nego što je to oubičajeno. Ovo uslovljava spuštanje vrlo hladnog vazduha ka nižoj troposferi i prizemlju. Obrnuto, kada je ovaj index u pozitivnoj fazi vrlo hladan vazduh ostaje „zarobljen“ nad polarnim predelima i nema spuštanja ekstremne hladnoće ka južnijim oblastima.

Za prisećanje ovaj index je u nekoliko proteklih zima nad severnom Amerikom bio u svojoj negativnoj fazi, uslovio razdvajanje polarnog vrloga i spuštanje ektstremno hladnog vazduha iz polarnoh oblasti Kanade. Za sada još nema dovoljno informacija o njegovom trendu tokom zime koja je pre nama i ovim faktorom ću se više baviti u narednoj analizi vremenskih faktora.

KRETANJE INDEXA ARKTIČKE OSCILACIJEarctic_oscillation

Poslednji ali svakako jako bitan fakor je index solarne aktivnosti. Kada je on u pitanju u velikoj meri se nalazimo u „sivoj zomi“. Postoje veoma značajne studije koje pokazuju korelaciju sunčeve aktivnosti sa procesima u atmosferi i svi izraženi hladni periodi u poslednjih 50-tak i više godina su bilo praćeni veoma niskom solarnom aktivnošću. Trenutne projekcije su usmerene ka daljem, drastičnom, padu solarne aktivnosti koji bi se nastavio barem u narednih 4-5 meseci. Ovo svakako treba uzeti u obzir kada je izrada dugoročne prognoze u pitanju, ali mislim da ovaj faktor nije presudan, već je jedan od bitnih faktora koji u sadejstvu sa drugima uslovljava trend atmosfre.

PROGNOZIRANA SOLARNA AKTIVNOST U NAREDNOM PERIODU

ssn_predict_l

Posle iznošenja svih faktora želim da istaknem da ćemo se ove godine kada su u pitanju dugoročni trendovi vremena nalaziti na „nepoznatom području“ jer se gore navedeni faktori (naročito prva tri) u modernoj meterologiji nisu zajedno javili……

ANALIZA IZLAZNIH VREDNOSTI DOSTUPNIH PROGNOSTIČKIH MODELA

Obzirom na veoma ranu izradu sezonske prognoze za nastupajuću zimu, uradiću analize nekoliko najpouzdanijih prognostičkih modela i dati svoje mišljenje o trendu vremena koje bi trebao vladati ove sezone.

Prvi model je CPC/NCEP/NWS/NOAA model. Ovaj model je jedan od produkata koji se u poslednjih nekoliko godine pokazao veoma uspešnim kada je prognoza sezona nad severnom hemisferom u pitanju, razvijen je u SAD-u.
Karta opšteg trenda vazdušnog pritiska za period novembar-januar (odstupanje od proseka):

cahgt_anom.1Sudeći po postavljenoj simulaciji ovog modela u prvom tromesečju ove sezone će se visok vazdušni pritisak održavati u prostoru od zapadne Kanade, preko većeg dela Grenlada, zatim istočne Skandinavije i zapadne Rusije. Nizak vazdušni pritisak bi se prostirao od južnih oblasti SAD-a, zatim središnjeg i jugozapadnog Atlantika do zapadnih obala Evrope. Ovakva situacija bi nad Evropom uslovljavala pravu “bitku” između hladnog strujanja iz istočne Rusije i istočne Skandinavije i toplog strujanja iz jugozapadnog Atlantika. Mislim da će u prvih 45-55 dana dominirati uticaj Atlantika, a da posle toga treba očekivati sve češće intervale dominacije hladnih prodora iz Sibira i istoka Slandinavije.

Sledeći period pokriva interval decembar, januar, februar i evo karte koja taj trend prikazuje

cahgt_anom.2

Simulacija ovog modela za taj period upućuje da bi trebalo doći do narušavanja blokirajućg anticiklona and istokom Skandinavije i zapadom Rusije te do jačanje blokirajućeg anticiklona nad prostorom zapadne Kanade, Grenlda i južnog Islanda.

Dominantan prostor niskog vazdušnog pritiska bi trebao zahvatiti oblast od jugoistoka Severne Amerike, preko jugozapadnog i centralnog Atlantika do zapadnog i centranog Mediterana. Ukoliko se ovakav trend uspostavi, jaka ciklonska aktivnost će zahvatiti Mediteran, uključujući i Jadransko more te treba očekivati veoma visoke padavinske totale, a da li će biti snega ili kiše će zavisiti od tačnog položaja anticiklonalnog bloka na severu. Što on bude više usmeren ka Evropi to će dotok hladnog vazduha biti izraženiji.

Za sada model još nema tačnu poziciji anticiklona, ali u novoj analizi koju ću raditi početkom sledećeg meseca bi položaj anticiklona morao biti znatno jasniji.

Na kraju poslednji period koji ovaj model prikazuje obuhvata interval januar, februar, martcahgt_anom.3

One pokazuju da bi se anticiklonalna blokada nad prostorom od centralne i istočne Kanade, severnog Atlantika, Grenlanda i Islanda trebala dalje pojačavati dok bi se osa orijentacije ovog anticiklona usmerila ka zapadnoj Evropi i Velikoj Britaniji. U isto vreme ciklonska aktivnost bi se održavala nad prostorom od jugoistoka severne Amerike, preko jugozapadnog Atlantika do jugozapadne Evrope.

Jako bitan detalj bi u ovom periodu trebala biti činjenica da bi anticiklonalna blokada potisnula ciklonske aktivnosti ka Mediteranu te bi se nad prostorom severne Italije ili Jadranskog mora često javljala jaka ciklonska aktivnost.

U isto vreme model simulira obnavljanje blokirajućeg anticiklona nad istokom Skandinavije te bi ta činjenica značila da bi se ka nama i iz prostora istočne Rusije spuštao vrlo hladan vazduh. Kombinacija pregrejanog Mediterana, jake ciklonske aktivnosti nad istim i dotoka velike količine hladnog vazduha sa severa bi mogla veći deo februara i početak marta svrstati u najhladniji deo zime koja je pred nama.

Sledeći model je IRI multi-model.

Neću biti tako detaljan kada je analiza ovog modela u pitanju, obzirom da mislim da je prvi analiziran model u velikoj meri postavio trend za ovu zimu. Analiza ovog modela se u velikoj meri poklapa sa osnovnim trendom koji je CPC/NCEP/NWS/NOAA model postavio. Razlika ja u tome što IRI model simulira više temperature nad većim delom Evrope, naročito u novembru i tokom većeg dela decembra, NDJ16_Eur_temp dok se u drugoj polovini zime, a naročito od početka februara sve biše poklapa sa izlazima prvog modela te simulira značajnu negativnu anomaliju nad većim delom Rusije istočne Skandinavije i dela centralne Evrope. JFM16_Eur_temp
Mislim da razliku kod postavke ovog modela čini to što za razliku od CPC/NCEP/NWS/NOAA on simulira održavanje visokog vazdušnog pritiska nad centralnim i istočnim Mediteranom tokom prve polovine zime te taj anticiklon kasnije pomera ka krajnjem istoku ove akvatorije. U tom položaju anticiklon bi u velikoj meri sprečio upade hladnog vazduha ka nama, naročito u prvih 50-tak dana analiziranog perioda. Kasnije bi se ta situacija i po ovom modelu dosta izmenila te bi druga polovina zime bila znatno hladnija. FMA16_Eur_temp

Sledeći model koji ću analizirati jeste CFSV2 model, koji za sada u svom dugoročnom trendu simulira veoma toplu zimu i održavanje anticiklona nad Mediteranom u toku njegovog većeg dela, dok u isto vreme u svojim dnevnim izlaznim vrednostima jako odstupa od ovog scenarija i daje izlazne vrednosti koje su znatno bliže simulacijam prva dva modela.

Iskustvo me je naučilo da kada model nije usklađen sa samim sobom njegove izlaze ne treba uzimati u obzir te treba sačekati da model dovede svoje izlazne vrednosti u trend.

Dakle, sezonski CFSV2 simulira situaciju jakog anticiklona nad Mediteranom koji bi “zarobio” hladan vazduh daleko na severu kontinenta te bi ka nama u jugozapadnoj visinskoj struji slao veoma topao vazduh iz jugozapadnog Atlantika. Ovo je simulacija koja se gotovo poklapa sa simulacijom koju je model izbacio 1997 godine i tada je bio korektan. Mislim da ove sezone ne može važiti analogija: jak El-Nino – topla zima nad Evropom jer ima jako mnogo drugih faktora koju će uticati na trend vremena.glbz700SeaInd2Sa druge strane dnevni izlazi istog modela veoma često odlaze u sasvim suprotan trend i grade snažnu anticiklonalnu blokadu nad severnim predelima Skandinavije, Atlantikom i zapadnom Rusijom, potiskujući ciklonsku aktivnost u južne Evrope oblasti, a kao posledicu toga anticiklon ne dominira vremenom nad Mediteranom, te je i on potisnut daleko na sever Afirike. Ovakve simulacije su u saglasju sa izlazima modela koje sam ranije prikazao i analizirao. cfs-4-12-2015cfs-4-1-2016Za kraj, poslednji je model takođe produkt NOAA sistema prognoziranja i prikazuje srednju vrednost izaznih simulacija većeg broja modela. Ovde ću prikazati srednju izlaznu vrednost (ensable mean) za period januar, februar, mart je mislim da je ona najzanimljivija za razvoj vremena nad Evropom

Prosek izlaznih vrednosti modela takođe pokazuje jako anticiklonalnu blokadu u prostoru od južnog Grenlanda, Islanda, severnog Atlantika i jugozapadne Evrope, dok bi se glavna ciklonska aktivnost održavala u području zapadne Rusije, Baltičkih zemalja i dela centralne Evrope. Takav raspored vazdušnog pritiska bi ka nama uslovljavao česte upade vrlo hladnog vazduha iz zapadne Rusije i Skandinavije uz obilje snega i hladnog vremena, naročito od druge polovine januara.modello-stagione-met-office-3bmeteo-67693

Posle analize određenog broja prognostičkih modela, želim da se osvrnem i na sezonsku prognozu koju je izdala američka internet stranica AccuWeather. Nisam veliki pristalica ovakvih prognoza ali mora se priznati da je prognoza koju je ova stranica izbacila za proteklo leto bila više nego koretna.

Po njihovim očekivanjima nad Evropom će se ove zime voditi “velika bitka” između toplog vazduha sa Atlantika i vrlo hladnog vazduha koji bi se pokušavao spustiti iz Skandinavije i zapadne Rusije dalje ka kontinentu.

accuw noviKoridor ciklona koji bi pokušavali smanjiti taj disbalans u temperaturi bi se nalazio tačno nad našim regionom te bi zimu nad nama okarakterisale veoma velika količina padavina uz povremene prodore vrlo hladnog vazduha, naročito u drugom delu zime. Ova prognoza se u velikoj meri podudara sa simuliacijama koje su modeli trenutno izneli i mislim da je treba jako ozbiljno shvatiti.

Na kraju kada se sumiraju izlazne vrednosti, dugoročni trendovi kao i posebe okolnosti u kojima modeli simuliraju trend za ovu zimu mislim da će glavne odlike ove zimske sezone biti:
• Obilje padavina (kiše i snega),
• Relativno blag početak, naročito prvi deo novembra,
• Osetno hladniji decembar u odnosu na proteklu godinu,
• Snažni hladni prodori od druge polovine januara sledeće godine
• Vrlo hladno vreme u februaru
• Produžetak zimskih karakteristika vremena u prvoj polovini marta.

Treba imati u vidu de je ovo tek prva, preliminirna, prognoza vremena te da će nova biti dostupna početkom sledećeg meseca. Biće znatno preciznija i bogatija detaljima, obzirom da će količina i kvalitet prognostičkog materijala biti znatno viši.

Advertisements

4 thoughts on “PRELIMINARNA ANALIZA TRENDOVA ZA PERIOD NOVEMBAR`15.-MART`16.

  1. Pozdrav,
    svaka čast,mogu reći da do sada nisam nikad pročitao kvalitetniju prognozu, a pratim svakodnevno sve prognoze i pratim tvoju FB stranicu….

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s